среда, 21.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 16:56

Десет „гиганата” годишње поједу до три милијарде динара

Неприватизована предузећа опстају захваљујући буџетском новцу и кредитима Фонда за развој. – Многа од њих не плаћају рачуне за струју и гас
Аутор: А. Телесковићсреда, 04.10.2017. у 22:00
РТБ Бор послује позитивно, али довођење стратешког партнера не треба одлагати (Фото Танјуг/Н. Милошевић)

Десет неприватизованих предузећа годишње државну касу кошта до три милијарде динара, показује најновија анализа Фискалног савета. То су: „Симпо”, „Галеника”, ПКБ, „Икарбус”, „Јумко”, „Трајал”, ФАП, „Икарбус”, РТБ „Бор” и „Петрохемија”. Нека од њих опстају искључиво захваљујући буџетском новцу и кредитима Фонда за развој. Како је пре неколико дана истакао Владимир Вучковић, члан Фискалног савета, ове фирме користе  Фонд за развој, само као проточни бојлер путем кога влада сипа новац у неприватизована предузећа. На овај начин годишње се овим предузећима да између две и три милијарде динара.

Врло често ове фирме послују и на рачун других државних компанија.

Тако „Галеника”, којој држава поново покушава да нађе власника, годинама није плаћала гас. Само у 2016. години неплаћени рачуни „Србијагасу” износили су више од 400 милиона динара. Тиме је укупан дуг ове компаније према „Србијагасу” достигао четири милијарде динара.

„Уколико можда ’Галеника’ не буде приватизована, стечај остаје као једина опција”, наводи се у анализи Фискалног савета.

У овом документу наведен је и пример ПКБ-а, који ишчекује нови модел приватизације и такође не плаћа рачуне за струју. Само у првих седам месеци ове године овај пољопривредни комбинат ЕПС-у није платио 60 милиона динара. Укупан дуг ПКБ-а према овој фирми тиме је достигао 400 милиона динара. Од Фонда за развој ово предузеће је у последње две године добило по 150 милиона динара.

Врањски „Симпо” већ неколико година добија велики новац из Фонда за развој, али и даље послује са губитком. Према рачуници Фискалног савета по том основу ова компанија добила је око 900 милиона динара. Истовремено, за две године пословања „Симпо” је направио дуг од око милијарду динара.

„Годинама се најављује приватизација, а у међувремену

предузеће нереформисано опстаје као холдинг који је састављен од матичног предузеће и још 17 зависних компанија, у коме готово сви делови бележе губитак у пословању”, пише у извештају савета.

Још једна компанија из Врања на списку је ЕПС-ових дужника. Реч је о „Јумку” који је само у току ове године направио дуг за струју већи од 60 милиона динара.

И компанија „Икарбус” је и 2016. годину завршила са губитком. Уколико се остваре наговештаји да кинески инвеститор приватизује предузеће, то би било једино одрживо

решење за ово предузеће, наводи се у анализи. Када је реч о „Ласти”, позитивно је то што је ова компанија потписала десетогодишњи уговор за приградски превоз с Градом

Београдом. Ово предузеће је један од превозника у овом послу који вреди 230 милиона евра.

Два велика предузећа РТБ „Бор и „Петрохемија” бележе позитивне текуће резултате, али проналажење стратешког партнера не сме да се одлаже, додаје се. Профитабилно пословање омогућило им је кретање цена сировина на међународном тржишту, али то не значи да ове две компаније могу да опстану у позитивној зони пословања без реструктурирања и великих инвестиција.

РТБ „Бор” ове године има боље резултате пословања захваљујући повећању цене бакра и већој производњи. Цена ове сировине континуирано расте од октобра 2016. године када је износила око 4.700 долара. Средином септембра достигла је 6.800 долара. Уз то, на успешније пословање утиче и то што ће количине произведеног бакра у 2017. бити веће него у претходним годинама, јер нова топионица практично тек сада ради пуним капацитетом, пише у овој анализи.

„Раст цене и произведених количина бакра повећаће пословне приходе РТБ ’Бора’ 20 до 30 одсто у односу на 2016, што би омогућило остваривање пословног добитка од око седам милијарди динара”, процена је Фискалног савета.

У анализи је, ипак, напоменуто, да раст цена бакра

краткорочно смањује финансијске притиске на предузеће и буџет, али се тиме не умањује нужност реформисања и приватизације предузећа.

„Не треба губити из вида честе, бурне и непредвидиве промене цене овог берзанског производа, па и могућност да се поново преокрене тренд цене бакра. То би РТБ ’Бор’ поново вратило у зону губитка”, наводи се.

Потребне инвестиције у РТБ „Бору” мере се стотинама милиона евра, сматрају аутори ове анализе. Они упозоравају да нису спроведене ни најосновније предвиђене краткорочне мере, као што је смањење броја запослених или промена менаџмента.

„Петрохемија” и у 2017. послује позитивно и редовно измирује обавезе према „Србијагасу”, захваљујући ниској цени енергената. Али ови трендови могу да се преокрену. Према релевантним проценама већ крајем следеће године када би претио ризик да „Петрохемија” поново почне да послује с губитком, упозоравају у Фискалном савету.


Коментари22
3ff56
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Dejan.R.Tošić
Ne koštaju ta preduzeća državnu vlast ništa, koštaju građane koji pune Budžet, za plate i benificije političke vlasti,koja je zaustavila proces privatizacije,i nema pojma kako da pokrene ekonomski razvoj Srbije osim sa privlačenjem Investitora o trošku građana Srbije a sve radi održavanja socijalnog mira i njihovog ličnog interesa, ostanka na vlasti sa demagoškom ekonomskom pričom o rastu BDP. 150.000 privrednih subjekata i preduzetnika u Srbiji su u blokadi računa od 1 godine do 5 godina,i nisu u stečaju.Sramota,nikada SPS i SNS neće sići sa vlasti mirnim putem,oni ne priznaju ni 5 oktobar,i tu smatraju da su pokradeni,i da su nasilno smenjeni sa vlasti..Znači nema nam spasa,ali nikada nećemo propasti,jer naš radnik radi za min.cenu rada po satu za 1 evro i 8 centi i trpi, to je naša snaga, Šta će nama 8 evra po satu, minimalna dnevnica za Nemačkog radnika ,pa da se još ne daj bože i bunimo. Svi ćutite ! i penzineri,i radnici i studenti i poljoprivrednici i nezaposleni,i tpite !
Trifun
@neko tamo Posao moderne drzave nije da postavlja rukovodstva u preduzecima(osim u spec.slucajevima kao sto je namenska ind.ili javna preduzeca od posebnog znacaja )..Taj manir drzave je vezan za ranije drzavno uredjenje(socijalizam,samoupravljanje i sl.).Mesanje drzave,izmedju ostalog,dovelo do propasti ovih preduzeca:Posle 5.oktobra,krenulo se sa "kriznim stabovima",smenjen je,neselektivno, sav menadzment i dovedeni partijski(DOS-ovi) "strucnjaci"(samozvani experti) Preduzeca,koja su pozitivmo poslovala(u uslovima sankcija,inflacije,ratova)postaju gubitasi,gube trku sa konkurencijom jer se ne ulaze u nove tehnologije,razvoj i sl.Posebna prica je "pljackaska privatizacija" i namerno unistavanje da se preduzeca prodaju "budzasto".Negativna selekcija,od drzave postavljenih kadrova i pljacka su UZROK propasti.Od nekadasnjih giganata ostase ruine.Za njihovo ozivljavanje potreban je svez kapital,nove tehnologije i kvalitetan menadzment.Gde ga naci?Kod dom. tajkuna koji su nas opljackali?
neko tamo
Svaka fabrika "gigant" ima svoje razloge zasto nije rentabilna. Medjutim tesko je verovati da je rec o "losim" fabrikama jer ako je suditi po nedavnim prodajama Kinezima, kada se prodaju onda prorade. Znaci radi se o nekompetentnosti drzavom postavljenog rukovodstva da reformise fabrike i urade ono sto mora. Recimo, zasto je simpo, fabrika namestaja gubitas? Zato sto proizvodni program ne moze kvalitetom i estetikom da se poredi sa inostranom robom. Ali zasto kada se namestaj pravi od drveta i platna? Nikakva visoka tehnologija. Zato sto su estetski ciljevi koji sebi fabrika postavi niski, sirotinjski. Nema to luksuznog namestaja koji zahtreva dobrog strucnog majstora i koji se lakse proda od jevtinog kockasto-coskastog namestaja. Ili recimo zasto se Ikarbus ne sastavi sa IMT u jednu fabriku za traktore i autobuse? Time bi se mogli deliti troskovi aq verovatno i procesi. Drzava previse lako odustaje od borbe da ozivi ove gigante i trci da ih se otarasi.
Aна
Држава једнако политичари, није препознала потребу да реформише фабрике али је учинила све штo треба из перспективе појединаца и интересних група који управљају процесом приватизације и све што је потребно за стране купаце:Преко својих кадрова гурнула је клипове у точкове :развоја фабрика ,исисала капитал у партијске касе ,створила губиташе који су терет за државу и спустила максимално цене за странце.
Препоручујем 10
Petar
Kakva uvertira za privatizaciju svega u ovoj drzavi. Preduzece je gubitas, bolje da se privatizuje itd itd i onda dodje neka po ps-u strana kompanija i kupi to preduzece i drzava joj da nenormalne subvencije i onda to preduzece nije gubitas. Sutra malo. Kako moze to preduzece drugome da pravi pare a nama ne moze? Srbija je odavno okupirana!!!
branko
Pa baš i nisu bila profitabilne u socijalizamu, nego nije bilo konkurencije, pa su mogle da rade.Prodavale su svoje proizvode drugim državnim preduzećima i ustanovama, bez javne nabavke, bez tendera.Opet im je tu bila država koja pomogne kad treba, pa nije bilo zime.Radnika višak, plate velike, korupcija kod direktora ogromna.Ne kažem da je ovo sad bolje, ali nije ni tad bilo dobro.Opet je neko plaćao tu njihovu neefikasnost, jer u ekonomiji nema besplatnog ručka.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља