петак, 14.08.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
четвртак, 05.10.2017. у 11:11

Дојче веле: Косово није постало независно правно – неће ни Каталонија

(Фото Ројтерс)

БЕРЛИН - Каталонија као ни Косово неће моћи да правно постане независно, као што то није постало ни Косово, које је независно само политички, пише Дојче веле (ДВ) и истиче да право на сепаратизам не постоји.

Дојче веле, наиме, пише да каталонска регионална влада, после референдума планира да ускоро прогласи независност, али неће моћи да се позове ни на међународно, ни на европско право као што ни Косово није „постало независно правно, већ политички”.

„Не постоји право на сепаратизам”, објашњава ДВ право народа на самоопредељење је важан принцип међународног права, али је то и заштита територијалног интегритета једне земље - на први принцип позива се каталонски покрет за независност, на други шпанска влада.

Међутим, напомиње немачки медиј, међународним правом није предвиђено право на сецесију, осим ако су у томе сагласне обе стране, што у Каталонији очигледно није случај.

Стварање нове државе није увек проблем, додаје Дојче веле и подсећа да су се Чеси и Словаци раздвојили 1992. године уз обострану сагласност, као и да када су педесетих и шездесетих година прошлог века народи Африке прогласили независност, колонијалне силе су делимично пружале отпор, али право народа на самоопредељење је у УН био водећи принцип.

Професор међународног права из Бона Штефан Талмон сматра да Каталонци не могу на то да се позову.

„Право народа на самоопредељење претпоставља да постоји један народ који на то право може да се позове. Део народа у оквиру националне државе, чак и да има одређени идентитет, у међународноправном смислу није народ који може да се позове на право на самоопредељење”, каже он за Дојче веле.

То не би, додаје немачки медиј, могли ни Баварци, уколико би једног дана одлучили да се одвоје од СР Немачке, као ни косовски Албанци који не важе за народ у међународноправном смислу.

Дојче веле подсећа да је Косово независност од Србије прогласило 2008. године, али да међународноправни статус још није разјашњен.

Србија на Косово и даље гледа као на део своје државне територије, напомиње немачки медиј.

Међународни суд правде 2010. године је, додуше, дошао до закључка да проглашење независности Косова није кршење међународног права, али, указује Дојче веле, суд није дефинисао статусно питање и потврдио је Резолуцију 1244 која гарантује суверенитет и територијални интегритет Савезне Републике Југославије, чији је правни наследник Србија.

„У случају Косова су, међутим, ствари доведене пред свршен чин – у међувремену више од половине од скоро 200 земаља чланица Уједињених нација признало Косово као независну државу”, наводи Дојче веле и истиче да Шпанија то до данас није учинила управо зато што влада у Мадриду страхује да би се на пример најновије балканске сецесије могле позвати Каталонија или неке друге области које теже независности.

Као други пример Дојче веле наводи Шкотску, где британска влада под премијером Дејвидом Камероном правно није била приморана да одобри референдум о шкотској независности, али је то учинила 2014. године како би се питање политички разјаснило.

Ипак, резултат је било да је 55 одсто грађана гласало је за останак у Уједињеном Краљевству.

А када је реч о Каталонији, која има велику аутономију, Талмон сматра да ни у шпанском, ни у међународном праву нема правног основа за независност Каталоније.

Не само међународно већ и европско право штити статус кво.

У члану 4. уговора о ЕУ стоји да државе воде рачуна „о свом националном идентитету који је изражен у основним политичким и уставним структурама, укључујући регионалну и локалну самоуправу”, као и о „територијалном интегритету” што, тумачи Дојче веле, значи да је отцепљење непожељно.

Када је реч о међународном праву, Талмон напомиње да су за међународно право задужене постојеће државе због чега је оно у области државног интегритета веома отпорно на промене.

„Нико не сече грану на којој седи”, напомиње Талмон прогнозирајући да, уколико би државе дозволиле отцепљења, „због субјективних осећаја идентитета” појединих група народа или области, за кратко време, у свету више не би било око 200, већ 300 или 400 држава.

Председник Европске комисије Жан-Клод Јункер већ је упозорио да Каталонија, дан након отцепљења, не би могла да буде чланица ЕУ.

Дакле, закључује Дојче веле, морала би поново да се кандидује за чланство, а у том случају довољно би било да се једна од земаља чланица успротиви и да приступ ЕУ буде спречен.

„То би у сваком случају учинила шпанска централна влада, а вероватно и друге земље чланице које страхују од сепаратизма. Дакле, сепаратисти ни правно, ни политички немају добре карте у рукама”, оцењује немачки медиј. (Танјуг)

Коментари23
35e8c
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

DJORDJE
Sta reci. Posle svega sto su nam ucinili Genser i Solana, (pored ostalih) ocekujem da im bude lepo kao nama. Ipak, malo lepse...
Matija Soskic
Kanadski ustav omogucuje Kvebeku da na referendumu odluci o samostalnosti. Dva referenduma u poslednjih dvadeset godina nisu uspela, mada je poslednji jedva spasio Kanadu od raspada. Rzlika izmedju "da" i "ne" bila je manja od jednog procenta.
Matija Soskic
Amerika je drzava nastala separatizmom, kad je resila da vise ne placa carinu i odvoji od Velike Britanije (Bostonsko pijenje caja). Mada zakonski nije dozvoljen, separatizam je jedini nacin da Katalonci odluce o svojoj buducnosti i buducnosti svoje dece.
Boban
Administratore: Zadnja reč u drugoj liniji je "bez Mitinga Istine..."
Petar Stanimirovic
Zima 42.u G.Bečkereku.U kući sam imao nekoliko dužnosti. Jedna od njih bila je da idem po hleb. Trebalo je krenuti vrlo rano,zimi i po mraku, i sa Berberskog naselja stići čak na Žitni trg. Tu negde,na početku Šljivarskog sokaka bila je pekara. Kad ne kreneš dovoljno rano,čekao te je već dugački red i neizvesnost da li će biti dosta hleba do tebe u redu?U zimsko doba ljudi su se zbijali u redu da im bude toplije.Trupkali su nogama i nešto spominjali .Ako si došao rano, kada pekar otvori radnju,uguraš se medju prvima i zauzmeš mesto uz tezgu.Preko tezge bila je kraljica zbivanja-ogromna pekarska peć. Nju je pekar vredno hranio ogrizinama od tulaja.Ponekad pekar je otvarao ona druga,glavna vrata. Tamo su ležali naši hlebovi.Bili su to ogromni,okrugli petokilaši blagoslovenog banatskog hleba. Najlepše vreme čekanja. Znaš da ćeš uskoro dobiti tvoj hleb i ne žuri ti se.Kad dobiješ taj hleb,raskopčavaš se i stavljah ga na grudi.Zamotaš ga krajevima kaputa i onda brzo kući.
Lazar Siriški
Хвала, Петре, на дивном сећању. Мени је мој деда као малом дао на раме врећицу са неколико кила пшенице са циљем да одем у пекару какву описујеш, те да предам пшеницу и преузмем један комад тог дивног, миришљавог петокилаша. И данас у себи носим и осећам тај божански мирис. Стари пекар је пљунуо у мастиљаву оловку и у сто пута пресавијану свеску са линијама записао колико је мој деда послао пшенице и који хлеб је добио. Хеј, то су била времена.....

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља