недеља, 16.12.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 21:09

Казуо Ишигуро добитник Нобелове награде за књижевност

Иако изгледа да се Нобелов комитет „враћа на прави пут”, и ова одлука чини се као својеврсно изненађење
Аутор: Марина Вулићевићчетвртак, 05.10.2017. у 13:28
Казуо Ишигуро (Фото АП)

 

Писац истанчане источњачке осећајности и британске одмерености Казуо Ишигуро добитник је Нобелове награде за књижевност, а Шведска академија указала му је почаст речима да његови романи имају велику емотивну снагу, „која открива понор иза наше варљиве везе са светом”. Лауреат и Букерове награде, Ишигуро ће сада, уз Нобелову награду за књижевност, добити девет милиона шведских круна. У његовом стваралаштву и у романима: „Сликар пролазног света”, у оном најпопуларнијем „Остаци дана”, затим у „Не дај ми никада да одем” и „Закопани џин”, Нобелова академија уочила је суздржану експресију, без обзира на то какве догађаје описује.

​Књижевност са великим К
Александар Шурбатовић, књижевни критичар и уредник „Дерете”, која је објавила већину Ишигурових романа, за наш лист каже:– Ове године награда је дошла у праве руке, због тога што је Казуо Ишигуро вероватно један од најзначајнијих писаца данашњице. Он је и један од најаутентичнијих аутора, пре свега због тога што је рођени Јапанац, да би се, као и Набоков својевремено, преселио на енглеско говорно подручје и после једне књиге на јапанском почео да пише на енглеском језику. Неки га упоређују са Хенријем Џејмсом, иако енглески није његов матерњи језик. Нобелов комитет је схватио да прошлогодишња награда за књижевност није била најсрећније решење, већ да је тежиште било на пуком маркетингу и скретању пажње на само признање. Овог пута одлучили су се за књижевност са великим „К”.

Иако изгледа да се Нобелов комитет „враћа на прави пут”, награђивањем романописца Ишигура после прошлогодишњег признања додељеног кантаутору Бобу Дилану, и ова одлука чини се као својеврсно изненађење, због тога што су у кладионицама већи фаворити били Маргарет Атвуд, Нгуги Ва Тионг, као и „кладионичарска легенда” Харуки Мураками. Стална секретарка Академије Сара Данијус упоредила је Ишигура са Џејн Остин и Францом Кафком, чак и са Марселом Прустом, док га Александар Шурбатовић, уредник у издавачкој кући „Дерета” (која је објавила већину романа управо награђеног писца), пореди са Хенријем Џејмсом.

„Реч је о писцу великог интегритета. Он не скреће поглед, развио је сопствени универзум”, казала је Сара Данијус, издвајајући „Закопаног џина” као свој омиљени Ишигуров роман, док је „Остатке дана” назвала истинским ремек-делом. „Ишигуро тежи томе да спозна прошлост, али не у прустовском смислу, он је не искупљује, већ истражује оно што је морало да буде заборављено како би појединци или читава друштва могли да опстану”, приметила је Сара Данијус, изразивши наду да је овогодишњи избор усрећио свет, за разлику од прошлогодишње ларме.

„Није моје да судим. Сматрамо да смо управо изабрали бриљантног писца”, казала је.

Казуо Ишигуро је британски писац јапанског порекла, пореклом је из самурајске породице, а рођен је у Нагасакију 1954. године. Није имао ни шест година кад је напустио Јапан, када га је очева професија океанолога одвела у Велику Британију, где се и формирао као писац, после студија енглеске књижевности и филозофије. У Јапан се вратио тек после скоро тридесет година, а у међувремену је путовао Америком и Канадом, слушао Дилана и Коена, заносио се хипи покретом. Иначе, Ишигуро је, уз саксофонисту Џима Томлинсона, коаутор неколико композиција џез певачице Стејси Кент.

Свака књига Казуа Ишигура је другачија. О космополитском Шангају из тридесетих година 20. века писао је у роману „Када смо били сирочићи”. У футуристичком делу „Не дај ми никада да одем” („Плато”) поставио је питање о томе шта значи бити људско биће, шта је душа, градећи збивања око наизглед обичних младих људи у интернату. Слика се продубљује када сазнајемо да је реч о клоновима људи, који живе само да би заменили своје оригинале, али који такође имају жељу за љубављу и припадношћу. У контроверзном роману „Неутешни”, кафкијанске атмосфере, Ишигуро је посегнуо за логиком сна и сећања, диктатом подсвести.

У Нобеловој академији поменута Ишигурова осећајност у ствари је вредносна категорија његове прозе, која одваја идеје и ставове опстале по истинитости од оних оповргнутих у времену. Језик његових романа је енглески, а не дајући предност ни британској ни јапанској култури, рекао је: „Људи не могу да буду две трећине једне националности, а у остатку неке друге. Темперамент, личност или изглед не могу тек тако да се поделе. Пре ће бити да све то заједно испада духовита хомогена мешавина. Тако нешто биће све више уобичајено у будућности – преовладаваће људи мешовитог културног и расног порекла.”

 Реч је о писцу великог интегритета. Он не скреће поглед, развио је сопствени универзум 

Своје прве приповетке и роман „Нејасна слика брегова” (из 1982. године, о жени која се после самоубиства ћерке из првог брака сећа њеног рођења у Нагасакију, док се град опоравља од катастрофалног бомбардовања), као и дело „Сликар пролазног света”, посветио је Јапану из времена Другог светског рата, јер му је, како је једном изјавио, овај период привлачан управо због тог идеолошког теста.

„Кад остарим и кад се будем осврнуо на свој живот па видим да сам га посветио настојању да ухватим јединствену лепоту тог света, верујем да ћу бити сасвим задовољан”, речи су лика учитеља у роману „Сликар пролазног света”. Овај став  појачан је још једном примедбом која говори у прилог везе између етичког и естетског принципа у Ишигуровој прози: „Тешко је проценити лепоту једног света уколико човек сумња у њену ваљаност.” Сликар Оно преиспитује своје младалачке идеје, формиране уочи и у току Другог светског рата, залагање за милитантни режим који је многе отерао у смрт, и закључује да је био на погрешном путу, да његова идеја није издржала пробу времена. Иако је у младости сматрао да у свом стваралаштву мора да овековечи идеју прогреса, традиције и чврстине, не желећи да подржава декадентне и „заводљиве ствари које ишчезавају с јутарњим светлом”, у старости скупља храброст да себи призна да је лепота управо у оном тренутку на измаку, чак и у чињеници да ће старе, прелепе, куће заменити нови станови, а уметничке квартове свет пословних људи.

Мајстор у грађењу карактера и у непретенциозном наговештају њихове скривене емотивности, Ишигуро истиче да за њега није толико важно жаљење због нечега што је човек учинио, већ начин на који личности излазе с тим на крај, посежући за искреношћу, али и за самообманом, да би у позицији сећања сачували самопоштовање.

Као поштовалац детективског романа, као и „пунокрвне” литературе писаца као што су Достојевски, Џејн Остин, Шарлот Бронте, Џорџ Елиот, Дикенс, али и сократовске мајеутичке вештине порађања истине, Ишигуро је врло сликовито приметио: „Свиђа ми се ситуација у којој Сократ наилази на момка који мисли да све зна, и онда га увери управо у супротно. То може да делује деструктивно, али важно је сазнање о томе да су идеје неухватљиве. Понекад људи заснују читав свој живот на уверењима која се напокон покажу као погрешна. Моје прве књиге говоре о томе, о људима који мисле да све знају, а онда у себи пронађу Сократа и открију да је потрага тешка и да никад не престаје.”

У средишту трећег Ишигуровог романа „Остаци дана” (1989), по којем је снимљен сјајни филм са Ентони Хопкинсом и Емом Томпсон, налази се остарели батлер Стивенс, који се сећа некадашњег „сјаја” Дарлингтон хола, куће која је била читав његов свет у доба Другог светског рата. Било је то и место сусрета домаћина лорда Дарлингтона са водећим политичарима тадашње Европе, а касније и са нацистима. Слепа послушност господару и немогућност да идеолошки вреднује поступке лорда Дарлингтона, као и батлерова неспособност да се препусти емоцијама и покаже љубав госпођици Кентон, показују његову готово самурајску тврду природу, али и пословичну британску хладноћу. Управо је Ишигуро овог свог јунака упоредио са „церебралним” ликом Шерлока Холмса, који се никад не препушта емоцијама.

Роман „Закопани џин” настао је после вишегодишње пишчеве паузе, под утицајем Толкинове фантастичне прозе, а једноставним језиком бајке говори о начинима на које заборављају појединци и колективи. Дружина која се пробија кроз измаглицу заборава бори се против клетве злог змаја.


Коментари7
ddb91
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

dejan sakovic
Isiguro je sjajan pisac,prosto je neverovatno sta ljudi komentarisu.Da li je podrzao bombardovanje,da li je Anglosaksonac,mozda bi pink vlasnik bio kandidat za Nobela?
Bane
Opet Nobelova nagrada anglosaksoncima.
Сава
Да ли је истина да је овај "писац" подржавао НАТО агресију на Србију 1999? Зашто се о томе ћути?
Nebojsa Joveljic
@ Sava. Ako je je Išigurova književnost "sa velikim K" to ne znači da je i ovaj pisac čovjek "sa velikim K", tako da lako može biti da je kao i hiljade drugih pisaca iz neznanja ili kukavičluka podržao zločinačku agresiju Nato pakta na Srbiju. Jedno je sigurno, da je otvoreno bio protivnik te vojne intervencije danas se vjerovatno ne bi kitio Nobelovom nagradom. Ipak on nije Harold Pinter, da mu se to oprosti.
Препоручујем 11
Орах
@Milivoje Radaković Харолд Пинтер, на пример, један од најбитнијих британских писаца ХХ века, добитник Нобелове награде за 2005. годину.
Препоручујем 26
Прикажи још одговора

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља