среда, 13.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 00:18

Новосел међу првима дао новац за Жеравичин музеј

Удовица нашег прослављеног кошаркашког селектора, Загорка Жеравица, говори о пројекту у који су се укључили некадашњи Жеравичини играчи и сарадници
Аутор: Александар Милетићчетвртак, 05.10.2017. у 22:00
Загорка Жеравица приликом постављања темеља Ранковог музеја, поред Чеде Жеравице који у темељ убацује Ранкову тренерску легитимацију (Фото Фондација „Жеравица”)

Некадашња кошаркашка репрезентативка Загорка Жеравица посветила је безмало читав свој живот кошарци, од тога пола века као животна сапутница нашег прослављеног селектора Ранка Жеравице (1929-2015). Данас пред собом има циљ да сачува од заборава све оно значајно што је урадио њен супруг, олимпијски и светски шампион, освајач седам медаља на највећим такмичењима, члан Куће славних Светске кошаркашке федерације (Фиба), један од утемељивача југословенске школе кошарке...

Акција, о којој је „Политика” већ писала – изградња „Ранкове куће” (музеја) у његовом родном селу Новом Милошеву, недалеко од Бечеја, кренула је с мртве тачке. Недавно је ударен темељ, али недостаје још много новца да би се подигла кућа, као и све остало што је у плану (терен, споменик, чесма, свлачионице, трибине...). Иза свега стоји Фондација „Ранко Жеравица”, основана на иницијативу Жеравичиног братанца Чедомира.

–Било је крајње време да поставимо камен темељац, јер много тога се радило протеклих годину дана, почев од прибављања разних дозвола – говори Загорка Жеравица. – Ранков братанац Чеда је купио земљиште, урадио све земљане радове, сачувао прелепе цигле старе више од сто година, које ћемо употребити. Све је припремљено да кошаркашки терен може да се асфалтира. Камен темељац смо поставили тамо где ће бити „Ранкова кућа”, музеј који ће бити мала историја светске кошарке. Музеј ће се налазити преко пута куће у којој је Ранко рођен и одрастао.

Загорка Жеравица каже да су многи лепо прихватили ову идеју, а да су ретки који имају неку „задршку”.

–Жао ми је због неких гласова које чујем: зашто је то у Новом Милошеву, а не у Београду. А дели их свега 120 километара. Многи познати људи – не желим да упоређујем Ранка са Гојом или Толстојем – имају музеје у својим родним селима. Рецимо, Гоја има музеј у његовом родном селу у Шпанији, које има свега 350 становника. Толстојева кућа-музеј налази се у Јасној пољани. Чујем да ће нашем славном глумцу Бати Живојиновићу направити музеј у Кораћици. Његова супруга Лула, која је са мном играла кошарку, рекла ми је да је она само потписала папире да се слаже, а да ће све стало направити општина Кораћица и Министарство културе. У Ранковом случају се за сада све своди на приватну иницијативу, али добила сам обећања да ће се укључити и надлежне институције.

Ранко Жеравица је важио за педантног човека, који је држао до традиције. Мање је познато да је био један од највећих колекционара предмета везаних за спорт, посебно за кошарку.

–Ранко и ја смо годинама покушавали да убедимо неке људе, са Факултета за спорт, у министарствима спорта и културе, па и Софки док је постојала, да преузму од нас сав материјал. Ранко је оставио и у том смислу једно мало богатство иза себе. Штета је да то стоји у фијокама и орманима. Ранко је, рецимо, имао оригинални записник са чувеног финала Олимпијских игара у Москви 1980.

Новац који је до сада скљупљен је углавном од донација које долазе са разних страна света. Уплате су од 100 до 5.000 евра, а Фондација „Жеравица” се обавезала да сваком донатору изради плочицу са именом и презименом, која ће стајати на зиду испред Ранковог музеја.

–Укључили су се људи из разних спортова. Међу првима наш кућни пријатељ, фудбалски тренер Радомир Антић који је са супругом дао до сада највећу донацију. Написала сам стотине мејлова Ранковим бившим играчима који су сада у Америци, Барселони, Аргентини... Доста се њих одазвало. Међу њима је и његов бивши играч Жељко Јованић који живи у Калифорнији, који ми је рекао: „Мени је Ранко променио не само живот него и судбину”! Затим некадашњи фудбалер Партизана Рефик Козић и многи други. Захвални смо свима, ма колика била уплата. Морамо да се окренемо инстутуцијама. Укључио се и Кошаркашки савез Србије. Од Ранкових бивших клубова за сада је уплатила само Црвена звезда. У Министарству културе рекли су ми да Ранко заслужује најбоље и обећали да ће да нас подрже. Очекујем да ће се укључити и Министарство омладине и спорта, Олимпијски комитет Србије, Спортски савез Србије... Не морају да дају новац, али неко може да обезбеди темељ, неко кров, неко таблу, обруч...

На питање да ли је Ранко успео да „уједини Југославију”, Загорка одговара:

–Рекла бих да јесте! Има уплата из свих некадашњих југословенских република. Из Хрватске Мирко Новосел, који је међу првима уплатио, затим Богдан Тањевић, па из Подгорице Јадранко Вујачић, из Сплита Жана Лелас, Ивица Дукан и његова супруга су најавили уплату... Новосел је био и на комеморацији и на сахрани. Подвлачи да је био Ранков ученик и да је Ранко инсистирао да га он наследи на клупи репрезентације Југославије.

А од људи ван региона...

–Донације су дали многи Ранкови играчи, поготово из Барселоне, попут Солозабала и Флореса. Директор Евролиге Ђорди Бертомеу ми је обећао да ће одређени проценат од спонзорских уговора те лиге уплатити у Фондацију „Жеравица”. Писаћемо и Фибиној фондацији. Фиба би требало да учествује у томе пре свих, јер је Ранко све освојио у Фибиним такмичењима, а и члан је њене Куће славних.

На крају, Загорка Жеравица каже да пред собом има само једну слику у глави:

–Већ могу да замислим како ће све да изгледа. Ранко би био најсрећнији да види тај терен у Новом Милошеву и да на њему деца лупају лоптом од јутра до мрака. Јер кошарка је била његов живот.

 


Коментари1
4da87
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

dr Slobodan Devic
Kada god se upoznajem sa strancima i kazem da sam Srbin, oni odmah o fudbalu. A ja ih namah (besan, nogekako) potopim pitanjem: A znate li vi koliko puta je Jugoslavija/Srbija bila prvak sveta u kosarci????? Pozdravljam vaspostavljanje muzeja kosarke i mislim da bi drzava Srbija (ako to uposte postoji) morala tu da se dobrano isprsi ...

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Спорт / Кошарка
Колумна недеље

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља