среда, 18.10.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:04

Добро и зло трче заједно

Аутор: Александра Куртешпетак, 06.10.2017. у 08:04
Представљање нове књиге есеја академика Владете Јеротића у Народној библиотеци Србије (Фото Жељко Јовановић)

Лековите, поучне и једноставне – такве су поуке академика Владете Јеротића. Због тога и не чуди што је здање Народне библиотеке Србије било пуно као кошница јер је овде уприличена промоција нове књиге Јеротићевих есеја „Добро и зло трче заједно” у издању Задужбине Владете Јеротића и куће „Арс либри”.

Иако је Јеротић, поздрављајући посетиоце који су, могло се осетити према изузетној атмосфери, поштоваоци његовог дела, рекао „Ви сте дошли због наслова књиге?”, маса од готово хиљаду људи топло се насмејала и хорски узвратила да је ова посећеност знак дубоког поштовања према њему.

Ходници храма књиге били су пуни суграђана, седело се на степеницама, па и на поду. Захваљујући одличном озвучењу, све што су Јеротић и његов гост проф. др Жарко Требјешанин тумачили и о чему се разговарало, а разговор је питањима, укључујући и она из публике, усмеравала др Милена Ђорђијевић, уредник књижевних и трибинских програма у НБС-у, чуло се и на платоу испред Библиотеке.

Јеротић се овога пута позабавио кључним појмовима који одређују смисао постојања сваког појединца и друштва у целини.

– Сматрам да сви људи на свету имају у себи неку представу о добру и злу – почео је академик разматрање о овим појмовима, уводећи тако и читаоце у тему свог дела сабраног на 160 страна и 19 поглавља. Од тога је издвојио оно што говори о усавршавању које је одредио и као „човек путник”. То објашњава чињеницом да човек увек тежи да некуда иде, напред, даље, да истражује. То ради и дете, али кад се нађе у непознатом простору брзо се враћа тражећи заштиту мајке. И многи људи држе се сигурног, ишли би напред где им је можда и боље, али им је сигурније да остану у сигурном окружењу иако се ту можда неће потпуно остварити.

Пажњу је привукло и његово запажање о положају жене. Оне данас много више него мушкарци раде у одговорним, тешким и лепим професијама као што су медицина, педагогија… али нису за то плаћене иако се говори о равноправности, али се то, како запажа академик, само поштује у Немачкој и нигде друго у Европи. Разлог се може наћи и у томе да мушкарци напуштају професије које не доносе зараду, а жене освајају тај простор и боре се.

Јеротић се осврнуо и на проблем данашње породице и човека у време кризе. Поручио је да онај ко има материјалну сигурност ваља да нађе духовну испуњеност, а онај ко није материјално опскрбљен требало би да на томе поради и поправи свој положај или бар има двоје-троје деце јер је и то благо.

Тема је била и замка о усавршавању човека. Причало се и о сновима. Јеротић је указао на значај памћења, па чак и записивања снова.

– Није добро ако се човек хвали како никада ништа не сања. Сви сањамо, само заборављамо. Ако два-три месеца не памтимо шта сањамо, онда је то знак да избегавамо да се суочимо са оним негативним у нама што би требало да поправљамо – казао је он.

На крају овог рекло би се пријатељског дружења академик Јеротић је инсистирао: – Немојте ми пљескати. Без обзира на животна искушења, запамтите добро: важно је кад се падне да се устане – одмах.      


Коментари5
26ec8
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Popara Z.
Svaka vrsta obmane i samoobmane vodi u zlo. A taština je jedan od češćih puteva kojima se trči u tom pravcu i ima bezbroj pojavnih oblika, uključujući i umovanje koje ljudi shvataju kao mudrost.
Emilija
Trče zajedno, za novcem, uspehom i slavom, ambiciozni ljudi i svaki misli da je bolji od onog drugog. Dobar čovek ne trči, već korača, i ne misli za druge da su loši, niti deli pouke drugima šakom i kapom.
Jelica P.
Gnostički pristup je veoma privlačan za savremenog obrazovanog čovek lišenog sposobnosti verovanja, a naviknutog na racionalizam i pozitivistički pristup stvarnosti. Međutim, uz gnosticizam bi morala da ide skepsa i kritičko preispitivanje koje, nažalost, izostaje.
Tomica
V. Jerotić insistira na izjednačenju dobra i zla i sebe prirodno vidi na strani prvog. Isto to radi i običan čovek. Otuda je takav pristup moralu naivan i nedelotvoran. Zlo je u takvom pristupu u drugima. Svi ga se odriču. Ono je dokaz sopstvene dobrote. Čista iluzija!
Mara M.
Drago mi je što sam imala sreće da od samog početka serijala "Agape" pratim rad i samog A.Gajšeka koji je u saradnji a uvaženim profesorom započeo svoj dobro smišljeni projekat koji i danas traje i uvek donosi u sebi neke nove vrednosti. Naprosto, nedelj uveče je uvek rezervisana za ovu emisiju a i radim na samoj sebi i uz pomoć dobrih starih knjiga.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља