среда, 13.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 00:18
Формуле живљења

Неодлучност

Што је важнија одлука коју треба донети, то се више људи суочава са проблемом одлучивања, а главни разлог је у избегавању одговорности
Аутор: Зоран Миливојевићпонедељак, 09.10.2017. у 08:00
(Срђан Печеничић)

Шта ћете радити вечерас? Шта ћете вечерати? Ова питања су примери неких од бројних одлука које доносимо током дана, често да тога нисмо ни свесни. Многе од њих нису нарочито важне, али повремено се суочавамо са животним ситуацијама у којима треба да донесемо неку важну одлуку. Што је важнија одлука коју треба донети, то се више људи суочава са проблемом одлучивања – неодлучношћу.

Оно што људе спречава да донесу одлуку јесте то што нису сигурни која је од могућности које су им на располагању боља, тако да се плаше да ће погрешити, да ће погрешно изабрати. Проблем неодлучности се не појављује када људи бирају између очигледно добре и очигледно лоше могућности, већ онда када им се обе могућности чине добрим или им се обе чине лошим. Тада имају тешкоћа да одреде која је боља, односно која је мање лоша.

Психолошке игре пребацивања

Када неко одлучује о нечему, он је одговоран за последице своје одлуке. Уколико је добро одлучио, тада је заслужан, а уколико је погрешио, тада је крив за настале негативне последице. Избегавање одговорности, то јест могућности да ће бити направљена грешка у одлучивању, да ће бити крив јесте главни разлог за неодлучност.

Проблем је што у ситуацији када мора да донесе неку одлуку особа не може избећи одговорност: или је одговорна за одлуку коју је донела или је одговорна што није донела никакву одлуку. Ако је одлучила да неће доносити одлуку, она је одговорна за последице недоношења одлуке.

Управо због страха од преузимања одговорности неодлучни играју различите психолошке игре како би одговорност за одлучивање „пребацили” на неког другог. На пример, саветују се са другима, поступе по савету, па ако буде погрешно, оптуже друге да су им дали погрешни савет, да су их „убедили” да донесу погрешну одлуку. Особа која жели да оде из емотивне везе, али се колеба, може почети да се понаша иритирајуће, тако да на крају њен партнер буде тај који доноси одлуку да везу треба окончати.

Многи своје одлучивање препуштају својим осећањима. Они кажу да је добра одлука она са којом се осећају добро. То значи да су одлучивање препустили својој интуицији. Како је интуиција процес обраде информација кога људи нису свесни, већ су свесни само његовог резултата, то значи да су одлучивање препустили свом несвесном. Ту постоје два проблема. Први је што и несвесно греши, па је интуиција такође погрешна. Други је што је тешко доћи до доброг осећања када се бира између две добре или између две лоше могућности.

Када се бира између две лоше или две добре могућности, или када је избор још комплекснији, тада су у предности они код којих је процес одлучивања свестан. Како увек оцењујемо да ли је нешто добро или лоше на основу неких критеријума, тако морају постојати критеријуми на основу којих оцењујемо да ли је нешто добра или лоша одлука. Када неко постави неколико јасних критеријума, он може аналитично сагледати изборе које има. Ако неко купује стан, на пример, он треба прво да дефинише критеријуме који су му важни, а које будући стан треба да задовољи. Тек тада он треба да на основу тих критеријума процени станове који му се нуде и да се одлучи за онај који их највише задовољава.

Вештина одлучивања се учи

Ово свесно управљање процесом одлучивања се некада назива вештином одлучивања. То је вештина која се може научити и увежбавати.

Некада људи кажу да је добра одлука она која је касније довела до позитивног резултата. Проблем са овом дефиницијом јесте што се одлучује у једном временском тренутку, а резултати уследе у неком другом времену које може бити удаљено месецима или годинама од тренутка одлучивања. Такве добре одлуке би могли да доносе само видовити људи. Особа која одлучује у једном тренутку, треба да одлучује на основу информација које има у том времену. Како се касније разне околности могу неочекивано променити, добра одлука може некада имати лош резултат.

Када неко схвати да је донео погрешну одлуку, тада треба да донесе нову одлуку у складу са новим информацијама. Највећа грешка је не признавати грешку и бранити погрешну одлуку.


Коментари5
d6c86
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Ilic Momcilo
Odluka se moze doneti za sebe licno,za grupu razlicitih vrasta delovanja i aktivnosti,za posao itd.U svakom slucaju su,u principu, odluke nesto sto nije lako,ali se lako pogresi.Vrlo vazna osobina kod ponosenja odluke je sposobnost predvidjanja rezultata i posledica donete,ali ne samo za onoga koji odluku donosi nego iza one koje doneta odluka, iako nisu vezani za nju, moze ostetiti.Prosto receneno:"Njemu dobro, a zasto je meni lose kad nemam veze sa tim."Pokusao sam da kazem,da dvoumljenje ne postoji samo zbog greske prema sebi,vec i zbog moguce greske prema drugima,ni krivima ni duznima.Nazalost ovo je redje ali se desava.Izvinjavam se,ali je za mene prilicno teska tema.Lakse bih je ispricao,nego napisao.
Valentina
Uhhh ta neodlucnost. Ne bih se slozila u vezi i intuicije. Intuicija je glas nase duse to je nase vise ja koje nepogresivo zna sta je najbolje .Zato pazljivo pratimo znakove koje nam nase ja salje u vidu dogadaja,susreta sa ljudima,tekstovima ,k njigama,kako mislimo o tome u cemu smo neodlucni jer misli su produkt ega a ego nas tera na strah i izmisljanju razloga zasto nesto ne bi trebali i tako u nedogled jer je svrha mozga da nas stiti od svake zivotne ugrozenosti . A dusa uvek zna i to nepogresivo jer je visom inteligencijom vodena i nije tezultat preradenih misli. Uostalom samo licno iskustvo je put sve ostalo je tude znanje .Nama je potrebno licno iskustvo.Uvek donosimo odluke najbolje sto u datom trenutku znamo zato nema pogresnih odluka, sve je put. Ne krivimo sebe jer smo radili najbolje sto smo znali. Najbolje je ne traziti savet od svojih strahova.Jer ce nas navesti na neodlucnost.Bez obzira koliko da je nesto hitno ne zurimo da donesemo odluku odmah to nije neodlucnost.
Petar V. Terzic
Poznata je prica o Buradenovom magarcu koji je svoju neodlucnost glavom platio. Naime, nalazeci se tacno izmedju dva plasta sena, on bi ktenuo ka levom misleci da je ovaj blizi od plasta koji se nalazio desno od njega. Zatim bi se brzo predomislio i krenuo ka desnom, da bi opet naizmenicno menjao odluke i tako neodlucni jadnicak- ne mogavsi doneti konacnu odluku-umro je od gladi! Tako mnoge mlade devojke i momci - dvoumeci se izmedju "dva dobra koja ne mogu sastaviti" - ostanu neudate i neozenjeni. Prica druga kazuje nam da neodlucnost moze coveka da ostavi bez posla. Naime, farmer je imao povecu gomilu krompira. Pozvao je radnika, koji je bio poznat kao disciplinovan i vredan. Njegov zadatak je bio da izdvojiti krompire u 3 grupe koju cine veliki, srednji i mali krompiri. Posle 5-6 minuta radnik se "predao"! Pitao ga je farmer: "Zasto si odustao, mladicu?" " Ubijala me je neodlucnost. Strahovao sam da nisam pravilno odmerio velicinu krompira, zato otkazujem posao!", rece mladic i ode.
Вукица
У стара, добра времена“, када је „психобрижника“ било мало, родитељи су нас, као и свему осталом, учили како да одлучујемо и како да прихватамо одговорност за последице донете одлуке. Савет мога оца, када су важне одлуке биле у питању, није се много разликовао од оног који нам даје аутор: „Седи, добро размисли, узми папир и оловку, па на једној половини папира испиши све добре стране одлуке, а на другој лоше. Папир ће ти, кад завршиш, сам показати како да одлучиш, а да се не кајеш“. (Мог оца одавно нема, а ја и даље, кад сам у великој дилеми, узимам папир у руке...)
dan
Ko potpuno prizna grešku gotov je (propao), barem kod nas Srba. Kako da branite svoje kada pravite greške? Ako je priznate nemate više adute! Jedino vađenje je da bi i svi drugi u toj sizuaciji naptravili sličnu grešku pa to u stvari i nije vaša greška!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља