среда, 22.11.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 08:09
КОЛУМНА НЕДЕЉЕ

За Шпанце Проди, за Србе закључак

Може ли противуставно отцепљена територија да постане чланица ЕУ
Аутор: Никола Белићсубота, 07.10.2017. у 22:00

​Долазак шест „мигова 29” који су из Русије транспортовани на војни аеродром Батајница, а биће приказани на обележавању годишњице ослобођења Београда у Другом светском рату, 20. октобра, обележио је почетак овог месеца. Авиони које је донирала Москва ускоро би требало да постану и оперативни, као и четири летелице истог типа које наша земља поседује од раније. Када овај посао буде окончан, Србија ће поседовати ескадрилу од десет „мигова 29”, што ће према изјавама представника Београда, у поређењу с регионом, значити велику предност на небу.

Такве најаве и овога пута су, као и претходних месеци, када год би ова тема постала актуелна, изазвали пажњу у појединим суседним земљама, од којих су неке и чланице НАТО-а. Једна до њих је и Хрватска у којој се тек одлучује о томе на који начин и којим борбеним авионима би требало да буде оснажено тамошње ратно ваздухопловство, чију главнину сада чине „мигови 21”. Разматрају се понуде из Израела, Шведске и САД.

Све то дешава се у моменту док се припрема посета хрватске председнице Колинде Грабар Китаровић руском лидеру Владимиру Путину. Овај сусрет сада је званично најављен за 18. октобар, а медији у Србији, али у суседним земљама, увелико анализирају шта би могле да буду теме разговора. Тако је помињано и да ће Грабар Китаровић, између осталог, од шефа руске државе тражити да обустави војно-техничку сарадњу са Србијом. И сама је потврдила да ће руско-српска сарадња бити једна од тема. Могуће да је и то покренуло спекулације да у Русију одлази како би пренела Кремљу „поруке НАТО-а”, будући да је својевремено и обављала дужност помоћника генералног секретара Алијансе за јавну дипломатију. Али, разлог посете можда пре треба тражити у забринутости хрватског врха за судбину концерна „Агрокор”, чији је један од сувласника, како се недавно показало – и руска Сбербанка.

Уколико знамо да су „мигови 29” већ слетели на батајнички аеродром, планове Грабар Китаровић да утиче на договоре Београда и Москве требало би, најблаже речено, посматрати као закаснеле. Ново заоштравање између Србије и Хрватске протеклих дана довело је до отказивања посете председника Александра Вучића Загребу. Тамошње власти и јавност жучно су реаговали на откривање споменика хероју Милану Тепићу у Београду, уз тврдње да је одлука мајора ЈНА да жртвује свој живот у својој касарни пуној муниције која се нашла под налетом хрватских паравојних формација део некакве великосрпске агресије.

На жестоку реакцију Загреба, каква је тек у траговима виђена када је недавно запаљен српски недељник „Новости”, или приликом подизања споменик Миру Барешићу, правоснажно осуђеном у Шведској због атентата на југословенског амбасадора Владимира Роловића, одговорили су званичници Србије. Тако се јавност још једном присетила времена када су се поједине републике отцепљивале од СФРЈ – што се временски поклопило с драматичним данима када је Европа заокупљена последицама референдума о независности Каталоније.

Збивања у североисточној шпанској покрајини несумњиво подсећају на оно што се у Југославији дешавало крајем осамдесетих и на самом почетку деведесетих година прошлог века. Али многе је то најпре асоцирало на случај Косова и Метохије. До те мере да је и Европска комисија претходних дана у два наврата покушавала да образложи зашто има различите аршине у тумачењу косовског и каталонског сепаратизма.

Када је председник Вучић упитао, како да грађанима Србије образложи евроинтеграције када Брисел не признаје каталонски референдум о независности, а на КиМ су и без референдума 22 земље ЕУ „легализовале отцепљење, рушећи европско право и темеље европског права”, из ЕК је стигао брзи одговор. Кажу, ова два случаја нису упоредива. „Косово је суи генерис случај”, саопштила је портпаролка Маја Коцијанчић, уверавајући да „не постоје двоструки стандарди”.

Касније је Европска комисија дала и додатно образложење. А оно је гласило да се по питању земаља чланица, односно Шпаније, ЕК руководи Продијевом доктрином, која подразумева да отцепљена територија може да напусти државу чланицу ЕУ и да постане поново део уније – само ако је независност стечена у складу са уставом земље из чијег је састава изашла. А око Косова, Брисел се придржава закључка Савета министара ЕУ из 2008. године, када је Приштина прогласила једнострану независност.

Тако је, по тумачењима ЕУ, уставно питање Србије и њена јужна покрајина, која је то била и 1999. када су земље ЕУ учествовале у НАТО бомбардовању СРЈ, раздвојено од уставног питања Шпаније и односа Мадрида према својој покрајини. Овом тематиком се у својој анализи позабавила и немачка државна медијска агенција Дојче веле. Како појашњавају, присталице каталонске независности неће моћи да се позову ни на међународно, ни на европско право, као што ни Косово није „постало независно правно, већ политички”.

Дојче веле упозорава да „не постоји право не сепаратизам”. Насупрот оваквој анализи, баш је то „право” Албанаца на Косову потврђено признањем такозване независности 2008. године. Претходно поткрепљено оружаним деловањем НАТО-а по српским градовима 1999. године. Нико у Бриселу тада није помињао „унутрашња уставна питања СРЈ”, већ су се сви утркивали да пронађу „међународно решење косовског питања”.


Коментари3
d0af5
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Секулић
Русија није и неће никада разговарати са трећом земљом о билатералним односима Русије. Китаровићка о Србији у Кремљу не сме ни да писне, а камоли да нешто тражи од Русије против нас. Руски принципијелни став знају и врапци на грани, само се политички дурдубаци праве Тоше. Она тамо иде да тражи да Русија ипак попусти санкције хрватској привреди, јер је Хрватска ушла у привредни, економски и социјални ћорсокак. Отуда бујање хрватског шовинизма код сиротиње. И одмах да јој поручим - нема од тога ништа. Ни педаљ попуштања неће добити у Москви, јер основни услов за тако нешто је - нека Хрватска укине санкције према Русији, па ће онда тек о ублажавању рускох контрасанкција да се разговара. Хрватска не сме да укине санкицје и ту је крај приче. А приче око Агрокора су депласирине, поготово што је Хрватска самовољним законима оштетила руски капитал у Хрватској и то не једном. Китаревићка ће да види Црвени трг и то је све.
Ante
Mozda. Samo, da je tako, onda bi isli i najvazniji ministri Hrv. Vlade, a ne neki lijevi. Jasno je da predsjednica Kitarovic ide s nekim posebnim zadatkom u Moskvu, i da Putina jako zanima taj posjet, posto je i sam najavio posjet Kolinde, sto rijetko cini. A vidim neslaganje Vlade i predsjednice u vezi te posjete. Nazalost, ocito glavna tema sastanka nije za javnost, steta.
Препоручујем 0
Sasa Trajkovic
I posle ZAKLJUČKA zaključak i zaključak se može drugačije zakljuključiti... uostalom zaključak će svako tumačiti kako im to odgovara. Bojim se da mišljenje i zaključak neće promeniti ništa Katalonija će i dalje težiti samostalnosti a Srbija će se boriti da pravno dobije status Kosova u Srbiji ovo nije ni mišljenje a još manje zaključak to je samo jedna konstatacija.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Погледи /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља