Берлин, 30. јануара (телефоном)
Данашњи дан у немачкој политици, и не само немачкој, остаће историски: Адолф Хитлер је постао канцелар Немачког Рајха. Бивши молер, пучиста и доцнији вођ немачког фашистичког покрета, постао је шеф владе Рајха у једном од најсудбоноснијих тренутака по Немачку! Дугогодишња борба о власт, која је, уствари, била борба против демократског уређења и Вајмарске републике, завршила се тако Хитлеровим доласком на власт.
Међутим, борба за диктатуру и против ње продужиће се и даље и биће можда још огорченија него досада. Криза владе је решена; немачка политичка криза међутим остала је отворена. Хитлер је само један нов експерименат у њеном решавању. Експерименат је изгледао неодложан, али његов резултат остао је потпуно неизвестан. Све ужасне пометње за последње три године у немачкој политици потекле су услед експериментисања са „хитлеровским питањем“, које је силовита најезда националиста наметала државној политици.
Три последња немачка канцелара: Брикинг, Папен и Шлајхер постали су канцелари са задатком да то питање реше, а падали су на томе питању, јер је оно било нерешљиво. Сад је дошао ред на Хитлера да га он решава, јер самим фактом што је постао претседник владе никако још није решено у његову корист.
„Харцбуршки фронт“
Пре свега сама власт, коју Хитлер сада има, није онолика и онаква какву су хитлеровци тражили и прижељкивали. Хитлер је постао канцелар Рајха, али не диктатор Немачке, бар још не. Засада он чак није ни апсолутни господар у својој влади. Франц фон Папен, који је ову комбинацију направио, има положај потканцелара владе и, што је далеко важније, у својству пруског комесара, и сву власт у Пруској, дакле у три петине Немачке.
Сем Хитлера, у влади су само још два његова човека, министар унутрашњих дела г. Фрик и министар без портфеља и комесар за ваздухопловство Геринг. Др Хугенберг, чији је човек и Папен, постао је министар два најважнија привредна ресора, која су уједињена. Вођ шталхелма, бивши капетан Солте, има ресор рада.
Министар Рајхсвера је активни генерал, барон фон Бломбер. О овоме генералу се мало зна. Верује се да он улази у владу само као војник и да ће у њој остати војник. Остали ресори су у рукама министара Шлајхерове владе. Ресор правде остаје непопуњен. Он је резервисан за претставника Центрума ако католици пристану да уђу у владу.
Према томе, док се питање уласка Центрума не реши, и кад се изузме министарство Рајхсвера, које је неполитичко, кабинет је углавном влада такозваног „Харцбуршког фронта“, то јест удружење десничарске опозиције, односно Хитлерове и Хугенбергове партије, „Шталхелма“ и још неких националистичких организација. То је фронт који је направљен против републиканске демократије и марксизма. У толико, он је јединствен, али само у толико. У свима принципијелним питањима националне и социјалне политике, као и државног преуређења, и форме државе, између Хитлера, с једне, и Хугенберга и Папена, с друге стране, постоје дубока размимоилажења, која су често доводила до жучне борбе у оквиру самог „Харцбуршког фронта“. Хитлер, према томе, има да издржи не само снажан налет уједињеног демократског и радничког фронта, чију снагу он ни најмање не потцењује, већ да се бори и са супротним стремљењима у крилу свога кабинета.
Хитлеровци су сасвим друкчије замишљали прву владу „Трећег Рајха“. Они имају, ипак, велику веру у свога вођа и једно оправдање: и прва Мусолинијева влада није била диктаторска, већ исто овако компромисна, као Хитлерова. Скори догађаји показаће да ли је Немачка од данас исто што и Италија од пре десет година.
Како је дошло до Хитлерове владе
Иако се са Хитлеровим наименовањем могло унапред да рачуна, ипак, брзина којом је криза решена и Хитлерова влада састављена изазвала је не мало изненађење у јавности. У току јучерашњег дана Папен је, у својству Хинденбурговог опуномоћеника, непрестано водио преговоре са Хитлером и вођом „дојч-национала“, Хугенбергом. Преговори су продужени и данас пре подне. Данашњи подневни берлински листови имали су обавештења да преговори, истина, нису сасвим безнадни, али да још увек постоје крупне тешкоће. Сем поделе ресора, мишљења су била подељена и у погледу карактера, и у погледу политичких циљева нове владе.
Хитлер је тражио гарантије да његова влада буде дужег рока, без обзира на политичке догађаје који у Немачкој наступе. У подне, Папен је био примљен у аудијенцију код Хинденбурга. Политички кругови сматрали су да се ради само о реферату и тражењу инструкција за продужење преговора. Међутим, аудијенција се претворила у конституисање владе. У палату Претседника Републике одмах за Папеном дошли су Хитлер, Хугенберг и други главни чиниоци у решавању кризе.
Ту, у присуству Хинденбурговом, састављена је листа владе и потписан указ о њеном наименовању. У један сат по подне издато је званично саопштење које су ванредна издања листова и све немачке радиостанице разнели у јавност.
Стављање пред свршен чин
Тако је јавност стављена пред свршен чин. О карактеру и мандату који Хитлерова влада има, ни сада се ништа позитивно не зна. Папен је имао овлашћење да припреми терен за парламентарну владу. Међутим, парламентарна већина без учешћа Центрума није могућа. Са Центрумом, пак, Папен уопште није водио званичне преговоре. То значи да је и Центрум стављен пред свршен чин. Једно место у влади, истина, остало је резервисано за претставника Католичке странке. Од Центрума сада зависи да ли ће ући у владу или не. С тиме се не рачуна много.
Сматра се, ипак, да ће, иако не буде заступљен у кабинету, католички Центрум толерирати Хитлерову владу у парламенту. Његова штампа последњих дана то је прилично отворено наговештавала. Да би избегла растурање Рајхстага и уставну кризу, која би могла да се претвори и у претседничку, Католичка странка показује готовост да Хитлера толерише у Рајхстагу.
Парламентарна влада или влада против парламента?
Хтело се према томе да се одговорност за даљи политички развој пребаци на Центрум. Од његовог држања зависиће карактер Хитлерове владе. Пристане ли Центрум на толеранцију, Хитлерова влада радиће са парламентом, бар извесно време. Откаже ли то, распуштање Рајхстага је неминовно.
Сматра се да је Хитлерова влада спремна на оба случаја. Да ли ће са распуштањем Рајхстага бити одмах расписани и нови избори, као што то устав прописује, или ће избори бити одложени на дуже време, што претставља кршење Устава, за сада се апсолутно не види. Хугенберг је, судећи по писању његове штампе, одлучно против нових избора. Хитлеровци, изгледа, опет да су расположени за изборе, јер им се чини да би са власти пожњели знатне успехе у народу.
Сем саопштења о наименовању, са званичне стране досада није дато никакво објашњење ни о програму, ни о карактеру, ни о циљевима нове владе. Сматра се због тога да сва та питања ни у самој влади нису још дефинитивно пречишћена и утврђена. Тако је све у знаку неизвесности. Већ и због тога вечерашњи листови држе се веома резервисано према влади.
Левица спремна на одлучан отпор Хитлерова влада, ако се ограничи на парламентарну базу, неће наићи на велики политички отпор. Ситуација у Немачкој заиста се ломила између Хитлерове парламентарне владе и државног удара. За Хитлера је пледирала чак и демократска штампа. Начин, међутим, на који је влада образована и потпуна неизвесност у погледу њених циљева чини да бојазан од државног удара и даље постоји. Опозициона левица ужурбано се спрема на отпор. Та ужурбаност се најјаче опажа код радничких партија, јер се проносе гласови да ће Хитлер забранити и ставити ван снаге Комунистичку странку.
Говори се и о поништавању комунистичких посланичких мандата. У томе случају „Харцбуршки фронт“ имао би већину у Рајхстагу и без Центрума. Само, законску подршку за спровођење ових мера влада нема. Оне би значиле кршење Устава. Сав је проблем, међутим, у томе да ли ће се Хитлерова влада држати уставних граница, или ће прећи преко њих.
Социјалисти су синоћ у Берлину приредили велику демонстрацију, која је била једна од најуспелијих коју је Берлин у последње време видео. Око двеста хиљада немачких радника одушевљено су манифестовали за демократију а против реакције. Упућене су оштре претње на адресу властодржаца. Расположење радника је врло борбено. И социјалисти и комунисти агитују за уједињење радничке класе за одлучну борбу против реакције. Комунисти потајно шире паролу генералног штрајка.
За вечерас „штурм-батаљони“ спремају велике манифестације са бакљадом пред Претседништвом владе у Хитлерову част. Хитлер је одмах по наименовању положио пред Хинденбургом заклетву на Устав и примио канцеларске дужности од генерала Шлајхера.
Политика, 31. јануар 1933. године
