уторак, 19.03.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 15:13
ДОСИЈЕ ПОЛИТИКЕ ПОНЕДЕЉКОМ: ЗАБОРАВЉЕНЕ ЖЕНЕ СРБИЈЕ – ЈЕЛЕНА Ј. ДИМИТРИЈЕВИЋ (1862–1945)

Књижевна хероина која је померала границе

Њена биографија би и у 21. веку изгледала импресивно – светска путница, патриота, добротворка и феминисткиња
Аутор: Димитрије Буквићнедеља, 08.10.2017. у 21:58
(Фотодокументација Политике)

Нема детета у Србији који у школи није учило о Надежди Петровић, Исидори Секулић или Десанки Максимовић, можда и о Маги Магазиновић уколико се наставник стриктно не држи школских програма.  У сенци ових неколико имена, остаје плејада јаких женских фигура којима се историја није довољно одужила. Управо њима, у досијеу понедељком, „Политика” посвећује своје странице...

Најчешће је помињу као књижевницу, али то је само делић њене раскошне биографије. Говорила је пет страних језика, обишла четири континента и објавила 12 књига. У рату је била болничарка, а у миру активисткиња за права жена и добротворка. Оваква биографија би и у 21. веку изгледала импресивно, а камоли за жену рођену пре 155 година у Србији.

У тој средини, још сасвим неослобођеној од турских окова, 1862. у Крушевцу рођена је Јелена Ј. Димитријевић, песникиња, приповедач, романсијер и путописац. У књижевни свет ушла је „Песмама” (1894). Њена „Писма из Ниша о харемима” (1897) прва су прозна књига на српском језику чији је аутор жена. Затим су уследили, између осталог, роман „Нове” (1912), новела „Американка” (1912) и путописи „Писма из Солуна” (1908), „Писма из Индије” (1928), „Писма из Мисира” (1929), „Нови свет или у Америци годину дана” (1934) и „Седам мора и три океана” (1940).

Већ из тих наслова је јасно да је ова хероина обишла читав свет. После Првог светског рата боравила је у Француској, Шпанији, Енглеској, САД... На најдуже путовање упутила се 1926. у 64. години и то – сама. Обишла је, између осталог, Египат, Палестину, Сирију, Либан, Индију, Јапан, Кину, Цејлон, а године је нису спречиле и да посети Хималаје. Упознала је и индијског нобеловца Рабриндраната Тагору. Велики књижевник који је тада боловао од маларије тешко је говорио, али се у разговору с Јеленом присетио своје посете Београду 1926. и „словенског гостољубља”.

Поједина њена дела су реиздата ове и прошле године. Нека од њих приредила је и Ана Стјеља, књижевница и доктор филологије, која каже да Јелена Ј. Димитријевић јесте била традиционална у смислу поштовања моралних вредности, породице, брака и наглашеног патриотизма.

„Али њено дело је било модерно, чак револуционарно. Бити жена у оно доба, а осмелити се и померати границе, бити пријатељ с Турцима, Арапима, Јеврејима, Американцима, Јапанцима и другима, стварати прозна дела, путовати светом и објавити 12 књига, бавити се доброчинитељским радом а при том остати часна и непоколебљива Српкиња, неминовно је значило бити другачији, бити покретач, иноватор и испред свог времена”, наводи Стјеља за наш лист.

На то упућују и детаљи из биографије Јелене Ј. Димитријевић са сајта „Мементо” који води наша саговорница, посвећеног очувању успомене на ову значајну личност. Рођена у виђеној и богатој породици, Јелена је школске дане и одрастање провела у Алексинцу и Нишу, где се 1881. удала за артиљеријског капетана Јована Димитријевића, који 1915. гине на фронту. Средње слово у њеном имену и презимену заправо је почетно слово Јовановог имена. Од 1899. трајно се сели у Београд. За време балканских ратова била је болничарка, а у послератним годинама управна чланица „Кола српских сестара”. Говорила је енглески, немачки, руски, грчки и турски. Имовину је завештала Српској академији наука и уметности која је после њене смрти 1945. из непознатих разлога одбила да прими завештање. Мистерија је и да ли је Јеленин новац с банковних рачуна, у складу с тестаментом, подељен београдским сиромасима, као и због чега је њена сахрана на Новом гробљу одржана два сата пре времена најављеног у новинама.

„Јелена може да послужи као идеал савременој жени, Српкињи новог доба, јер је била интелектуалка, космополита, али и велики родољуб. Била је жена чврстих ставова, напредних идеја и поступака а њена мисао је и данас актуелна. Читање њених дела је путовање по свету и упознавање с различитим културама, народима и обичајима”, каже Ана Стјеља, уједно и уредник магазина „Алиа мунди”, који припрема зборник поводом 155. годишњице рођења Јелене Ј. Димитријевић. Стјеља је покренула и иницијативу да се на кући у београдској Француској улици где је живела Јелена Ј. Димитријевић постави спомен-плоча – све с надом да ће једна од најзначајнијих српских књижевница бити уврштена у књижевни канон и школске програме.

 


Коментари1
608cc
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Nebojsa Joveljic
U vašem članku se navodi da je Jelena 1928. bila u Indiji i posjetila indijskog nobelovca Rabindranata Tagoru. Navodno se on tada, teško oboljeo od malarije, u svom razgovoru sa njom prisjetio svoje posjete Beogradu 1926. i "slovenskoga gostoljublja". Ana Jelnikar u svom radu "The Many Tagores in Former Yugoslavia" kaže obrnuto, da Tagora prilikom Jelenine posjete ni jednom rječju nije spomenuo posjetu Srbiji, što ju Jelenu teško povrijedilo. ("Jelena Dimitrijević's Letters from India present an engaging account of her journey to India, where Tagore, suffering from malaria, could only see her for a few minutes. She cannot conceal her disappointment, a sense of wounded national pride even, that Tagore had nothing to say about his visit to Serbia only two years earlier." ). Kome vjerovati? Oni koji znaju kako grubo je Tagora napadnut od grupe srpskih ljevičara za vrijeme svog večernjeg predavanja u Beogradu vjerovatno će se opredjeliti za Aninu varijantu Jeleninog susreta sa Tagorom.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља