среда, 26.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 08:31

Година посвећена Андрићу

У петак у САНУ свечана академија, а за децембар најављено објављивање првог кола са пет књига приповедака
Аутор: М. Ву­ли­ће­вићпонедељак, 09.10.2017. у 21:33
По­зив­ни­ца за Све­ча­ну ака­де­ми­ју у СА­НУ

Ова не­де­ља у Срп­ској ака­де­ми­ји на­у­ка и умет­но­сти и у Ан­дри­ће­вој за­ду­жби­ни би­ће у зна­ку обе­ле­жа­ва­ња 125 го­ди­на од ро­ђе­ња срп­ског но­бе­лов­ца, а ака­де­мик Ми­ро Вук­са­но­вић, пред­сед­ник По­ча­сног од­бо­ра овог ју­би­ле­ја, за де­цем­бар на­ја­вљу­је об­ја­вљи­ва­ње пр­вог ко­ла у пет књи­га при­по­ве­да­ка Кри­тич­ког из­да­ња де­ла Иве Ан­дри­ћа, у из­да­њу За­ду­жби­не Иве Ан­дри­ћа. У овај про­је­кат, ко­ји во­де уни­вер­зи­тет­ски про­фе­со­ри Ра­ди­во­је Ми­кић и Зо­ри­ца Не­сто­ро­вић, укљу­че­но је и пет мла­дих на­уч­ни­ка: Ми­лан Алек­сић, Дра­га­на Гр­бић, Ма­ри­ја Бла­го­је­вић и Сла­ђа­на Ја­ћи­мо­вић.

Пр­во ко­ло об­у­хва­та при­по­вет­ке на­ста­ле од 1924. до 1960. го­ди­не.

Да­нас ће Је­ле­ни Лен­голд за збир­ку при­по­ве­да­ка „Раш­ча­ра­ни свет”, та­ко­ђе у Ан­дри­ће­вој за­ду­жби­ни, би­ти уру­че­но при­зна­ње ко­је но­си име на­шег но­бе­лов­ца, а та­да ће би­ти пред­ста­вљен и ча­со­пис „Све­ске”. У пе­так 13. ок­то­бра у 19 са­ти, у СА­НУ, би­ће одр­жа­на Све­ча­на ака­де­ми­ја по­све­ће­на Ан­дри­ћу. Има­ће два де­ла: „Ака­де­ми­ци о Ан­дри­ћу” у окви­ру ко­јег ће пет пи­са­ца и чла­но­ва СА­НУ го­во­ри­ти о на­шем но­бе­лов­цу, и „Ан­дрић о ака­де­ми­ци­ма” са ода­бра­ним тек­сто­ви­ма Ву­ка и Зма­ја, Скер­ли­ћа, Ду­чи­ћа, ко­је ће го­во­ри­ти драм­ски умет­ни­ци. 

За крај го­ди­не, ака­де­мик Вук­са­но­вић на­ја­вио је ве­ли­ки на­уч­ни скуп „Де­ло Иве Ан­дри­ћа”, са 42 уче­сни­ка, ко­ји ће би­ти упри­ли­чен у сре­ду и че­твр­так 13. и 14. де­цем­бра, у Све­ча­ној са­ли СА­НУ. Овај нач­ни скуп оку­пи­ће исто­ри­ча­ре књи­жев­но­сти и књи­жев­не кри­ти­ча­ре са ка­те­дри и ин­сти­ту­та на ко­ји­ма се из­у­ча­ва срп­ска књи­жев­ност. За де­цем­бар је пред­ви­ђе­но и ис­ти­ца­ње Ан­дри­ће­вог име­на на ве­ли­кој књи­жа­ри СА­НУ на углу ули­ца Кне­за Ми­ха­и­ла и Ђу­ре Јак­ши­ћа. Ина­че, у Би­бли­о­те­ци СА­НУ, као и у Уни­вер­зи­тет­ској би­бли­о­те­ци, тра­ју из­ло­жбе по­све­ће­не на­шем но­бе­лов­цу. Наш лист у два до­дат­ка об­ја­вио је Ан­дри­ћев есеј о Ње­го­шу, као и ње­го­ву док­тор­ску ди­сер­та­ци­ју. У су­срет Ан­дри­ће­вом ју­би­ле­ју, штам­па­на је мар­ка с ње­го­вим ли­ком, по­све­ће­на му је ко­ва­ни­ца, а ње­го­во ства­ра­ла­штво те­ма је на ово­го­ди­шњој Школ­ској олим­пи­ја­ди.  

– Иво Ан­дрић већ 60 го­ди­на део је свет­ске књи­жев­но­сти, ње­го­ва де­ла пре­во­де се на 49 је­зи­ка. Ње­го­во ства­ра­ла­штво до­при­но­си то­ме да је срп­ска књи­жев­ност при­сут­на у све­ту. Ан­дрић је и у на­шој књи­жев­но­сти ме­ђу пр­ви­ма, има нај­ви­ше ан­то­ло­гиј­ских при­по­ве­да­ка, а у сво­јој про­зи ус­по­ста­вио је је­дин­ство ми­сли, се­ћа­ња и људ­ских суд­би­на у вре­ме­ну. Он је жив и са­вре­мен пи­сац, ко­ји се обра­ћа и да­на­шњем чи­та­о­цу – ре­као је ака­де­мик Ми­ро Вук­са­но­вић. 

Пре­ма по­да­ци­ма Ан­дри­ће­ве за­ду­жби­не, ко­ја је вла­сник аутор­ских пра­ва за Ан­дри­ће­ва де­ла, ове го­ди­не одо­бре­но је 50 ауто­ри­за­ци­ја: 34 за из­да­ња на срп­ском је­зи­ку и 16 на стра­ним је­зи­ци­ма, као и пет књи­га Кри­тич­ког из­да­ња. Ан­дри­ће­во де­ло та­ко је при­сут­но на ен­гле­ском, шпан­ском, не­мач­ком, фран­цу­ском, ита­ли­јан­ском, хо­ланд­ском, бу­гар­ском, ру­мун­ском, тур­ском, ко­реј­ском и ки­не­ском је­зи­ку. 

Ака­де­мик Вук­са­но­вић ука­зао је и на не­до­вољ­но ис­так­ну­та ме­ста ко­ја су обе­ле­жи­ла жи­вот на­шег но­бе­лов­ца: 

– Ку­ћа у ко­јој је жи­вео у Ви­ше­гра­ду, у при­ват­ном је вла­сни­штву. Да­кле, Ан­дрић у Ви­ше­гра­ду има град, али не­ма ку­ћу…Ан­дрић је по­сле же­нид­бе иза­брао ку­ћу у Хер­цег Но­вом, са ба­штом у ко­јој је ње­го­ва Ми­ли­ца га­ји­ла 32 вр­сте цве­ћа. Са­да је та ку­ћа за­пу­ште­на, а она у бе­о­град­ској При­зрен­ској ули­ци, у ко­јој је про­вео рат и на­пи­сао сво­ја нај­зна­чај­ни­ја де­ла, обе­ле­же­на је ма­лим пло­ча­ма. Ан­дри­ћев му­зеј, сме­штен у ста­ну у ко­ме је но­бе­ло­вац жи­вео, и ко­ји при­па­да Му­зе­ју гра­да Бе­о­гра­да, ма­ло је при­су­тан у јав­но­сти.


Коментари5
818e9
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Ljiljana
Molim redakciju Politike da me kontaktira, ako vas interesuje, da vam posaljem pozivnicu za izlozbu koja se organizuje u Briselu. 17-og oktobra svecano otvaranje u Misiji Srbije pri Evropskoj Uniji a 18-og oktobra u prostoru italijanske regije Friuli Venezia Giulia. Ivo Andric je ziveo u Trstu i tamo vrlo dobro znaju o njemu i ukljucili su se u ovaj projekat. Kod njih ce izlozba biti otvorena do 10-og novembra. Ako vas interesuje, vrlo rado cu vam poslati. Pozdrav, Ljiljana
Божидар Продановић
"Година посвећена Андрићу". За Србе нема посвећености. Шта смо научили од Андрића? Да споменем "Травничку хронику". Писана 1942 год. Млади конзул прича са једним свештеником: "И ваша земља ућиће у европски склоп, али ће бити оптерећена предрасудама које ће је давити као акрепи" па онда "Ни једна европска земља не базира свој напредак по верској основи". Шта смо из овога научили? По неки новинар пише и оставља утисак прихваћања "Мудрих препорика" људи из прошлости, а у суштини ,сутрадан све се заборавља и настављамо наш живот гурајући Андрића и остале у запећак.
Sasa Trajkovic
Da le se konačno budimo kao narod i postajemo svesni kulturnog nasleđa i bogatstva na ovim prostorima. Neka počnemo od Andrića da sledeća bude godina Crnjanskog, B. Pekovića i tako redom...
Marija
Uporedite danasnjeg ministra diplomatije i ambasadore sa njim
Miloš
Odlično. Mnogo se radujem

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља