среда, 21.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 08:31

​Ноћ у којој је Каталонија добила и изгубила независност

„Политикин” хроничар је забележио како је током ноћи 6/7. октобра 1934. године у крви угушен последњи покушај каталонског проглашења независности
Аутор: Биљана Митриновићпонедељак, 09.10.2017. у 22:00
Како помирити непомирљиво: Ка­та­ло­ни­ја је до са­да че­ти­ри пу­та про­гла­ша­ва­ла не­за­ви­сност (Фото Ројтерс)

Још је неизвесно да ли ће на седници каталонски парламент прогласити независност после референдума, како је то најавио каталонски лидер Карлес Пуђдемонт. Медији тврде да каталонски политички врх помало оклева да прогласи независност и да су међу њима наступиле поделе изазване опречним ставовима.

За такву ситуацију нису одговорни само масовни протести за очување заједничке државе који су последњих дана одржани у Барселони и Мадриду. Осим великог притиска униониста на улицама и снажних претњи администрације ЕУ из Брисела, данашњи каталонски лидери на својим плећима носе терет чињенице да је Каталонија до сада четири пута проглашавала независност и да није успела да је очува.

У својој дугој историји није успела да задржи државност ни по цену проливене крви.

Фак­си­мил стра­ни­це „По­ли­ти­ки­ног” из­да­ња од 12. ок­то­бра 1934. го­ди­не
(Фотодокументација „Политике”)

 

„Политика” од 12. октобра 1934. године детаљно је забележила последњи покушај проглашења независности Каталоније. Под насловом „Како је Каталонија за једну ноћ извојевала и изгубила независност” описане су „масовне демонстрације”, које је те године чинило око 2.000 окупљених људи. Ове године, два дана после референдума одржаног 1. октобра, на улицама Барселоне окупило се више стотина хиљада људи (процене су различите и крећу се до чак милион), протестујући због тешког насиља шпанске полиције у време одржавања референдума који су власти прогласиле нелегалним.

И те 1934. године на улицама Барселоне узвикивано је „Живела Каталонска Република”, али је разлику чинило то што су се те године заговорници самосталности покрајине уздали у народну војску и на тргу испред палате аутономне каталонске владе узвикивали и „Живела народна војска!”.

На балкону зграде владе тог 6. октобра појавио се председник Генералитета Луис Компанис, који је прогласио Каталонску Републику унутар Шпанске Федералне Републике. Специфичност тог проглашења независности, за разлику од данашњег незадовољства централном влашћу, био је покушај каталонске левице да се супротстави новој шпанској десничарској влади, у којој су седеле и профашистичке партије.

„Каталонци, монархистичке и фашистичке силе дочепале су се власти да би уништиле републику. Та чињеница даје нам утисак да се република налази у великој опасности... Каталонија прекида све везе с институцијама шпанске владе. Аутономна влада прокламује каталонску државу федералне шпанске републике. У овом свечаном часу народ, каталонски парламент и каталонска влада узимају сву власт у Каталонији у своје руке.” Прокламацију независности окупљени народ је дочекао с одушевљењем, „бучно бацајући према небу своје ватрене узвике”.

Проглашење независности Компанис је те ноћи подупирао непрекидним обраћањем преко радио-таласа, позивајући народ да „устане на оружје” и брани своју слободу и независност. Хроничар „Политике” забележио је да је Компанис „с узбуђењем говорио час на шпањолском, час на каталонском, јер је хтео по сваку цену да га сви разумеју у томе одлучном часу”.

Међутим, данас, када познаваоци историјских прилика упозоравају да чак и није питање да ли ће Каталонија прогласити независност, него да ли би уопште успела да је сачува – та упозорења почивају на претходним безуспешним покушајима. Те ноћи 1934. године пресудну одлуку за пропаст проглашене независности донео је Каталонац, генерал Доменек Батет, који је под својом командом у Барселони имао 10.000 војника.

„Политикин” новинар је тај преломни тренутак од неколико сати ишчекивања описао реченицом: „У генералу је војнички дух, војник, победио Каталонца”.

Епилог је био да су побуњеници кроз шпалир војника спроведени у мртвачницу, која је послужила као затвор. Компанис је ухапшен и затворен, а Генералитет суспендован. У Француској су га касније фашисти ухапсили и изручили Франковој Шпанији, а 1940. године је стрељан, поставши једини демократски изабрани председник који је осуђен на смрт у Европи. Његов противник из ноћи 6. октобра генерал Батет, након што су га подређени издали у шпанском грађанском рату, заточен је и после неколико месеци, по Франковом наређењу, такође стрељан, 1937. године.

За Каталонце тврде да спадају у европске народе „болесне од историје”. Трећа независност извојевана је три године раније, 1931, када је Франсеск Масија, такође са балкона, прогласио независност, али је влада у Мадриду очувала јединство државе тако што је са каталонским републиканцима постигла споразум да се република преименује у Генералитет Каталоније и постане аутономна влада унутар јединствене Шпанске републике.

У Барселони се и данас налази споменик Пау Кларису, човеку који је покренуо устанак и 1641. године прогласио Каталонску Републику. Касније је пропало још једно проглашење независности – у време Прве шпанске републике 1873. године.


Коментари7
7d567
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Ljilja K.
U svetu postoji nekoliko zemalja koje se smatraju kolonijalnim silama zato što su uspevale da sačuvaju velike teritorije u prošlosti. Španija je jedna od njih. A pod 2: Katalonija se oduvek otcepljuje i nikad da se otcepi. Tako je otkad su potpali pod vlast Kastilje i Aragona. I političari vole svako malo da mašu otcepljenjem i da prete. U pitanju je vredan i marljiv narod, pošten i disciplinovan, imaju svoje institucije. Šta bi im uopšte značila ta nezavisnost? Uostalom, zašto niko ne naglašava činjenicu da je na referendum izašlo manje od 50% ljudi. Kako se onda rezultat može smatrati validnim? Samo zanimacije i zanimacije za medije.
Sasa Trajkovic
Katalonija je nažalost kao i Srbija žrtva licemerja velikih i moćnih koji se ne libe ni nasilja ni represije ni dvostrukih standarda kako bi ostvatarili svoje ciljeve. Verujem da većina građana ima simpatije prema Barseloni ali nažalost naš intees je da očuvamo saveznike u EU i borimo se protiv nelegalne i nelegitimne secesije Kosova .
Milena Gvozdić
Katalonci i Španci su dva različita naroda (nacije), s različitim jezikom, kulturom, istorijom i s vrlo različitim "mentalnim sklopom"! Jedno je sigurno....kad - tad Katalonci će ostvariti nezavisnost i će tragično ako to bude okupano krvlju!
Коста
@Mir -- нису то "козметичке разлике" у језицима. Разлика је као између шпанског (кастељанског) и португалског, или између словеначког или бугарског и српског. Потребни су преводиоци. И није све у језику. Американци и Канађани говоре истим језиком (сем где се говори француски) па су две нације. Шпанки се говори у Мексику и Никарагви па су две државе. А и Срби и Хрвати говоре мање више истим језиком, као и Немци и Аустријанци. Према томе, Каталонија има много више резлика од Шпаније, која је Каталонцима вечито одузимала право на сопствену државу већ осам пута! Шпанија је одувек била колонизатор и хегемон.
Препоручујем 7
Ana Jovanovic
@Mir A znate li Vi onu pricu o muzu i zeni, koji su proveli recimo 10 godina u braku i imaju dvoje dece? Zena radi, zaradjuje vise od muza, podize decu, vodi ih u obdaniste i skolu, kuva za celu porodicu, pere prljav ves svima... Muz za to vreme ima tamo neki posao, ne zna se sta, voli da ide na utakmice sa drustvom, da sedi u kaficu u kraju ili ispred ulaza u zgradu svako vece do ponoci... Na zenu se dere kad stigne, ponekad je i cusne ako mu nesto kaze... Spaja puno toga te supruznike, kazete, treba da ostanu u braku. Imaju i zlatnu decu koja mogu da uzivaju u tatinim nestaslucima. Na kraju price, on je taj koji im kupi sladoled, cak iako su na antibioticima zbog upale grla. Zna tata sta deca vole, i sta im treba, zar ne? Prijatelju dragi, svaka zajednica treba i moze da opstane samo ako je to u interesu svih clanova zajednice, a ne samo misicavog Tarzana koji ce da koristi samare ili policiju sa pendrecima ili vojsku sa tenkovima kao metod ubedjivanja. Ljubav se silom ne stice.
Препоручујем 11
Прикажи још одговора

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља