четвртак, 19.10.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 16:04

Сеоске куће за 30 избегличких породица

Кућа је мало старија – шта ћу, морао сам пристати на све, а даље од града да идем нисам хтео због деце, каже Лазар Гавриловић који је пре 22 године избегао из Кључа и стигао у Каћ код Новог Сада, а ускоро се сели у Ковиљ
Аутор: Снежана Ковачевићуторак, 10.10.2017. у 15:41
Лазар Гавриловић (Фото С. Ковачевић)

Нови Сад – После 22 године живота у избеглиштву у Новом Саду, Лазар Гавриловић (64) и његова породица поново ће имати своју кућу. Она неће бити ни нова, ни тако велика какву су имали у Кључу у БиХ, одакле су током ратне 1995. године избегли. Сеоску кућу са окућницом у коју би требало ускоро да се уселе, и за чију куповину су добили новчану помоћ кроз Регионални стамбени пројекат, пронашли су у Ковиљу, у околини Новог Сада. Бесповратна помоћ коју су добили за њену куповину износи 9.500 евра у динарској противвредности.

„Кућа је мало старија – шта ћу, морао сам пристати на све, а даље од града да идем нисам хтео због деце. Гледаћу ту нешто да радим око куће, видећу још шта, али нешто ћу кренути сигурно. Ево 22 године патње, што оно кажу, до неког крова ћу доћи”, прича Лазар за наш лист.

Гавриловићи су једна од 30 избегличких породица којима је градоначелник Новог Сада Милош Вучевић јуче у Градској кући уручио уговоре о стамбеној помоћи, по којима ће они добити и 1.500 евра за набавку грађевинског материјала. Тридесет породица, признаје, није много и предстоји решавање још пуно проблема, али те породице „од данас имају свој нови дом, више нису подстанари, незбринуте особе, нису социјални случајеви”.

Напоменуо је да је град, захваљујући Комесаријату за избеглице и међународним донаторима, био у прилици да обезбеди нови дом за ове породице. Градоначелник је нагласио и да је Нови Сад својевремено широм отворио врата тим људима који су морали да напусте своја вековна огњишта да би спасавали живот својих породица.

Лазар Гавриловић је избегао са двоје деце, са којима је дошао код рођака у Каћ, у околину Новог Сада, где и данас живи.

„Били су мали – старији син је био пети разред, овај млађи четири године. Ту су они и сад у Новом Саду, обојица раде у „Виторогу”, у производњи намештаја”, испричао је Лазар.

Следеће године напуниће 65 и чека пензију. Својевремено је радио у Словенији, у железници: „Али у јавном предузећу нисам могао да радим ако не узмем њихово држављанство, па сам се вратио у БиХ 1992, јер нисам хтео словеначко држављанство.”

И супруга му је радила у Словенији, али ју је „послао кући” 1991, кад је тамо избио рат. Заједно су у Кључу били направили велику кућу коју су, међутим, напустили 1995. и од тада није ни размишљао о повратку у то место.

„Ту су били највећи екстреми, на кључкој општини код нас. Двапут су ми кућу палили и на крају ништа нису могли да ураде, него су је минирали. Поравнато је све, као да никад није ни постојало”, прича.

Као избеглице, Гавриловићи у Новом Саду нису лако живели. Лазар је радио послове на грађевини, а посебно памти једног инвеститора који му је остао дужан 8.500 евра. „Ено га, у затвору, у Митровици, ’свира клавир’, већ тринаест година је тамо”, додаје.

Гледа се на сваки динар у кућном буџету, па тренутно Лазарева супруга бере воће у Италији. Сатница за те послове, прича њен супруг, износи пет евра.

Упркос свим старим и новим невољама, борби за голи живот, срећа није заобишла ову породицу у коју у децембру стиже принова – друго Лазарево унуче од старијег сина и снаје. „И овај млађи, који има 25 година, треба – боже помози, да се ожени”, додаје његов отац.


Коментари2
6065a
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Maxim
Bitno je da se ima za obnovu kuće bana jelačića, a srbe u sopstvenoj zemlji ko šiša..
Andra
- Neki od nas smo izbeglice vec generacije. Od 1945 mi smo proterani iz svojih kuca, ali se komunisticki sinovi i unuci i dalje prave nevesti. Kada ce nama vratiti, kupiti seoske kuce kohje su opljackali i u kojima zive...???

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља