недеља, 18.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:43

​Последња жеља Иве Андрића на изложби у Ужицу

Наш нобеловац изразио уверење да ће САНУ најбоље одредити шта да се ради с његовим рукописима и преписком
Аутор: Б. Пејовићуторак, 10.10.2017. у 21:41
Плакат на изложби у ужичкој библиотеци

Ужице – „Остати равнодушан према књизи значи лакомислено обесмислити свој живот”, крупним словима пише на једном паноу изложбе „Чудесни Андрић”, отворене поводом 125 година од рођења нобеловца у холу ужичке библиотеке у оквиру обележавања Дана града Ужица.

Ту у мноштву записа и података о Андрићу које су пред јавност изнели аутори изложбе Анђа Бјелић, Драгана Ристановић и Илија Смиљанић – његове награде и титуле, друштвене и научне почасти, дипломатске списе, па чак и један текст о женама у Андрићевом животу – посетиоцима пажњу привлачи кратки запис насловљен „Последња жеља Иве Андрића”.

„Дана 5. децембра 1974. године састали смо се са Ивом Андрићем, по његовом позиву, у улици Пролетерских бригада број 2 у Београду, где је становао. Пошто му се погоршало здравствено стање, желео је да нам саопшти своју вољу и своје жеље у погледу своје заоставштине и својих ауторских права. Саопштио нам је следеће: 1. С обзиром на то да нема никога од рода, жели да се његова заоставштина сачува као целина и да се као легат, односно задужбина, намени за опште културне и хуманитарне потребе; 2. Да Вера Стојић чува његову заоставштину, да је распоређује и управља њоме, да се посебно стара као и до сада о његовим ауторским правима и да њој припадне део заоставштине; 3. Да се део средстава из његове заоставштине користи за додељивање награде за најбољу приповетку; 4. Изразио уверење да ће Српска академија наука и уметности најбоље одредити шта да се ради с његовим рукописима и преписком”, наводи се у забелешци коју су потписали Гвозден Јовановић и Милан Ђоковић.

Славни писац умро је 1975. године, а годину потом основана је Задужбина Иве Андрића, којом руководи Управни одбор који сада именује САНУ. „У библиотеци Задужбине Иве Андрића сакупљају се издања Андрићевих дела у оригиналу или преводу(Андрићева дела преведена су на 49 језика), као и богата библиотека пописаних и класификованих радова о Андрићу”, пише на ужичкој изложби и истиче улога Вере Стојић која је била близак Андрићев сарадник и помоћник. По оснивању задужбине постављена је за њеног управника и на том месту је остала све до смрти 1988. године. После Вере Стојић управници су били Иван В. Лалић и Драган Драгојловић, а данас ову задужбину предводи др Жанета Ђукић Перишић.

Награда која носи Андрићево име установљена је 1976. године и једна је од најугледнијих књижевних награда код нас. „Додељује се сваке године за најбољу збирку прича или приповетку објављену током једне календарске године. Награда се уручује добитнику 10. октобра, на дан Андрићевог рођења”, стоји на једном паноу ове изложбе, са именима 42 досадашња добитника: од Драгослава Михаиловића за „Петријин венац” до Јелене Ленголд за „Рашчарани свет”.


Коментари3
821e8
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Dr.Sreten Bozic -Wongar
Iva Andric nije 1974 ni sanjao da ce 2017g. preko 51% Srpskog naroda ziveti u Srpskoj Srpskoj. Da jeste verovatno da ne bi nadleznost za dodeljvanje njegove nagrade ostavio SANU koji nema nejednog clana iz Srpske diaspore. Za SANU su Srbi iz diaspore neprosvecen narod bez umetnickih vrelina. Diskriminacija sa kojom on ne bi mogao biti saglasan.
Коста
Он сигунро није ни сањао да ће једног дана бити Србин кад се на Краковоском универзитету уписао као Хрват из Босне. Толико о некоме који појаве око себе види као повезане...А што се САНУ тиче, човек би помислио да би чланство било везано за научна достигнућа а не по неком порпорционалном систему какао би се сви осећали једнаким.
Препоручујем 0
Milan M. Mišković, sociolog
"Mudar je onaj koji pojave sveta oko sebe ne gleda nikad izdvojene i usamljene, nego povezane što je više i šire mogućno sa svim ostalim što se u svetu javlja i dešava. To, naravno, nije cela mudrost života, ali je svakako jedan od uslova za njeno postizanje" Ivo Andrić, "Znakovi pored puta"

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља