уторак, 13.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 19:15

Тодорић компанијске паре трошио на луксузна летовања

Главни проблем је то што ти рачуни уопште нису били приказивани у билансима, него су искрсли у децембру 2016, каже Анте Рамљак
Аутор: А. Телесковићуторак, 10.10.2017. у 21:51
(Фото Агрокор)

Драма у хрватском „Агрокору” не јењава. Након што је Анте Рамљак, принудни управник концерна, објавио консолидовани извештај групе, потврђено је да имовина ове компаније вреди 2,89 милијарди евра мање него што је то приказивао Ивица Тодорић. Из ревизије је ових дана испливао један детаљ који је посебно атрактиван за јавност. У најкраћем – Ивица Тодорић је компанијске паре трошио у приватне сврхе, саопштио је Рамљак. Реч је о трошковима за луксузна летовалишта, хеликоптере, бродове и авионске карте, објаснио је.

Ревизори „Прајс Вотерхаус Куперса” су у оквиру ставке о трошковима за иницијалну јавну понуду (ИПО) концерна, односно излазак компаније на берзу, уочили да по том основу није приказан трошак од 2,26 милијарди куна, што је око 300 милиона евра. Тај износ Ивица Тодорић уопште није приказивао у билансима „Агрокора” у периоду од 2010. год 2015. године.

Рамљак је рекао да је Тодорић са „Агрокором” склопио споразум према коме се регулишу трошкови разних саветника и осталих трошкова повезаних с том трансакцијом. Наведеним споразумом је уговорено да ће Ивица Тодорић надокнадити поменуте трошкове у случају да до иницијалне јавне понуде дође. У противном, трошкове ће сносити „Агрокор”.

Међутим, 14. децембра 2016. године потписан је нови споразум о раскиду овог договора. Тим документом потврђује се да до иницијалне јавне понуде није дошло, нити ће доћи, и да ће сви трошкови настали по том основу од 2010. до 2015. године бити прокњижени као расход у 2016. години.

– У склопу ревизије утврђено је да се само део тих трошкова односи на ИПО, односно да је 50 одсто тих трошкова у ствари било приватне природе, а реч је о трошковима за модерна летовалишта, хеликоптере, бродове и авионске карте... Није толико проблем што је имовина „Агрокора” коришћена у приватне сврхе, то се све може регуларно користити ако се регуларно плаћа, али овде је главни проблем то што ти рачуни уопште нису били приказивани у билансима и извештајима, него су одједном искрсли у децембру 2016. Због тога смо и ангажовали компанију за форензичку финансијску анализу, како бисмо видели на шта се све трошило – рекао је Рамљак.

„Јутарњи лист” објавио је да се приватни трошкови односе на летовање на Ибици, скијање у Алта Бадији, породично путовање у Доху, на Тајланд, Ко Самуи, а да се трошкови шопинга на компанијској кредитној картици односе на брендове као што је „Викторија сикрет”, на пример.

Анте Рамљак је и раније изјавио да је преузимање „Меркатора” било ексер у ковчег „Агрокора”. То се види и из анализа ревизорских извештаја који су јавно доступни са сајту концерна.

Тако се у извештају о ревизији „Конзума” наводи да се највећа исправка у билансима односи на припајање „Идее” трговинском ланцу „Меркатор” из 2014. године. У овом документу ревизори су уочили да је „Идеа”, која послује у Србији, припојена „Меркатору” без надокнаде. То међутим, „Конзум” није приказао као трошак у својим билансима. Ревизори процењују да је расход који је по том основу настао износио више од милијарду куна, односно око 140 милиона евра.

У извештају се даље наводи да је постојао план да „Идеа” током 2015. године прода некретнине како би покрила своје обавезе према „Конзуму”. То се, међутим, није догодило.

На још неколико места у извештајима, који су ових дана објављени, спомиње се Србија. Конкретно, реч је о компанији „Мг мивела” на коју су банке стављале привремене мере. Руска Сбербанка је због дуга од три милиона евра, за који је гарант била хрватска „Јамница” (власник „Мг мивеле”) тражила од Привредног суда у Београду забрану отуђења и оптерећења власништва у „Мг мивели”. Тако је „Мивела”, која од ове банке није узела никакав кредит, у пракси (иако то формално није) постала гарант за овај зајам. Сбербанка је на ову компанију од суда добила и друго решење о забрани оптерећења и отуђења. Тиме је обезбедила враћање кредита од 255 милиона куна, за које је гарант такође била „Јамница”.


Коментари13
9e660
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Nevenka
Marko,Mirko,Rista i sl.neka se nadju negde pa neka se rasprave,a ne nego preko novina.
marko
Много се пише о Агрокору а док је требало писати нико није ни помишљао. Још тамо негде пре 2011 и куповине Меркатора Агрокор је већ био дужан 3 милијарде еура. У то време релативно здрава фирма, али већ више него очигледно да је класичан проточни бојлер, и из свемира је видљиво да иде около и само купује тј пресипа из једног у друго и све време се врте исте паре. Дакле цео пројекат је имао само један циљ, како исисавати новац где год се затекну. Још тих година сам као један од ретких предлагао да се Агрокору забрани свака даља аквизиција и да се пословање стави под посматрање. А наша власт је урадила потпуно супротно, дозволила је ширење Идеа-е, одзволила куповину Мерктора, и најгоре дозволила да кредитима и даље товари све срспке фирме и ако је из авиона било очигледно да те паре уопште не користе фирме које се задуже. И данас наравно да имао тајне састанке булажњење типа то се на не тиче и обезбећени смо. Јесмо, српске фирме да врате око али не више од 700-800 милиона еура кредита
Mirko Katić
@Risto. Poštovani, niste u pravu. Veoma je bitno da li je Agrokor holding ili nije. To nije "korporacijska floskula". Evo izvoda iz konsolidovan bilansa za 2016 godinu, gdje u uvodu piše da "Agrokor d.d. (the Company) is a joint stock company which is incorporated in the Republic of Croatia. Parent of the Company is Adria Group Holding B.V. Netherlands with a share of 95.52%; ultimate parent of the Company is Agrokor projekti d.o.o. Zagreb, Croatia, while ultimate controlling party is as at 31 December 2016 was Mr. Ivica Todorić." Dakle, riječ je o višestepenoj vertikalnoj vlasničkoj strukturi. Profit ili gubitak se utvrđuje u bilansima na prvom nivou vlasničke strukture. Na ostalim nivoim postoje samo svodni bilansi. Prihodi viših vlasničkih struktura potiču iz profita koji su ostvarile njihove osnovne firme. Tim profitom raspolažu vlsnici onako kako nađu za shodno. Troškovi koje prave ne ulaze u sastav bilansi uspjeha.
Radoslav Jovanovic
Kapitalizam je to. Tu ne postoji socijalna odgovornost. Njegova firma je bankrotirala, ne on lično. Naprotiv sve pare i kapital koji poseduje kao privatno lice su njegovi. A firma? Pa snacice se ona sama. A radnici? Pitajte secerka Makrona jer on prestavlja vlasnike.
Mirko Katić
U vijestima oko Agrokora ima nešto nejasno što zbunjuje čitaoce. Naime, Agrokor je u stvari holding korporacija, t.j. vlasnik drugih korporacija (d.d, d.o.o firmi) koje su dužne Agrokoru kao njihovom vlasniku isplaćivati profit koji ostvare u svom poslovanju. Todorić je većinski vlasnik Agrokora. Prema tome, Agrokor, kao vlasnik, ima pravo da svoje prihode troši onako kako nađe za shodno. Agrokorovi akcioneri ne mogu to spriječiti ukoliko Todorić, kao pretežni vlasnik odobrava takvu politiku, jer njegov glas na skupštini akcionara je odlučujući. Prema tome, o čemu se ovdje radi? Radi se o nasilju nad vlasniškim pravom holding korporacije da svoje prihode troši na način na koji svoje prhode troše fizička lica u ulozi vlsnika grupe firmi sa ograničenom odgovornošću.
Rista
Malo si se zbunio, vidimo? Malo brkas neke pojmove? Nije bitno da li je 'holding' ili nije. To je pravna, korporaciuska floskula. Agrokor nije 'akcionar' u firmama koje cine njegov 'holding' vec njihov punopravni vlasnik, i potpuno odlucuje o njima.Vlasnicko pravo je neprikosnoveno. Politika vlasnika (ukoliko firma nije privatna nego akcionarska) je javna!!! Akcionari (u firmi) biraju clanove uprave (Board) koji donose odluke, zastupaju akcionare i kontrolisu upravnog direktora firme (Ivicu). Upravni odbor, preko nezavisnih razunovodstvenih firmi, MORA (po zakonu o akcionarskim preduzecima), dostavljati, na kucnu adresu svim (i najmanjim) akcionarima godisnji izvestaj poslovanja i finansijskog stanja firme u kojoj imaju akcije. U tom izvestaju, svi troskovi, prihodi, rashodi su navedeni. Svaki akcionar moze da postavi pitanje u vezi bilo koje stavke iz izvestaja. U ovom slucaju, Todoric i Odbor su bili u mafijaskom dogovoru i prevarili akcionare uskrativsi im takve informacije.
Препоручујем 5

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља