среда, 12.08.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
среда, 11.10.2017. у 22:00 А. Микавица

Србија рекордер по „стопи пренатрпаности”

За разлику од ЕУ код нас није реткост да под једним кровом живи више генерација. Ниске просечне зараде разлог недовољне стамбене изградње код нас, сматра Иван Николић, уредник „Макроекономских анализа и трендова”
За куповину стана од око 60 квадрата треба издвојити 16 годишњих просечних плата (Фото А. Васиљевић)

Иако велики број грађана Србије живи у властитој кући или стану, њихов дом се у већини не одликују нарочитим комфором. Европски смо рекордери по такозваној „стопи пренатрпаности”, што је показатељ да више генерација живи под једним кровом.

„Стопа пренатрпаности” у Србији на укупној популацији износи 53,4 одсто, а кад се искључе једночлана домаћинства достиже 55,6 процената. Европски просек је 16,7, односно 17,8 процената. Уз то и квалитет станова је изузетно низак – 23,4 одсто грађана изјавило је да им кров прокишњава, а жалили су се и на влагу.

Уз раст од око пет одсто у претходне две године, инвестиције у Србији у 2016. достигле су око 17,7 процената бруто домаћег производа, што је недовољно.

За постизање дугорочног одрживог привредног раста, запослености и стандарда неопходно је да годишња вредност инвестиција достигне 25 одсто БДП-а.

– То се може постићи само с јаким грађевинарством – кад четвртина инвестиција потиче од станоградње, став је Ивана Николића, уредника „Макроекономских анализа и трендова” (МАТ) Економског института. Представљајући своје истраживање у новом броју билтена указао је да је од 2013. „пуно тога промењено набоље, али станоградња у Србији још не даје допринос привредном расту”, као што је то случај у упоредивим земљама. Сматра да су ниске просечне зараде разлог недовољне стамбене изградње у Србији.

– У Великој Британији некретнине су скупе, али је за просечан стан прошле године требало издвојити 5,2 просечне годишње зараде. Док у Србији за новоизграђени стан површине 57 квадратних метара, чија је просечна цена по квадрату у 2016. била 156.600 динара, треба 16,1 годишња просечна плата – каже аутор.

Четвртину свих инвестиција у просперитетним земљама Европске уније, односно пет одсто бруто домаћег производа, чини станоградња. У Србији се у изградњу станова годишње улаже око један одсто свега створеног, указао је Николић, додајући да је прошле године улагање у станоградњу чинило само 5,5 бруто фиксних инвестиција. Од земаља ЕУ једино Грчка, релативно посматрано, мање инвестира у изградњу станова од Србије.

Према подацима „Еуростата”, 81 одсто становништва наше земље живи у властитом стану, што је више од европског просека који износи 69,4 одсто. Али то није разлог што се станови у Србији мало граде. По томе предњаче Румуни са чак 96,5 одсто, следе Хрвати – 90,5, Литванци – 89,4 и Словаци – 89,2 одсто. И поред тога, у овим земљама станоградња се не гаси.

Николић сматра да укупне бруто инвестиције морају бити равномерно распоређене на грађевинарство, улагање у машине, опрему и остало. У последњих десет година Србија је достигла овај пожељни удео грађевинских радова у укупним инвестицијама само у периоду од 2009. до 2011. Он се тада кретао око 48 одсто укупних инвестиција и био је последица масовног програма субвенционисања стамбених кредита као одговор државе на негативне последице светске кризе. Брзим растом буџетског дефицита и јавног дуга ове активне мере стамбене политике уступају место штедњи.

Већ 2012. удео грађевинских радова своди се на 40,2 одсто укупних инвестиција, наредне 2013. на 37,1 одсто и на том нивоу се задржава до данас. Николић примећује да се кварење резултата грађевинарства искључиво дугује станоградњи, јер се остали грађевински радови, још од средине деведесетих година, упорно одржавају на око трећине укупних инвестиција.

Коментари12
d132b
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Milutin
Trebalo bi uporediti sa južnom Evropom, pošto je na jugu češće da više generacija bude pod istim krovom. A i nezaposlenost je sličnija.
Sergey Sergejevich
Iskreno ne mogu a da ne budem iznenađen ovom informacijom. Koliko znam iz stručnih literatura po broju kvadrata po broju stanovnika, Srbija je apsolutni rekorder ne samo u Evropi već i u Svetu. Samo za prošlu godinu mi smo na prvom mestu pa deset praznik pa sledeći. E sad ,o funkcionalnosti tog prostora možemo da vodimo polemike. Nije istina da sa samo kod nas više generacija živi pod jednim krovom. Pogledajte samo Italiju, Francusku , Španiju pa će vam biti sve jasno. Čak upravo i primer Velike Britanije nije tačan već je izvučen iz konteksta , gde upravo većina Britanaca zivi pod istim krovom.Svi oni svoja sredstva koriste na neki pametniji način za razliku od nas koji čim napunimo 18 godina počinjemo da gradimo sve ispočetka. Nije greška autora već je gospodin Nikolić predstavio na način koji njemu odgovara. Doduše odgovaralo bi svima nama da su neki bolji uslovi. Ovako ....
Сале Земунац
Као прво Србија је једина у земља у Европи у којој се у собност стана урачунава и дневна соба, затим ваљда једина која је укинула минимум квадрата по члану домаћинства. Наиме до скоро су плаћања пореза били ослобођени они који имају мање квадрата по члану домаћинства од законског минимума. Сада ист порез плаћају и они који живе сами и који живе претрпани. Што се тиче станоградње истина је да нема више изградње ламела и солитера са пар стотина станова, али зато цвета изградња зграда од 10 - 20 станова. Земунске куће са баштом се претварају у такве зграде, а како не би јер изградња квадрата кошта од 300 до 500 евра, а продаја истих од 1000 до 1500 па чак и више евра. Видите сами ко ту губи, а ко добија. А што се тиче банака оне тек ''деру'' каматама за стамбене кредите које су превелике и далеко од реалних, па ипак станови се продају, а како и ко их купује то истражите.
bata
jeste... umesto da živite sa roditeljima koji su vas othranili bolje je da podignete kredit na 30 godina i punite džepove bankarima kroz kamate...
u pravu ste
Kad bogati žive sa roditeljima u vilama to je ok, ali kad mi ćivimo u stanovima onda nije normalno. Ali je normalno da živimo u iznajmljenim sa gomilom cimera koje ni ne poznajemo. Svako priča ono što mu je u interesu, pa tako i graditelji stanova hoće da nam prodaju preskupe stanove a plate nam minimalne.
sloba car
Tome dodajte bar 300 000 izbeglica iz Hrvatske, 50-100 000 iz BH, 250 000 sa Kosova, uz dodatne migracije koje su iz istog uzroka ali ne bas odjednom nastale, sve uz bratsku pomoc komsijskih naroda.....Svi oni su u pocetku bili natrpani (kao dasad imaju o 100 kvadrata?).
Boda knez
Vi zaboraviste i nas par miliona koji smo otisli iz nedodjije da i se Vi i slici "razbaskarili." I mi otidjosmo ne uz pomoc bratskih kosijskih naroda nego uz pomoc bratskog nam naseg, srpskog naroda. Ali, posto smo otisli, kao da nikada nismo ni postojali, zar ne? Eh, kad bi svi mogli da odu te da sve ostane Vama i slicnima, malo da kapne sa neba? Pozdrav!

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља