недеља, 23.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:51
ИНТЕРВЈУ: ЕРЛЕНД ЛУ, писац и сценариста

Занима ме људска свакодневица а не велики концепти

Волим приче - у романима, биоскопу, на телевизији. Није важно где, уколико је то урађено професионално и бриљантно
Аутор: Марина Вулићевићсреда, 11.10.2017. у 22:00
(Фото Т. Јањић)

НОРВЕШКА ФИЛМСКА НЕДЕЉА
Познати норвешки писац Ерленд Лу отворио је Норвешку филмску недељу у оквиру Месеца норвешке културе у Србији назване „НОктобар”, заједно са Јаном Ериком Холстом, норвешким критичарем и некадашњим директором Норвешког филмског института, у Југословенској кинотеци у Београду. Прве фестивалске вечери приказан је и филм „Прохујало са женом”, према првом Луовом роману о смушеном мушкарцу који би и да буде са женом, али и ослобођен стега љубавног односа. Недеља норвешког филма под називом „Беле ноћи, мрачни дани” траје до 15. октобра у Кинотеци, а публика ће имати прилике да ужива у норвешким филмовима старије и новије продукције: „Горки цветови”, „Жене у фрижидеру”, „Пали анђели”, анимираном „Курт постаје зао”…

Октобар ће и широм Србије бити заступљен изложбама и филмовима.

Писци обично никада нису задовољни екранизацијама својих књига. Како ви видите филм „Прохујало са женом”?

Одувек сам нерадо пристајао на филмске обраде својих књига, много пута сам рекао „не”, али променио сам мишљење због редитеља Петера Неса, који је снимио одличан филм „Елинг”. То је иначе био норвешки кандидат за Оскара. Нес је могао да бира шта ће следеће радити, а још увек је желео да ради екранизацију моје књиге „Прохујало са женом”. У почетку јесам био скептичан, али сам схватио да не желим то да пропустим и пристао сам. После неколико месеци, Нес ми је донео сценарио у нади да ћу га прихватити. Након неколико дана одговорио сам му да пристајем, а да нисам ни прочитао тај сценарио. Једном сам одгледао филм, добро је испао, смешан је и пуно људи га је видело у биоскопима. Крај је измењен, симпатично и филмично, иако је у књизи мрачнији и шокантнији. Разлика је у томе што роман не тежи толико хумору, спорији је, док филм прави веће покрете у збивањима и смешан је. После тога сам одлучио, ако убудуће буде још екранизација мојих књига, да желим да учествујем у томе.

Да ли бисте на филмском платну волели да видите свог највећег антихероја Доплера, бунтовника против животних стега?

Да, под правим околностима и у сарадњи са правим људима. Чак сам и пре неколико година сам написао и сценарио за такав филм, али мој пријатељ и продуцент из Норвешке, стално је заузет, и уз то често поставља и питања о томе треба ли да ангажујемо редитеља из иностранства, и слично.

Пишете и за све популарније телевизијске серије. Да ли вас у том послу заокупљају исте теме као и у књижевности?

Најбоље је писати роман, али не могу увек тиме да се бавим, такве идеје полако сазревају негде у подсвести. Школован сам и као сценариста, стварно волим филм. Написао сам две сезоне серије која је приказивана на ХБО-у у Норвешкој пре три године. То је црнохуморна сатира о средњој класи. Сличне теме развијам сада са пријатељима, за серију „Нетипичне жалбе”. То је неко посебно физичко стање, када је особа уморна или утучена, а чак 40 одсто запослених у Норвешкој за то добија боловање. Звучи лудо, трагично и смешно у исто време. Написао сам и сценарио за филм „Север”, који има другачију причу од мојих романа, али има сличан хумор.

Ваши јунаци су људи свакодневице, мајстор сте у томе да обичне ситуације онеобичавате до бурлескног...

Одатле потиче већина мојих идеја. Немам велике концепте, акцију, крими приче, нисам много усмерен на заплет, више ме занимају људи усред свакодневних проблема. Посебно то како је живот некада у Скандинавији био борбенији око обичних ствари, а сада је више усмерен на материјално и индивидуално. Овакав развој догађаја је бескрајно фасцинантан.

Који филмови су формирали ваш укус?

Почео сам да идем у биоскоп у Трондхајму, граду у којем сам одрастао, када сам имао 15 година. Гледао сам америчке, енглеске, руске, француске класике. Биле су ми потребне године да неке сасвим схватим. Тарковског схватити са шеснаест... Неки од тих филмова стварно су ме покренули. На пример, остварења Џима Џармуша или „Лет изнад кукавичјег гнезда” Милоша Формана, за који и данас мислим да је највећи филм икада снимљен. Гледајући такве филмове пожелео сам да упишем филмску школу.

Да ли се биоскопска популација у Норвешкој гаси као код нас?

Мислим да је свуда исто. Телевизијске серије су доступне и пружају могућност да се гледаоци заиста повежу са њиховим ликовима, на дужи временски период, из дана у дан. Од тога се ствара зависност. Сада је потребна већа иницијатива да се плати карта и оде у биоскоп него пре 20 година. То јесте проблем, али није све негативно. У Норвешкој је прошле године купљено три милиона улазница за домаће филмове, што је боље него 1975, која је до сада у том погледу била најбоља година до сада.

Каква је онда будућност телевизије?

Занима ме причање прича. У романима, биоскопу, на телевизији. Није важно где, уколико је то урађено професионално и бриљантно. Приметио сам да су сви у Норвешкој пре десет година желели да сниме филм, а сада су окренути телевизијским серијама. Ту је новац, а и уговори се лакше склапају, за разлику од филма. Нордијске крими приче мало су ми досадне, мора да постоји простор за другачије ствари. Ако снимите малу или необичну серију, за њу ће увек бити публике. Простор се отвара за креативност. Са пријатељима такође развијам пародију нордијских крими прича.

Да ли сте знатижељни да видите филм „Снешко” по роману Јуа Несбеа?

Знатижељан сам као и за готово сваки филм. Срео сам Јуа Несбеа неколико пута, он је сјајан и талентован. Али, не читам крими жанр, тако да нећу знати да ли је књига „Снешко” боља него филм... Мада сам у Норвешкој видео лошу критику. Штета, зато што је за тај филм потрошено доста новца.

Да ли пишете и нови роман?

Увек радим на неком роману. Можда буде следеће године.


Коментари0
83d6a
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља