среда, 18.10.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:04

Нелечена хипертензија скраћује животни век за десет година

Свако контролисање крвног притиска требало би да укључује и мерење пулса који је код више од 30 одсто пацијената и поред лечења повишен, а може да доведе до већег ризика за појаву изненадне смрти и шлога
Аутор: Данијела Давидов-Кесарчетвртак, 12.10.2017. у 12:15
Горан Милашиновић (Фото Т. Јањић)

У Србији свака друга особа има хипертензију, а више од половине пацијената у свету који имају висок крвни притисак су млади и средовечни људи. Статистика показује да половина ових пацијената има убрзан рад срца, као последицу симпатичке хиперактивности, то јест повећане активности аутономног нервног система. То значи да велику улогу има и брзина рада срца, што се често занемарује као један од важних фактора ризика за срчане болести.

Професор др Горан Милашиновић, начелник Пејсмејкер центра у Клиничком центру Србије, истиче да је тачно да хипертензија не заобилази младе и средовечне људе, а да је основни проблем што, када се не лечи и када дуго траје, узрокује оштећења бројних органа и скраћује животни век за пет до десет година година у односу на онај који би био остварен без ње. Због тога, и онда када хипертензију није могуће дефинитивно уклонити, треба је ригорозно и посвећено лечити, и то применом лекова (антихипертензива) и променом начина живота и исхране.

Код око 90 одсто особа са хипертензијом (такозвана есенцијална хипертензија) није могуће детектовати узрочни фактор (обољење бубрега, срца, жлезда), с обзиром да је реч о генетски условљеним променама на нивоу ћелијских трансмитера који узрокују продужен спазам малих артеријских крвних судова (доступних прегледу једино на очном дну). Уз ово, стања која доприносе настанку овог типа хипертензије су гојазност, дуван, физичка неактивност и превелик унос натријума и течности. Од посебног значаја је стрес који води повећаном ослобађању стимулативних агенаса у крви, адреналина и норадреналина.

– Код око 50 одсто особа са есенцијалном хипертензијом могуће је констатовати повишен тонус симпатичког нервног система (вишак адреналина и норадреналина у крви) и без стреса, а нарочито код младих особа са хипертензијом, код гојазних, пушача и оних са дијабетесом типа 2. Прецизна и квантитативна дијагностика повишеног тонуса овог нервног регулатора унутрашњих органа (који се у хипертензији испоставља као негативан фактор) није могућа рутинским лабораторијским путем па нам преостају квалитативне и индиректне методе, од којих је најједноставнија мерење пулса. Граница релативне безбедности налази се испод 75/мин, па би све особе са хипертензијом које имају пулс виши од 80/мин требало да потраже стручну помоћ ради ревидирања медикаментне терапије како би се достигле безбедне границе. Нажалост, и поред савета лекара, више од 30 одсто особа са леченом и стабилизованом хипертензијом и даље има пулс виши од 80/мин, а према неким научним саопштењима, то их излаже за 53 одсто вишем ризику од свих компликација: изненадне смрти, срчаног инфаркта, можданог удара, пуцања зида аорте – каже др Милашиновић.

Због тога би свако контролисање крвног притиска требало да укључује и мерење пулса, али уз опрез јер су у том погледу данас најчешће коришћени електронски уређаји и најмање поуздани. Будући да свако узбуђење води краткотрајном и привременом повећању пулса, мерење би требало обавити у што је могуће мирнијем стању и без претходних стимуланса, попут кафе или дувана, као и узбуђења, и то пипањем на артеријама блиским кожи (запешће руке), а уз помоћ хронометра (часовника). Још поузданији начин био би двадесетчетворочасовно праћење висине пулса, при чему је најзначајнији просечни пулс за време спавања, будући да би он требало да буде снижен у односу на дневни. Уколико се констатује повећање вредности ноћног пулса за 15 до 20 одсто, са великом сигурношћу могуће је закључити о повишеном нивоу адреналина и норадреналина у крви.

– Једном констатован, повишен тонус симпатичког нервног система код особа са хипертензијом треба озбиљно лечити, и то медикаментима из групе бета-блокатора, који блокирају улазак адреналина и норадреналина у ћелије, у којима се испоставља њихов негативан утицај. Нова научна истраживања су показала да немају сви бета-блокатори једнак потенцијал за корисно дејство у хипертензији са повишеним тонусном симпатичког нервног система, а највећи ефекат потврђен је за оне из такозване треће генерације (са селективним дејством на срце и крвне судове), и то оне међу њима који најснажније снижавају пулс. Показало се да је њихово позитивно дејство очувано и код особа које су уживаоци дувана, као и код дијабетичара, две групе пацијената које нису подесне за лечење свим бета-блокаторима – сматра др Милашиновић и додаје да је често понављана грешка лечење недовољно високом дозом бета-блокатора (из страха од нежељених дејстава), због чега се лек погрешно прерано одбацује као неефикасан.


Коментари7
6469e
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

ВлаДо
Сваком човеку је у моменту рођења тачно одређено колико ће тона хране појести у животу колико пута ће му срце откуцати, итд.То може да се именује Богом ,природом или генетиком,сасвим је свеједно.Битно је да људи журе да за што краће време поједу животну порцију.Рад животног сата им изгледа спор па га стално навијају да ради брже.
Muradin Rebronja
Биолошки, човек има могућност, уз најсавременију науку (медицина) да живи између 110 и 120 година. Оно што му скраћује животни век јесте нездрава исхрана и нездраве животне навике. Процењује се да свака попушена цигарета скраћује живот за 7 минута. О томе како алкохол и дроге утичу на здравље не треба трошити речи. А нездрава исхрана и нездрав живот (физичка неактивност) су директно повезани са гојазношћу која се сматра за највећом пошасти богатог света. Резултат тога су и повишен пулс и крвни притисак, и дијабетес, болови у кичмни, зглобовима...Ту лекови не помажу много јер се баве последицама а не узроцима. Само здрава исхрана и здрав живот су прави лек. То је лепо дефинисао и Хипократ у његовом начелу да ваша храна буде лек, а ваш лек ваша храна. Међутим, он тада није знао тачно о каквој се храни ради. Ми сада знамо (наука о исхрани) да је то она храна коју вековима узимају тибетански мудраци. У изобиљу воћа, поврћа, салата, житарица...и да људи једу да би живели а не обратно.
Препоручујем 3
Alex
Simpatička hipertaktivnost ovde je objašnjena kao povećana aktivnost autonomnog nervnog sistema. Nije jasno meni kao medicinskom laiku, a bilo bi lepo da mi bude jasno jer imam ubrzan rad srca u stanju mirovanja. Da li može za nas laike da se napiše jedan tekst o tome šta je simpatička hiperaktivnost i kako da je smanjimo? Hvala.
Srba, Velika Britanija
Alex, izguglaj 'pranulom vilom' (vezba disanja) I praktikuj redovno svaki dan nekoliko minuta, vrlo verovatno moze da pomogne.
Препоручујем 2
neko tamo
Neke stvari se ne mogu mnogo uprostiti, mora nesto i da se zna. "Код око 90 одсто особа са хипертензијом (такозвана есенцијална хипертензија) није могуће детектовати узрочни фактор (обољење бубрега, срца, жлезда), с обзиром да је реч о генетски условљеним променама на нивоу ћелијских трансмитера који узрокују продужен спазам малих артеријских крвних судова" Drugim recima, kod 90 posto ljudi poviseni pritisak potice od stezanja (spazam) malih , periferijskih arterijskih krvnih sudova koji svojim stezanjem stvaraju pritisak kao kada stegnete balon. Uzrok spazma je genetska promena na "celijskim transmiterima" preko kojih se vrsi komunikacija sa ovim krvnim sudovima tj misicima u njihovim zidovima. Drugim recima, ne moze se naci neki veliki uzrok pa mora da se pritisak kontrolise nacinom zivota i ishrane a mozda i neki lekic...
maja
Molim prevod:Симпатичка хиперактивност, есенцијална хипертензија, ћелијски трансмитери који узрокују продужен спазам малих артеријских крвних судова, стимулативни агенси. Lekar ne mora da priča srpski, ali je obaveza novinara da prevede ili da pita za objašnjenje. Ovo nije stručni časopis, nego dnevni list
Srba, Velika Pritanija
Da li bi neko mogao da prevede ovaj tekst na srpski? Znate li puno ljudi koji kazu 'moram da unosim manje natrijuma a I nivo mangana mi je izgleda nesto opao' ili mozda 'cini mi se da mi promene na nivou celijskih transmitera uzrokuju produzeni spazam malih arterijskih krvnih sudova'. Vasi sagovoronici treba da se sete da ne polazu ispit nego objasnjavaju medicinske pojmove citaocima.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Друштво /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља