петак, 15.12.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 16:45

Кроћењем банатске кошаве правиће се зелена струја

Ветропарк са 38 турбина на пољима атара Ковачице производиће струју за више од 65.000 домаћинстава у Србији, отворити нова радна места и допринети расту српске економије
Аутор: О. Јанковићчетвртак, 12.10.2017. у 21:31
Атар општине Ковачица погодан за изградњу ветропаркова (Фото: О. Јанковић)

Ковачица – Најизвеснији позитиван епилог приче о коришћењу снаге југоисточних ветрова на просторима Баната назире се изградњом ветропарка у атару општине Ковачица, именованог као један од највећих у Србији са 38 турбина, инсталираног производног капацитета 104,5 мегавати, који ће по најавама власника пројекта „Enlight Renewable Energies”, израелске компаније која се бави изградњом постројења за обновљиву енергију, почети да ради 2018. године на простору управо ове јужнобанатске општине.

Читав пројекат коштаће 189 милиона евра, од којих 142 милиона обезбеђују банкарски кредити и Европска банка за обнову и развој (ЕБРД), а из израелске компаније стижу и информације да ће ветропарк у овом изразито ветровитом подручју, смањити годишњу емисију угљен-диоксида у Србији за око 247.000 тона и допринети амбициозном циљу Србије да до 2020. године подигне удео потрошње енергије из обновљивих извора на 27 процената.

Простор такозване Дунавске долине геоморфолошки познате и као „велика мађарска зараван”, алувијална раван – некада степа, а данас подручје интензивне пољопривредне експлоатације у општини Ковачица, неколико пута био је препознат као локација од неколико хиљада хектара за подизање парка трокрилних турбина. Минуле две године рађени су и прорачуни његове исплативости у односу на потенцијал ветра, постављен стуб за мерење брзине и смера ветра, опремљен је анемометрима на четири различите висине и ветроказима, када је и обелодањено да ће се све ветротурбине завртети крајем 2016. године.

И о заталасаним пољима на ободу Делиблатске пешчаре и њивама села Долово, такође се још пре седам година причало као о идеалној локацији за постављање двадесетак „ветрењача” на којима би били произведени први киловати струје из ветра у Србији. Стигло се до потписивања уговора о пословно-техничкој сарадњи са две компаније око инвестиција вредних неколико десетина милиона евра на локацијама Беле Анте и Чибука. Град Панчево обавезао се да обезбеди све потребне дозволе за изградњу, док је о енергетским требало да одлучују покрајина и држава, али се посао подизања ветропаркова на овом појасу, који је требало да буде шанса и за локалну привреду, од тада све слабије помиње.

У месним заједницама Црепаја, Дебељача, Ковачица и Падина претходних година је одржано низ јавних презентација о овој врсти пројеката када су представљене трасе транспортних путева, материјали које би требало користити, начини одлагања отпада као и сам технички опис рада ваздушних турбина. Мештане ових села посебно је обрадовало, што би изградња електране на ветар предвиђала реконструкцију атарских друмова у обухвату плана за потребе изградње ветропарка чиме би им у будућности био олакшан и убрзан, како приступ пољопривредном механизацијом парцелама тако и транспорт производа са парцела до складишта. Такође, овдашњој јавности је својевремено предочена и студија о процени утицаја на животну средину са детаљима о мониторингу прелета птица и слепих мишева, мерењима буке, утицају сенке, безбедности ваздушног саобраћаја и утицају на радарске системе, а што је најважније показало се да њиве и засади, флора, фауна, вода и ваздух неће ничим бити угрожени. У овом делу Баната нема старих ветрењача на сеоским поседима, јер су мељаре, млинови за млевење жита одувек радили на парни или моторни погон, па да ће уместо шуме добити парк високих белих трокрилних турбине, овде виде и као туристичку атракцију.

Нови пројекат изградње ветропарка на пољима атара Ковачице, о чијој реализацији је уговор потписан последњих дана септембра, према обећањима инвеститора и власника пројекта, обезбедиће еколошку одрживост производњом чисте електричне енергије без емисија за више од 65.000 домаћинстава у Србији, отворити нова радна места и допринети расту српске економије.


Коментари9
0b518
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Магла, магла...свуда око нас.
Не мора одмах да се зна ко се све "уградио" у цену производа али мора да се зна колико то кошта. За сада је то 10 - струко већа цена. А то све има смисла где је на далеким острвима или залеђеним, скоро целе године, земљама, технички немогуће довести далековод од бар 50. 000 V. Ту је дакле исплативо: подигне се један генератор и једно насеље има струју. Ту свако "мора" да плати јер не може другачије да се греје, например. Лако је странцима јер они и тако купују вишеструко више енергије (за своју плату) него Срби иако је код нас најјефтинија. А то мање угља, мање загађења, је спровела Маргарет Тачер у Енглеској и завила своју домовину (нешто нам је позната та политика) у црно. Никад није смела да каже колико је (милиона?) радника отерала на улицу. Сада има смисла поставити питање не ко је власник извођача радова него ко је ставио потпис на уговор.
Александар Ђорђевић
Ако хоћемо у ЕУ, морамо прихватити и разумно начело: што мање угља, нафте и гаса, а што више сунца и ветра. Ковачица има одличне предуслове за ветропарк и добро је да се баш ту крене с новом, еколошки повољнијим технологијом. Тако добијена струја је скупља и то ће пасти на терет свих потрошача, али заштита животне средине има своју цену. За Србију је важно да, због неадекватних закона и неискуства, не плати још вишу цену улазећи у посао с непровереним иностраним партнерима. Кренули смо с Џенерал Електриком, да би после његовог повлачења наставили с белгијским Електравиндзом. Кад је овај пропао, појавио се Енлајт из Израела, који прави и ветропарк у Хрватској. Има и 6 ветропаркова на папиру, од једног у Пољској је одустао, али нема ниједан завршен објект. Надајмо се најбољем!
Ivan Tomic
Cela Evropa je prosto "posumljena" vetrogeneratorima, od mora, obala, ravnica i planina, ali u Srbiji je to "djavola rabota" koja sluzi da se prljavi kapitalisti obogate i uniste ovaj "jadni napaceni narod" i nasu cistu i zdravu Srbiju. Osvrnite se malo oko sebe, umiremo od raka kao pokoseni, zagadjenje je sve vece, struje treba sve vise i vise... termoelektrane na ugalj treba da odu u istoriju inace propadosmo!
Milorad E.
Niko nije napisao da je to "đavolja rabota" već se postavlja pitanje isplativosti. Struja proizvedena u vetroparkovima je mnogo skuplja od ove koju prave termo i hidrocentrale. A država je zakonom obavezala EPS da mora da kupuje i ovu struju. Cenu plaćaju potrošači.
Препоручујем 10
Иван Белић
Ветрогенератори нису стабилисани системи јер зависе од јачине ветра, заузимају доста простора, проузрокују вибрације земљишта и ометају простирање електромагн. талса, што може стратешки бити велики проблем. Ако се узме у обзир да је земљиште, на коме се постављају ВГ, углав. у пољопривред. реону, услед вибрација тај простор постаје неупотребљив за пољо. производњу. Влада је копирала регулативу Европске Уније у дефинис. статуса повлашћених произвођача „зелене“ електричне енергије, не водећи рачуна о потребама и могућностима српског друштва. На крају процеса инвеститор* долази до позиције у којој сигурно обезбеђује добит који му гарантује држава кроз исплату субвенционисане цене за електрич. енергију. Дефинисањем високих накнада за производњу електричне енергије из ветрогенератора створио се оквир за велике инвестиције, чији су актери по правилу стране мултинационалне компаније, које своју добит, у главном, износе из Србије.
Dzimi Teofilovic
Da ste nekada prosli kolima kroz drzave Ajova, Ilinoi, ili Severna Dakota u SAD, videli biste hiljade vetrogeneratora, kako ih Vi zovete. A oko njih hiljade hektara pod kukuruzom, sojom i psenicom. Kako to moze, djavolja neka posla?!
Препоручујем 6
Јован Скерлић
Да ли би ”Политика” могла да потражи студију изводљивости овог пројекта? Имена фирми које су добиле кредите? Ко су њихови власници? Да ли је та енергија исплативa ако се зна да је прескупа и за западне Европљане? Јавна је тајна да се овде ради о великом мешетарењу са државним новцем који се на овај начин прелива на банковне рачуне оснивача фирми преко ”субвенција”, а и касније преко ”дотација за одржавање ветропаркова”. Све је под плаштом ”смањивања емисије угљен-диоксида” за који још није доказано да је узрок наводног ”глобалног отопљавања”. Сада када се та прича излизала у зап. Европи су измили причу о ”енергетској независности (од Русије)”, па се сличне приче пројектују и на земље Југославије. Још једном молим ”Политику” да то истражи, а мој коментар и не морате објављивати.
Aleksa
U toj sam oblasti i potpuno ste u pravu. Samo je jedno pitanje, koje ste i vi postavili, a to je čija je firma i ko su vlasnici, odnosno učesnici u tom poslu. Ovo zbog toga jer su pre neku godinu u ovim poslovima bila neka "zvučna" imena.
Препоручујем 14
Zoran z
Vasem komentaru nema nista da se doda ili oduzme, potpuno ste u pravu pogotovo po pitanju CO2. A da su vetroparkovi iole isplativi u vetrovitoj Skandinaviji se ne bi moglo ni hodati od njih. Ima ih nesto ali tek toliko da se moze reci kako se nesto radio povodom toga. Preskupi su a nisu rentabilni.
Препоручујем 25

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља