среда, 18.10.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:04

Европски суд решава кредите у швајцарцима

Банке су биле у обавези да детаљно информишу клијенте како би они могли да процене последице задуживања, што у Србији није био случај, тврде из Удружења „ЦХФ Србија”
Аутор: Ј. Антељчетвртак, 12.10.2017. у 21:51
(Фото Драган Јевремовић)

Мишљење Европског суда правде да банка, која одобрава зајам у страној валути, мора детаљно информисати клијента како би он проценио економске последице задуживања, решење је и за дужнике у Србији. Ово би, коначно требало да буде шанса за више од 20.000 породица које и после десет година отплаћивања ових кредита дугују више него што су, по уговору, добили од банке, речено је на конференцији за новинаре Центра за заштиту банкарских клијената „ЦХФ Србија“.

– Суд је јасно одредио начин решавања ових спорова пред националним судовима, одређујући правац поступака. У случају непоштовања стандарда из Директиве 93/13, суд утврђује да ли је у питању неправична и ништава уговорна одредба и да то суштински зависи од начина информисања клијента...

На овај начин отклоњена је дилема, која је постојала код наших судова, да ли се уговор раскида или се утврђује ништавост уговарања валуте у швајцарцима. Европски суд се јасно определио за ништавост, а не за раскид – каже Јелена Павловић, адвокат и члан Управног одбора овог удружења.

У мишљењу Европског суда, који је донет у случају кредита индексираних у швајцарском франку у Румунији, да подсетимо, стоји да је спорна уговорна одредба део главног предмета уговора о кредиту и да се њена непоштеност може испитивати „ако није састављена јасно и разумљиво”.

На националном суду је да провери да ли су потрошачу били саопштени сви елементи на основу којих би могао да процени укупан трошак свог кредита, наводи се у мишљењу Европског суда и наглашава да оваква уговорна одредба може унети неравнотежу међу странкама.

– Овим је све решено, због чега знамо и коначан исход ових кредита у Србији, рекла је Павловићева.

Указујући на чињеницу да у Румунији кредити нису пласирани у домаћој валути, већ директно у францима, она је објаснила да је очекивала да ће Европски суд правде одбацити тужбе, али је он, чак и у том случају, препоручио да надлежни румунски судски органи преиспитају да ли су одредбе уговора о тим кредитима биле непоштене. – У Србији су корисници кредита примили динаре, али се све време параметри одређују према вредности франка, што је далеко сложенији правни посао од кредита, изјавила је она.

Банке су, према њеним речима, знале да индексација у францима носи двоструки валутни ризик и да Народна банка Србије не утиче на однос динара и франка, док у односу на евро интервенише и о томе нису информисале клијенте, већ су, како је рекла, управо супротно – клијенту сугерисале да је тај кредит повољнији од неког другог.

Зато је, сматрају у овом удружењу, једини начин за доказивање непоштености одредби уговора о кредитима у швајцарцима пред судом да клијенти нису добили релевантне информације од банака.

Адвокат Славен Билчар је рекао да су банке одговорне за читав проблем јер су прећутале чињенице, а корисника кредита довеле у заблуду, док НБС, како истиче, није смела да допусти да се такви кредити нађу у промету.


Коментари5
0a137
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

MARKO
Pa prvi i glavni krivac je NB Srbije, tj. guvernerka, jer ovakvi krediti su morali biti zabranjeni. Masa dužnika je u psihičkim problemima, a dosta njih se već iselilo.Pa zar treba čekati da se još 20.000 dužnika iseli iz Srbije jer gosp. J0rgovanka "ne želi da gleda u tuđa dvorišta". Sramota.
Marko
Najzad prava ekipa ljudi !
Никола
У нашем случају може се ићи на раскид уговора услед променљивих околности. Ради се о институту облигационог права који прописује да уколико после закључења уговора наступе околности које отежавају испуњење обавезе једне уговорне стране, у мери да је очигледно да уговор не одговара уговорним странама, та уговорна страна може захтевати раскид уговора. И наши Апелациони судови су заузели овај став, с тим да је Врховни касациони суд враћао по ревизији да се отлоне недостаци у утврђивању чињеничног стања као што су, да ли се банка задуживала код страних финансијских институција у еврима или франку, а кредит је везала за франак, колико је франак скочио у односу на евро у том периоду. . . Не ради се ништавим уговорима, осим уколико се не иде на то да је камата као битан елеменат уговора о кредити повећавана толико и да није била довољно јасно одређена уговором или одредива, па се тражи утврђење ништавости из тог разлога. Оваквих случајева има много мање и теже ће се доказивати.
Светлана
Ништави уговори не могу да се раскину, већ само да се утврди степен ништавости - апсолутна или делимична. Раскинути се може само пуноважан уговор, те је инсистирање на раскиду покушај да се скрене на колосек да банке нису ништа криве, већ да је крив швајцарски франак јер је ојачао. Раскидом би се банке позивале да се држава умешала у њихове уговоре, те би имале основ да сутра потражују све што су изгубиле управо од пореских обавезника.
Препоручујем 6
Nenad
Pravda, konačno !

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља