четвртак, 19.09.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 16:22
ИНТЕРВЈУ: РОУЗ ГОТЕМИЛЕР, заменица генералног секретара НАТО

Партнерство са НАТО није једносмерна улица ка чланству

Уколико нека земља не жели да уђе у Алијансу, није никакав проблем да наставимо комуникацију као партнери, каже Роуз Готемилер, заменица генералног секретара НАТО
Аутор: Драган Вукотићчетвртак, 12.10.2017. у 22:00
(Фото БСФ 2017/Александар Анђић)

Десет година од одлуке о војној неутралности коју је Скупштина Србије донела у оквиру Резолуције о заштити суверенитета, територијалног интегритета и уставног поретка Републике Србије, која је усвојена 2007, у јавном мњењу доминира утисак да се од Београда, ипак, и даље очекује да изабере страну. Поглавље 31 у приступним преговорима са Европском унијом које се тиче усклађивања спољне, безбедносне и одбрамбене политика неки сматрају крајњом инстанцом на којој ће земља морати да се определи којој ће безбедносној структури да се приклони.

Друга пак школа мишљења тврди да је на сцени јачање утицаја Русије у региону и да Кремљ покушава да од Србије направи својеврстан Калињинград на Балкану.

Говорећи на Београдском безбедносном форуму, српска премијерка Ана Брнабић је као доказ војне неутралности Србије навела податке о сарадњи са различитим, и често супротстављеним, војним партерима из целог света.

Како овакав приступ изгледа из перспективе Северноатлантске војне алијансе, за „Политику” објашњава Роуз Готемилер, заменица генералног секретара НАТО, са којом смо разговарали на маргинама Београдског безбедносног форума.

Као што смо могли чути и током панела на којем сте учествовали са премијерком Србије, односи НАТО и Србије су прилично сложени. Који је ваш поглед на те односе и како Алијанса доживљава Србију?

У седишту НАТО Србију видимо у изузетно позитивном светлу. Земља се суочава с многим изазовима, као што су борба против тероризма, развој економије, бављење питањима безбедности и стабилности у региону. Оно што видим када је реч о нашим односима јесте да постоји много могућности за сарадњу, рецимо на пољу науке или брзог реаговања у случајевима природних катастрофа. Такође, као што је то указала премијерка, одвија се интензивна међусобна сарадња и на војном пољу, чијем се продубљивању такође радујемо.

Када већ спомињете војну сарадњу, где је место Србије, из перспективе НАТО када је реч о безбедносној структури у региону, имајући у виду да значајан број суседних држава чине чланице НАТО или земље кандидати за чланство? Да ли је, из вашег угла, неутралност Београда заиста реална могућност?

Наравно да јесте. Ми веома блиско сарађујемо и с Аустријом која такође није чланица Алијансе, а окружена је земљама НАТО. Интензивно сарађујемо и са Шведском и Финском које су такође окружене чланицама НАТО. Наш циљ је очување мира и безбедности и зато не видим никакве контрадикторности у томе. Занимљиво ми је да у овом региону примећујем да се овакви аранжмани посматрају само као могућност да једна страна нешто добије, а друга изгуби. Такав принцип нисам видела у другим деловима Европе. Ви кажете да сте неутрални и то је за нас у реду. Ми, наравно, интензивно сарађујемо са нашим савезницима који су чланови НАТО, али кроз сарадњу са Србијом хоћемо да оснажимо тај осећај узајамне користи. Србија је највећа земља у региону, која има обучену и искусну војску и чини ми се да ћемо морати да радимо заједно на најпродуктивнији начин.

Када се посматрају аранжмани Србије и Алијансе, Београд је досад остварио највиши ниво сарадње који може да оствари једна земља која није чланица НАТО. Сарадња је толико интензивна да би, према оценама појединих експерата, једина виша фаза могло да буде чланство у Алијанси. Да ли вам тај сценарио звучи реалистично?

На свакој је земљи да одлучи да ли ће да изрази жељу за придруживањем НАТО. Заиста хоћу да нагласим да, из наше перспективе, то уопште није пут којим Србија мора да иде. Постоје земље које желе да остану неутралне и да не буду пуноправне чланице војних савеза и ми покушавамо да пронађемо начине за сарадњу с њима. Од те сарадње користи има Србија, али и НАТО који се у овом региону суочава са извесним безбедносним изазовима. На Балкану имамо заједничке проблеме против којих се боримо, као што су борба против тероризма. Имајући у виду скорију историју на Балкану, НАТО треба да допринесе стабилности својом мисијом КФОР.

Србија је недавно постала део борбене групе Европске уније, познатије као ХЕЛБРОК. Када се погледају чланице те групе, осим Кипра и Украјине, ту су Грчка, Румунија и Бугарска што је својеврстан балкански мини НАТО. Могу се чути коментари да је ово улазак Београда у НАТО „на мала врата”...

Са наше тачке гледишта, односи су јасни – или сте пуноправни савезник или имате статус партнера. Такође имате земље које нису ниједно ни друго и не желе да имају комуникацију с нама. Опет понављам да је на самим земљама да одлуче, а ми партнерство не видимо као једносмерну улицу ка чланству. Уколико нека земља не жели да уђе у НАТО није никакав проблем да наставимо комуникацију као партнери.

А да ли улазак у НАТО и ЕУ представља „пакет аранжман”?

Не, никако. Ми имамо 22 чланице ЕУ које су такође чланице Алијансе али неке земље које су у самом срцу НАТО нису у ЕУ. Моја земља САД, никада не би желела да постане део ЕУ, и то с добрим разлогом. (смех)

Прошле недеље у Србију је стигло шест авиона миг-29 из Русије, а сарадња с Москвом је интензивна у многим другим областима. Како на то гледа Алијанса?

Као што сам већ рекла све земље су слободне да бирају савезника и да одлучују од кога ће да купују наоружање. Србија је одлучила да купи мигове 29 и то је ваша одлука на коју у суштини немам коментар јер је на вама да одлучујете о таквим стварима. Са нашим партнерима покушавамо да развијемо концепт итероперабилности тако да можемо да развијемо ефикасно војно партнерство. А када је реч о куповини оружја, о томе одлучује само Београд.

Пре две године, генерални секретар НАТО Јенс Столтенберг је током боравка у Београду изјавио да му је „жао због сваког изгубљеног цивилног живота током бомбардовања Југославије”. Какав је општи став у Алијанси поводом ове интервенције? Да ли је сматрате успешном операцијом или грешком?

Немогуће је говорити о било ком конфликту или рату са било каквим осећајем задовољства. Ратови и сукоби су пакао за све земље којима се то догоди. Желела бих да нагласим да је циљ интервенције НАТО било спречавање додатних губитака живота у различитим заједницама у то време, као и заустављање нарасле нестабилности која је претила да повуче цео регион. Зато је НАТО покушао да уради шта може да покуша да помогне решавању кризе. Зато мислим да је важно да истакнем да је циљ био да се очува мир.

Интервенција је спроведена без ауторизације Савета безбедности Уједињених нација. Да ли имате проблем с тим?

Искрено, најрадије бих се позвала на оно што је рекао и Јенс Столтенберг током његовог недавног сусрета са председником Србије, када је истакао да је изузетно важно да се сећамо историје и да је поштујемо, али да морамо да гледамо у будућност. Неопходно је да наставимо да идемо напред и градимо мир и стабилност.

Недуго после бомбардовања 1999. ниво подршке НАТО у српском јавном мњењу је био 30 одсто, а данас је мањи од десет процената. Како коментаришете тај феномен?

Најважније је да јавност у Србији има приступ најбољим могућим информацијама о томе шта НАТО јесте, а шта није. Део моје посете Београду је да пренесем поруку да ми јесмо безбедносни савез који сарађује са својим партнерима, али да смо такође организација са којом би Србија могла да има користи на различитим нивоима, као што су економија и сарадња у сајбер безбедности. Имам утисак да су неке позитивне стране те сарадње сакривене од обичних људи у Србији. На крају, свако има право да доноси одлуке самостално, али би било важно да пре тога има на располагању све релевантне чињенице. 

 

Нисмо установили везу између бомбардовања и оболевања од рака

Српски лекари су установили повећан број оболевања од рака у земљи током последњих 15 година, а многи од њих повезују тај тренд са коришћењем осиромашеног уранијума за време бомбардовања 1999. Да ли Алијанса има неке релевантне податке када је реч о овом питању?

НАТО је 2001. урадио обимну студију када је реч о овом питању и није утврђена веза између интервенције и повећаног броја обољења. Подвлачим да је ово веома озбиљно питање и да смо му приступили одговорно анализирајући озбиљне, проверљиве податке који су прикупљени током 2000. и 2001. године. Поводом скорашњих налаза који су се појавили у Србији рекла бих да свако има право на своје мишљење, али такође сматрам да је изузетно важно да се у обзир узму све чињенице. Широм Европе је забележено повећање броја оболелих од рака, па су можда неки други фактори допринели таквом тренду. Зато је важно да веома пажљиво и професионално приступимо оваквим питањима. Вашим читаоцима ће можда бити интересантно да прочитају документ који се бави овом темом, а налази се на сајту Међународне атомске агенције из 2012. и мислим да је корисно обратити пажњу на њега.


Коментари10
149c3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Trifun
NATO daleko vam "lepa kuca"!JAVNO govore jedno:da je uclanjenje u NATO dobrovoljan proces,a TAJNO vrse nevidjne pritiske(izazivaju puceve,smenjuju vlade) na one koji nece.Najsveziji primer je CG,gde se vecina gradjana plebisticarno izjasnjava "protiv prijema u nATO",a ucenjeni Milov rezim,suprotno volji gradjana,uvodi CG u NATO(bez raspisivanja referenduma,jer ne bi prosao)..Sto se tice Srbije,NATO je 1999.g. izgubio svaki kredibilitet,agresijom(sa elementima genocida) i otimanjem teritorije(KiM).Najbolji bi,za nas bilo,da se lepo spakuju i odu kuci("NATO go home"),jer bi na taj nacin uslisili "demokratsku volju" vecine gradjana Srbije.A oni se zalazu za demokratiju,zar ne!?I biju sve ko nece njihovu "demoNkratiju".
Petar
Ulazak u NATO bi bio u slučaju Srbije skoro automatski, jer je to jedino preostalo da se, uz Makedoniju, zaokruži čitav prostor Balkana. Sa druge strane, pošto se težište alijanse, kao što stalno pišem na našu sreću, trajno pomerilo ka granicama Rusije (kontingenti snaga u Rumuniji, Poljskoj, Ukrajini, pribaltičkim republikama) mi kao relativno mali prostor koji pokriva Bondsteel, sa dozvolom kretanja trupa i vojne tehnike po čitavom Balkanu, faktički jesmo pridruženi onome što je NATO teritorija u Evropi. Zbog nasleđenih odnosa, alternativa bi bila izvesna vojna neutralnost, ali ne takva gde bi jedino nama na najstarijem kontinentu Rusi vršljali i huškali po teritoriji. Jer složićete se, sve je bolje od prizivanja novih sukoba iz izolacije, koji ne mogu da se završe drugačije nego žrtvama i štetom. Tako da smo prvi put u novijoj istoriji, Bogu hvala, u "zavetrini" a ne na prvoj liniji fronta, pozicija koju treba mudro koristiti.
Sloba
Najviši organ NATO, Sjevernoatlantski savet, NIJEDNOM nije razmatrao mogućnost pristupanja Srbije alijansi. Da Beograd sutra odluči da hoće u članstvo, trebalo bi nam bar 10 godina pregovora i drugih priprema pre prijema. Kao i Crnoj Gori uostalom. A naši mediji stalno razglabavaju o tome kako NATO crkava da nas uvuče u njihov blok. Baš ih briga za Srbiju.
petar
varate se
Препоручујем 10
Боривоје Банковић
Ко с ђаволом тикве сади...
Данило
Било би паметно да Србија уђе у НАТО, неутралност се показала као тежак промашај. Да је Русија војно присутна на Балкану, са Русијом, нема ве3е. Стефан није јахао раме уз раме са Бајазитом (смако му рођеном оца) што га је волео него да спасе народ.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља