среда, 18.10.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:04

Нема приватности у дигиталном добу

Узимањем паметног телефона свако пристаје на чињеницу да „неко” испрати његове претраге на интернету, сазна коју музику и литературу воли, какве новчане трансакције обавља, где је био…
Аутор: Драгана Јокић-Стаменковићчетвртак, 12.10.2017. у 22:00
(Фото А. Васиљевић)

Свако ко узме паметни телефон у руке, седне за компјутер, додирује таблет може да се поздрави са приватношћу. А таквих људи је данас много, само међу младима мобилни у школу носи око 80 одсто ђака у Србији. Сваки додир екрана бива забележен на светској мрежи, а већина апликација за улазак у медијске садржаје претходно нас условљава да им омогућимо приступ приватним подацима у телефону.

Успут – у виртуелној сфери се бележи и свако електронско плаћање, чекирање карте у аутобусу или џи-пи-ес рута којом се возимо.

Тако су жеље, амбиције и потребе већине популације доступне хакерима и стручњацима за онлајн оглашавање.

Не чуди онда што је расправу о томе да ли је приватност у дигиталном добу илузија или стварност недавно на скупу у Београду покренула и Српска академија наука и уметности, а једна од учесница била је Татјана Матић, државни секретар Министарства трговине, туризма и телекомуникација. Она истиче да је та недоумица, у ствари вечито хамлетовско питање само уместо „бити” или „не бити”  дилема је „праћен” или ван света, старомодан…

– Избором да користимо паметни телефон можемо да стекнемо утисак да је наша приватност само илузија. Пристајемо на чињеницу да неко може да испрати све наше претраге на интернету, лако сазна коју музику и литературу волимо, какве новчане трансакције смо обавили, где смо били, а затим нам пласира рекламе и друге информације. То је лични избор, да ли ћемо користити предности паметних уређаја или чувати приватност. Питање је много битније на државном нивоу и представља национални изазов, јер подразумева обавезу да заштитимо најразличитије податке о грађанима, зато што они могу бити масовно злоупотребљени – наглашава Матићева и подсећа на сценарио који се недавно догодио у Великој Британији када су у хакерском нападу били блокирани здравствени картони неколико стотина хиљада пацијената.

Није највећи проблем, каже, што ће неко објавити приватну ствар од чега неки грађанин болује, већ што ово може изазвати трајно губљење историја болести хиљада људи и угрозити њихово лечење и живот.

– На једном од недавних европских скупова о интернационалној безбедности наглашено је да се ратови више неће водити уз помоћ пушака и тенкова него преко сајбер криминала.  Подаци да 80.000 предузећа у Европској унији годишње бива изложено хакерским нападима, као и да је дигитално насиље над децом Србије три године уназад порасло за 75 одсто јасно су нам указали да држава мора да нађе институционални механизам за борбу са насилницима на „мрежи свих мрежа” – наглашава Татјана Матић и додаје да су мере заштите домаћих информационих система од посебног значаја, као што су они за снабдевање становника струјом и водом, и јачање дигиталне сигурности грађана установљене у Закону о информационој безбедности и Стратегији развоја информационе безбедности, донетим прошле године.

Један од основних задатака, по доношењу закона, био је оснивање Центара за превенцију безбедносних инцидената у ИКТ системима. Матићева најављује да ће први такав национални центар до краја године бити отворен у РАТЕЛ-у, у Палмотићевој улици у Београду. Њему ће привредници, организације, институти, домови здравља, установе и удружења пријављивати сваку сумњу у покушај блокирања њиховог информационог система. То значи да ће држава преко центра у Палмотићевој, између осталог, штитити здравствене картоне грађана Србије и на тај начин избећи поменути сценарио Велике Британије. Овим би, такође, од праћења и ометања сајбер криминалаца требало да буду заштићени и сви корисници мобилних и кабловских интернет мрежа, јер ће провајдери све сумње грађана пријављивати центру у Палмотићевој. Исти сценарио важи и за банке и остале велике дигиталне системе преко којих се може задирати у грађанску приватност.

– Планирано је и оснивање центара за превенцију безбедносних инцидената у ИКТ системима државне управе, при Канцеларији за информационе технологије и електронску управу Владе Србије. Развој нових технологија такође је довео до нових врста интернет превара и насиља које су донедавно биле непознате, па сада имамо и нова кривична дела због којих се увелико ради на изменама Кривичног законика – наглашава Матићева и додаје да држава нарочито инсистира на заштити деце на интернету и припрема новости у тој области.

 

Курс за заштиту од хакера и за житеље забачених села

Министарство телекомуникација ће ускоро за заинтересоване организовати обуке за заштиту од хакера, дигиталног насиља и злоупотреба на интернету. Матићева каже да се кандидати могу пријављивати преко месних заједница, општина, локалних удружења и да то важи и за најмање и најзабаченије село у Србији.

– Поред техничких детаља као што су колико често да мењају лозинке, како оне треба да изгледају, како да блокирају неки сајт, предавачи Националног контакт центра за безбедност деце на интернету ће их научити како да се понашају у виртуелном свету. Такође ће да их усмере да нове технологије, које министарство подржава, искористе у своју корист да нешто ново сазнају, испоље креативност, олакшају пословање као што је плаћање рачуна – истиче Матићева.


Коментари1
97cdc
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Sasa Trajkovic
Privatnost je roba kao i sve a koliko nam je stalo do nije pa samo bacite poglede na drustvenim mrežama ili u šerovima rijaliti programa. Ono što je tragedija digitalizacije da je ona samo segment globalizacije samo drugim tehnikama a zloupotreba tehnologije je ukinula sva prava i slobode a privatnost je nešto što se ne čuva na internetu.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља