четвртак, 14.12.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 13:50

Младима су коцкарски портали надохват руке

Клађење у регулисаним условима само је један од видова забаве и тако би га требало и третирати, али за тинејџере то је пут у опасну зависност
петак, 13.10.2017. у 08:55
Резултати утакмица често потопе наду играча да ће лако зарадити новац (Фото П. Павловић)

Све више младих у Србији тражи брзи пут до среће и многима од њих учини се да су коцкање и клађење баш та пречица до успеха, али је чињеница да нису у праву и да постоји проблем, јер су млади, изгледа, превише изложени коцкарским сервисима.

То је оцена са јучерашње конференције „Друштвена одговорност у играма на срећу”, у организацији Привредне коморе Србије, на којој је наглашено да је друштво свесно да постоји тај проблем, па су се регулатори, друштвена заједница и сама индустрија игара на срећу скупили на једном месту да разговарају и пронађу решења.

– Многим младима учини се да је коцкање и клађење пречица до успеха, а то заиста није. Коцкање и клађење у регулисаним условима само су један од видова забаве и тако их треба и третирати – рекла је Танјугу Јелена Јовановић из ПКС-а.

У сваком случају, подвлачи Јовановић, малолетнике би требало заштитити од коцкања и клађења, мада, како у свету, тако и код нас, то постаје проблем о коме се мора причати пробати да се пронађе решење. Најважније је, сматра, подићи друштвену свест о томе шта се заиста дешава, а после тога пронаћи и најбољи лек, а наглашава да свако мора да се понаша друштвено одговорно, и друштво, и родитељи, и приређивачи, који морају се рекламирају по одређеним правилима.

Слично каже и шеф Експертске групе за примену изводљивих принципа друштвене одговорности у играма на срећу Европске уније Мирјана Аћимовић, која истиче да заиста постоји проблем и да су малолетници и млади превише изложени коцкарским сервисима.

– С једне стране, имате корпорације које се труде да буду одговорне, поштују извесне принципе, а с друге стране имате регулаторе, који се труде да целу ту ствар контролишу, а са треће стране имате потрошаче који конзумирају услуге, а нису сасвим заштићени – рекла је Аћимовићева за Танјуг.

Према њеним речима, најпре би требало утврдити да ли за почетак ваља побољшати регулативу, потом како унапредити контролу, затим, како употребити мере друштвене заштите и све иницијативе из ЕУ, која, како је истакла, већ одавно инсистира на томе да је приоритет да се млађа популација и деца морају заштитити од претеране изложености коцки и од патолошког коцкања.

– Наш данашњи задатак је да се умрежимо и пробамо да направимо шири акциони план, како да децу, омладину, потрошаче заштитимо од патолошког коцкања – рекла је Аћимовићева и додала да је најважније да су се сви одговорни, када су у питању игре на срећу, скупили на једном месту да разговарају.

Финансијски директор „Гранд казина Београд” Бранкица Трајковић сматра да, као на заједничком задатку, морају радити на друштвеној одговорности, почев од државе, па преко осталих до приређивача. Када је реч о рекламама, Трајковићева тврди да се из њеног казина не обраћају млађој популацији и да су чак направили одступницу. Рекламама се не сме обмањивати, јасна је Трајковићева, не смеју се привлачити угрожене групе људи, нити је прихватљиво да се лажним понудама долази до младих. Поменула је и да имају статистику, на основу трибина организованих на тему „Коцкање са животом није игра”.

– На узорку који би требало да покаже расположење отприлике 50 одсто младих у трећем и четвртом разреду средњих школа, оквирно, око 14 одсто деце већ има додира са коцкањем, а од тог процента, неких 10 одсто могу се рачунати као патолошки зависници од коцке – рекла је Трајковићева.

 

Од кладионице до болнице

Пут ка зависности од коцке почиње у кладионици, тврде лекари Специјалне болнице за болести зависности, у коју сваке недеље два до четири коцкара дођу на лечење. Просечна особа која потражи стручну помоћ је младић који има између 20 и 35 година, завршио је средњу школу и врло често има блиске везе са професионалним спортом. Просечна дужина његовог коцкарског стажа износи седам година, што значи да је у свет коцкања ушао као малолетник, а пре доласка на лечење родитељи су неколико пута враћали његове позамашне коцкарске дугове. То је пут који почиње клађењем у школским данима новцем од џепарца, а заврши се позајмицама од зеленаша. Свака аналогија са наркоманском зависношћу, која почиње марихуаном, а завршава се хероином је – очигледна.

Психотерапеути истичу да је парадоксална чињеница да се родитељи у почетку обично теше идејом - боље да ми дете иде у кладионицу, него да се дрогира

Специјална болница за болести зависности у Драјзеровој улици једна је од ретких државних установа у којима се зависници од коцке лече већ дуже од једне деценије – због њих је пре неколико година и отворена Дневна болница за нехемијске зависности. Свим зависницима од коцке, алкохола и опијата заједничко је то да на лечење увек долазе под притиском. Оне млађе на лечење доводе родитељи, јер су из кућног буџета узели велику количину новца или су их ухватили у крађи накита и вредних електричних апарата.

Психотерапеути истичу да је парадоксална чињеница да се родитељи у почетку обично теше идејом „боље да ми дете иде у кладионицу, него да се дрогира”, да би након неколико година дошли на терапију са причом да су подигли астрономске кредите за враћање дугова или да су им зеленаши за вратом. У животном троуглу незапослености, доколице и благе депресије, многи су помислили да ће им погађање резултата утакмица коначно помоћи да пређу из тима губитника у тим победника.

К. Ђорђевић

 


Коментари0
6c5e3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља