петак, 24.11.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 15:28
У КУЛТУРНОМ ДОДАТКУ 14. ОКТОБРА

Академици о Иви Андрићу

петак, 13.10.2017. у 11:49

125 ГОДИНА ОД РОЂЕЊА НОБЕЛОВЦА

Андрић међу својима

Иво Андрић се сам одредио као неко ко „припада човечности”. Сви остали покушаји су насилно отварање и фалсификовање пишчевог тестамента, што је, дозволићете, недопустиво и превасходно питање пристојности

У понешто развученом, али читком рукопису из 1926. године, Богдан Поповић и Слободан Јовановић предлажу Српској краљевској академији да у редове својих дописних чланова прими „као једног од својих најуглађенијих чланова”, тада тек тридесетчетворогодишњака Иву Андрића:

„Међу млађим књижевницима који су се јавили после рата, г. Андрић истакао се у први ред својим приповеткама, које се одликују лепотом језика и уметничком формом, и у којима је читав један део нашега народа – босански муслимани – описан са врло много психолошке проницљивости и живописности стила...”

Тринаест година касније, у не посебно детаљном или, ако вам више одговара еуфемизам „традиционално језгровитом” предлогу, сада ситнијим и мање читљивим рукописом једног од њих, Богдан Поповић, Урош Предић и Ђорђе Јовановић, предлажу Српској краљевској академији да за „правог члана” прими г. Иву Андрића.

Владимир С. Костић

 

У ЖИЖИ

Изложба „Секвенце“ којом ће 20. октобра бити отворена реконструисана зграда Музеја савремене уметности у Београду, сачињена је од дела која се налазе у збирци МСУБ. Представља прилог реаволоризацији југословенског културног наслеђа и савремену српску уметност ситуира у континуитету са уметношћу социјалистичке Југославије, каже Дејан Сретеновић аутор поставке

Окупана фасада Музеја савремене уметности у Београду: у збирци више од 8000 дела (Фото Анђелко Васиљевић)

Музеј савремене уметности, зграда на београдском Ушћу, биће  отворен у петак 20. октобра од 10 часова, непрекидно 24 сата наредних седам дана. Отварање ће протећи без икакве званичне церемоније и говора. Врата музеја једноставно ће се отворити за посетиоце који десет година колико је трајала реконструкција музеја нису ушли у зграду на Ушћу.

Завршни радови су при крају.

Око музеја буче машине, багери, ваљци, камиони. Сређује се терен за парк од 22 скулптуре колико их је до сада и било, уређује се парк Ушће. Само је скулптура „Aшови” Живка Грозданића засад повучена јер су бандере које су саставни део овог рада иструлиле, па су повучене на санацију. Скулптуре су ограђене, терен мало раскопан, али приступна стаза је готова. Троје кустоса Музеја савремене уметности у Београду (МСУБ) Мишела Блануша, Дејан Сретеновић и Зоран Ерић већ више од десет дана проводе време у музеју од јутра до мрака и намештају нову поставку, изложбу сачињену од дела која се налазе у збирци МСУБ, а чији је аутор историчар уметности др Дејан Сретеновић.

Марија Ђорђевић

 

ПОВОДИ

Све инкарнације Салмана Руждија

Индијски писац, британског држављанства постао је Американац и по мишљењу критике написао први роман који истражује амерички идентитет у доба Доналда Трампа

(Илустрација Драган Стојановић)

Салман Ружди није употребио свој раскошни вокабулар ни мајсторску стилистику како би енглеском писцу јапанског порекла честитао Нобелову награду за књижевност, иако је био међу првима који је изразио поштовање према новом нобеловцу. У честитки се наводи да дела свог пријатеља, Казуа Ишигура „воли и поштује”… И додаје да Ишигуро свира гитару и пише песме, те да је „готово са Диланом”. Била је то очигледна жаока на рачун прошлогодишњег добитника Нобелове награде Боба Дилана, чији су избор за највише литерарно признање, многи писци оспоравали.

У млакој Руждијевој подршци новом нобеловцу могу се прочитати његове мисли: седамдесетогодишњи писац, некадашњи индијски Британац, кога је последње деценије прошлог века од фатве чувала енглеска полиција није добио то највише признање, које му по мишљењу многих критичара измиче, баш зато што су се у његову уметност умешале световне силе, неодвојиве од лепе литературе. На вест да га је стокхолмска академија наградила Нобеловом медаљом и сам Ишигуро сетио се неколико писаца, за које мисли да пре њега заслужују ову награду. Међу њима је, како је рекао, Салман Ружди.

Зорана Шуваковић

 

ИНТЕРВЈУ

Хасанагиница између силе и стрепње

Задивљујуће је било што је жири рекао да је дело до њих допрло чак и без превода. Фантастични текст Љубомира Симовића прелазио је и преко оне баријере коју реч иначе поставља. Овде је текст постао музика. И стизао је до онога коме је намењен

Ивана Стефановић (Фото Драган Јевремовић)

Емисија произведена у Радионици звука Драмског програма Радио Београда, радиофонска поема Велики камен композиторке Иване Стефановић освојила је главну награду на 69. фестивалу радио и телевизијског стваралаштва При Италија (Prix Italia). Реч је о такмичењу највећих радио и телевизијских станица у свету. У ужем кругу такмичења била је и композиција Језик наше композиторке Светлане Мараш.

На фестивалу, у организацији италијанске радио-станице РАИ, учествовало је 47 државних и приватних РТВ станица из 31 земље са пет континената. Током седам деценија трајања фестивала, међу њеним лауреатима за ТВ драму били су: Брехт, Еко, Калвино, Франсоаз Саган, Бергман, Пинтер, Фелини...

‒ Ове године При Италија је објавила вест да се српска радио-телевизија враћа на фестивал, што нам говори да нису заборавили да је међу сви тим многобројним победницима током деценија било веома озбиљних уметничких имена из наше средине: Арса Јовановић, Дарко Татић, Ивана Тришић, Владан Радовановић, Неда Деполо... Тај стваралачки потенцијал траје ‒ каже композитор Ивана Стефановић.

Мирјана Сретеновић

 

ОПШИРНИЈЕ У ШТАМПАНОМ И ДИГИТАЛНОМ ИЗДАЊУ


Коментари1
5ab04
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Djordje
Muzej, najzad ! Mada Beograd ima sta da pruzi turistima i ostalim gradjanima, ipak je dugo, suvise dugo bio bez svoja dva glavna muzeja. Nadam se da ce i Narodni Muzej biti uskoro otvoren.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Култура /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља