среда, 21.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 14:50
100 ГОДИНА ОД ВЕЛИКОГ РАТА

​Мали ђачки извештај

Аутор: Коста Ђ. Кнежевићпетак, 13.10.2017. у 21:31
Илустрација из шранцуске штампе 1914. године

Током целог Великог рата ондашњи Савезници су се скоро утркивали ко ће дати више вести и свежих фотографија са нашег фронта. Сви су желели да на било који начин помогну маленој, али јуначкој Србији. Оно што је веома лепо и занимљиво, француска помоћ није била једино аристократска, већ и помоћ скоро најнижег слоја францускога народа: фабрички и лучки радници, али исто тако и сами сељаци, којима је увек била особита част да за празнике и викенде угосте као своју децу Српчиће. Та њихова помоћ уопште није била из икаквог користољубља, већ из чисте хришћанске саосећајности. О свему томе нас извештавају разни наши професори и ђаци у крфским издањима Српских новина у сталној рубрици Наши ђаци у туђини.

Ти извештаји нису били само из Француске већ и из Русије, Италије, Енглеске, чак и из увек неутралне Швајцарске...

Из тог славног ратног периода, ево једног сачуваног, али до данас необјављиваног извештаја српских ђака нашем изасланику Стефановићу (или, како би се то данас рекло, амбасадору), како су се ондашњи Французи, пре једног столећа, опходили са нашим ближњим прецима, који су као млади момци прешли Албанију. Извештај је написао Добривоје Дим. Бранковић (1896–1981), један од 24 ученика који су се ту потписали. Иначе, Бранковић је брилијантно дипломирао права у Паризу, између два светска рата био је председник окружног суда, а после рата радио је као стални судски тумач за француски. Као добар преводилац, објавио је више својих превода из правничке литературе. Исто тако, по свршетку Другог светског рата, био је једно време и в. м. ложе „Југославија” у илегали.

Нант, 18. мај 1916. год.

Поштованом Господину Стефановићу

Начелнику Краљ.(евско) Срп.(ском) Посланству у Паризу

Вама и Господину Павловићу који сте од дана како смо изгубили нашу милу отаџбину Србију и налазећи се у туђини, где нас није нико разумео; а где сте се нашли Ви који сте нам са најнежнијим осећањима родитеља и пријатеља притекли у помоћ, сматрамо за свету дужност да Вам се захвалимо за досадашње заузимање за нас, и да Вас у будуће извештавамо о нашем стању јер сте Ви једини који нас разумете.

Јуче по подне у 3 ½ сахата, стигли смо у најбољем реду у Нант. На станици су нас дочекали: председник општине, префект, директор овд. више трговачке школе и удружење студената. При излазу из чекаонице одавала су нам почаст два француска војника у ратној спреми. Маса грађана изишла је да дочека синове херојске Србије и кличући „Vive la Serbie”, желела је да нам искаже своју љубав према Србији и српским синовима, који су својим храбрим подвизима задивили цео свет.

     Одмах по нашем доласку били смо одведени у нама намењени замак, који се налази на периферији града. Ту су нас дочекале г-ђе из „Union de femmes de France” и из „Comité Franco-Serbe” које су нам у част нашег доласка приредили закуску.

     Преседник општине одржао је поздравни говор у коме је истакао заслуге Србије и њене жртве у европском рату и радост што ће се синови њихове верне савезнице Србије налазити у њиховом кругу. Завршавајући овај говор замолио нас је, да се у њиховом кругу не осећамо као у прогонству, већ пошто се налазимо код својих савезника, код своје браће Француза, треба да се осећамо као у својој кући. Један од наших колега захвалио се господину преседнику и свима грађанима на лепом и срдачном дочеку.

     Директор више трг.(овачке) школе распитао се о организацији наших средњих и стручних школа и обећао нам је, да ћемо за време распуста посећивати курс француског језика, а затим ће ђаци средњих школа ступити у прву, а ђаци трг.(овачке) академије у другу годину наступајуће школске године.

     После вечере отпевали смо сем Марсељезе и српске химне неколико српских патриотских песама, које су им се на нашу највећу радост допале, те смо били неколико пута умољени да их поновимо. Усхићени мелодичношћу наших песама, запитале су госпође да ли има међу нама музикалних. Пошто се јавило неколико њих који свирају клавир, обећале су нам један клавир. Сем тога следујући примеру њихове омладине, која се бави разним спортовима, усвојили смо предлог да гајимо спортове: футбал и тенис, за коју ће нам цељ оне набавити потребне справе.

Усхићени овим заузимањем за нас, осећамо се сви обавезни, да им својим примерним понашањем докажемо да смо достојни свега тога.

У нади, да ћете бити задовољни нашим владањем и овим малим извештајем, поздрављамо Вас сви.


Коментари1
844eb
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Паја
ето српске судбине у две реченице: Бранковић је брилијантно дипломирао права у Паризу.... а после рата радио је као стални судски тумач за француски!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља