петак, 18.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 16:23

Одливом мозгова из Србије цури и привредни раст

Везе између науке и привреде су слабе, мали број научних истраживања примењује се у приватном сектору, упозорава Пауло Кореа из Светске банке
Аутор: Аница Телесковићсубота, 14.10.2017. у 22:00
Резултати научноистраживачког рада мало се примењују у приватном сектору (Фото А.Васиљевић)

Србија у овом тренутку производи научнике и инжењере високог квалитета што представља један невероватан потенцијал за земљу, оцењује у разговору за „Политику” Пауло Кореа, менаџер за трговину и конкурентност, Светске банке. Ипак, они често одлазе из земље или су запослени на позицијама где не могу да допринесу економском развоју што представља велики губитак, додаје.

Овај експерт Светске банке нашао је и одговор на питање зашто се Србија суочава са одливом мозгова. Укупна улагања у науку у Србији су ниска и чак 80 одсто средстава долази из јавног сектора, тврди Кореа.

– Србија због тога плаћа високу цену, у форми неискоришћеног потенцијала, због одлива мозгова и слабе везе науке и привреде који су делом и последица постојећег модела финансирања – уочио је Кореа.

Када је реч о квалитету образовања у области математике и природних наука, према подацима Светског економског форума, у Извештају о конкурентности за 2016. годину, Србија се налази раме уз раме са Хрватском (оцена 4,6 од 7) а стоји боље од Чешке Републике или Мађарске, истиче Кореа. Међутим, према својој способности да таленте задржи у земљи Србија је најниже оцењена (1,7) у односу на исте те земље (Хрватска 1,9, Мађарска 2,4, Чешка Република 3,3), додаје.

– Истраживачи и инжењери који остају у земљи и део су националног истраживачког и иновационог система, неретко постижу изванредне резултате. Изврсна наука се може наћи на многим институтима и факултетима. Екосистем иновативних компаније се полако развија и неке од њих постижу значајне резултате на светским тржиштима. Мали увид у могућу блиставу будућност овог видимо у компанијама попут „Нордеуса” или „Севен Бриџиса” који су глобални лидери у својим областима – напомиње Кореа.

Ипак, целокупна слика је нешто другачија од ових светлих примера. Подаци показују да је квалитет научноистраживачког рада у Србији релативно низак и да се врло мало ових истраживања спроводи у приватном сектору. Иако од 2005. године константно расте број радова српских научника, од 2012. године је у благом паду. У исто време, ово су радови релативно малог утицаја.

– Просечан рад српског научника цитиран је само шест пута у поређењу са осам пута у Хрватској, 10 у Чешкој Републици или чак 19 у Аустрији. Научна истраживања у Србији нису везана са приватним сектором – указује Кореа.

Српски научници са партнерима из приватног сектора објаве само 6,3 рада (на милион становника) док хрватски објаве 11,8, чешки 15,5 а аустријски чак 61,9. Међународна сарадња научника у Србији је такође на нижем нивоу него у поменутим земљама, што се може видети исто према броју заједнички објављених радова, додаје.

– Сви ови подаци указују на то да постојећи модел финансирања научноистраживачког рада у Србији не подржава изврсност науке и њену релевантност за привреду. Нека унапређења у систему остварена су током реформи 2005. и 2010. године када је уведено пројектно финансирање и међународна рецензија предлога пројеката. Ипак, успешност на позивима за пројекте који се спроводе у Србији је често око 90 одсто тако да практично сви који аплицирају и добију финансирање – каже Кореа.

Самим тим огроман је труд који се уложи у организацију позива и евалуацију пројеката, заправо узалудан, додаје. Поврх свега, у Србији од 2010. године није било нових позива за финансирање научник пројеката. По правилу, у другим земљама овакви позиви се објављују једном или више пута годишње и од стране различитих институција.

– Закључак који се може извући је да Србија мора да улаже више и боље у науку и иновације. Позиви за научне пројекте морају бити високо конкурентни како би се подржала изврсност у науци. Истовремено, успостављање адекватних подстицаја у систему може да подржи бољу сарадњу са компанијама и да мотивише приватни сектор да такође улаже у науку. Неки помаци у овом правцу јесу остварени у протеклих пет година. Услови за научноистраживачки рад су унапређени кроз инвестиције подржане од стране Европске инвестиционе банке и Банке за развој Савета Европе. Иновациони фонд Србије пружа значајна финансијска средства за стартап компаније али и заједничке пројекте научноистраживачких организација и привреде. Ипак, без суштинских реформи тренутног модела финансирања науке, овакви појединачни напори имаће ограничен ефекат – сматра Кореа.

Научна заједница Србије је велики неискоришћени потенцијал ове земље, додаје. Улагање у науку се мора видети као инвестиција за будућност а не само као јавни расход, сматра наш саговорник.

 


Коментари32
6deac
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

au mile
Proizvod rada naših naučnika je skroman i jalov. Ono što vredi se nalazi uglavnom na institutima koji odumiru. Nekog boljitka neće biti jer nema dovoljno sredstava nema n privrede u kojoj bi se to znanje primenilo. Uopšte, ekonomski model razvoja koji je nametnut Srbiji obeshrabruje bilo kakva ulaganja u projekte sa neizvesnim povratom novca. Zar nije ugašen nuklearni reaktor u Vinči, šta je sa našim poljoprivr. institutima koji su pravili vrhunske sorte, šta je sa Torlakom, itd... Srbija je postala meka za špekulante i preprodavce svih vrsta i u takvom jednom ambijentu nauka i naučna istraživanja su za kreatore ovakvog ekonomskog poretka čist luksuz. Srbija, kao zemlja koja nema strategiju razvoja i proizvodnje, svu svoju pamet je sažela u parolu "direktne strane investicije" što predstavlja najveću obmanu , jer je udeo DSI manji od doznaka naših gastarbajtera iz inostranstva. Zato tavorimo i živimo kao razvijenijie afričke zemlje.
marko
Да се не лажемо владајућој касти састављеној од бизМисмена и тзв . политичара то и те како одговара. Да су паметни свих година остајали овде, неко би сигурно постављао и нека питања, критична маса би била солидна. Овако остало мртво море, а власт се одржава помоћу кредита и тако што исцрпљује ово мало људи што ради нешто, и још ово мало ресурса што је остало, а и то ће их страни господари приморати да продају ускоро. Исто као за време комуниста биро траѕи раднике за Немачку, који немцима ваљају, а овде су ленштине и незналице и као ће онда један бизМисмен као што је својевремено Коле траѕио стручњака али рекли су му нема. Па како га не нађе кад толико њих у међувремену оде одавде. Туга.
Dejan.R.Tošić
Nije trend što odlaze,već je tren što se ne vraćaju.!
zoran
pa gospodo vlasnici firmi,dajte i dalje majstorima 30.000 dinara i inzenjerima 50.000 dindzi, pa cete ih traziti svecom.doslo je vreme da morate da pocnete da placate majstore i strucnjake,inace cete sami raditi u svojoj firmi i biti marica za sve.
Domanovic
Pa sto ne probas ti da budes biznismen ,mozda budes bolje placao svoje radnike ili je lakse da pljujete zavaljeni u neku neradnicku drzavnu monopolisticku firmu ?
Препоручујем 0
privatnik
Ja kao visegodisnji privatnik sazaljevam onoga ko otvori privatnu firmu u ovoj kazneno birokratskoj tvorevini jer na taj nacin mu se podsmeva vecina zaposlenih onih zaposlenih u drzavnom sektoru(drzavni sektor gde se uglavnom skoro nista ne radi i redovno k-radi ) ,gde u penziju masovno idu sa 50 godina starosti (iz drzavnog sektora) , gde ogromne privilegije imaju -drzavni sektor u odnosu na privatni.Dok jer ovakvog drzavnog monopolistickog sektora i dok se politika svojim pipcima hobodnice hrani iz JP nema pomoci ovoj zemlji ,zemlji bez nade

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља