Све наше академије, у ствари то нису, ако се посматрају кроз законски оквир. Прописи у образовању, додуше предвиђају да може да постоји Академија струковних студија, што би била самостална високошколска установа чија делатност обједињује образовни, истраживачки, стручни и уметнички рад. Таквих кућа знања, које остварују основне, мастер и специјалистичке струковне студије и завређују статус академије зато што реализују најмање пет акредитованих студијских програма у најмање три научна или уметника поља – у Србији за сада нема.

Да је тако, сведочи и „Извештај о самовредновању Комисије за акредитацију и проверу квалитета (КАПК) 2012–2017”, објављен крајем јула ове године. А председник КАПК-а проф. др Ћемал Долићанин за наш лист прецизира да „код нас нема акредитованих академија струковних студија, зато што до сада није поднет ниједан такав захтев за акредитацију истих”. Истовремено, „академија” се среће у називима школа на свим нивоима формалног и неформалног образовања, и не значи да ће се у свакој школи која се академијом зове стећи академско звање.

Највише академија у којима је академско звање круна школовања имамо међу акредитованим државним и приватним високим школама, факултетима и универзитетима. Укупно их је десет.

Бисер предуниверзитетског школства је Ваздухопловна академија, средња школа у којој стасавају будући зналци војне и цивилне авијације, али којој многи замерају што се академијом зове, па је неупућени сврставају међу факултете Универзитета одбране. Оба факултета Универзитета одбране јесу академије – Војна и Војномедицинска.

Још један државни универзитет – Универзитет у Новом Саду, има Академију уметности, која је такође факултет. „Привредна академија” једини је универзитет у Србији са академијом у називу. На приватним универзитетима укупно је пет акредитованих академија. „Унион”, на пример, има две: „Академију лепих уметности”, како се зове њихов Факултет сценских и примењених уметности, и „Београдску банкарску академију”, односно Факултет за банкарство, осигурање и финансије. Бивша, али и даље препознатљива по имену, „Академија за дипломатију и безбедност” Универзитета „Унион – Никола Тесла” прерасла је у Факултет за дипломатију и безбедност.

Од укупно пет акредитованих високих школа академских студија, међу којима су једна државна и четири приватне, три су академије, и то Академија за пословну економију, Академија Српске православне цркве за уметности и конзервацију и Криминалистичко-полицијска академија (КПА) – у овој групи једина основана одлуком Владе Републике Србије. Спајањем некадашње Више школе унутрашњих послова и Полицијске академије пре једанаест година настала је КПА, као самостална високошколска установа која нуди студијске програме свих нивоа образовања и усавршавања полицијског кадра. Да би уписали основне студије криминалистике, форензичког инжењерства или информатике на овој академији, кандидати пре пријемног морају да испуне законом утврђене безбедносне услове за пријем у радни однос у Министарству унутрашњих послова. Имају обавезу и да прођу лекарски преглед, тест психолошких способности и тестирање на употребу психоактивних супстанци, а онда и проверу склоности и знања, која се састоји из три испита: опште информисаности, математике и информатике.

Процедура је слична за пријем на основне студије Академије за националну безбедност Безбедносно-информативне агенције, у којој стасавају дипломирани менаџери безбедности. Бруцоши академије националног безбедносно-обавештајног система не могу бити старији од 20 година, а осим здравствених, психофизичких и безбедносних провера, треба да покажу одлично знање српског језика и књижевности, историје и адекватан ниво физичке спремности. Академија за националну безбедност у рангу је високих школа струковних студија. Међу укупно 65 акредитованих високошколских установа тог типа, још две су академије: „Спортска академија” и Академија фудбала Београд, у којима се школују тренери и спортски менаџери.

Ван просветног система можда је најпознатија Дипломатска академија Министарства спољних послова. Утемељена је да унапреди особена знања и вештине већ факултетски образованих професионалаца који граде дипломатске каријере. Кандидат у клупе ове академије не седа без знања енглеског језика и препоруке институције у којој је запослен. Јавност, ипак, полемише да међу критеријумима за одабир полазника нису занемарљиви – партијска опредељеност, личне и родбинске везе, као и да естрадно звање „старлета”, није препрека за бављење спољном политиком и међународним односима.

Криминалисти манекени

На студијске програме криминалистике КПА не примају младиће ниже од 173 центиметра, уз услов да им телесна тежина варира до десет килограма више или мање у односу на телесну висину умањену за 100 центиметара. Даме морају бити високе бар 165 центиметара, а кад се од тога одузме метар добије се тражена тежина од које може да се одступи до три килограма више или до 12 килограма мање. Дакле, матуранти који желе да у КПА стекну звање дипломираног или струковног криминалисте морају, између осталог, да буду манекенске грађе. Али на академију, чак ни на упис, не могу да дођу у бермудама, краткој сукњи, мајици на бретеле или у папучама.

Злоупотреба Платона

Разне академије за фризерај, улепшавање, пи-ар менаџере, информатику... позивају будуће ђаке да баш на курсевима које оне нуде начине прве кораке успешне каријере. Кључна реч је курс, а не академија, у називу свакојаких неформалних течајева који се на тржишту пробијају маркетингом, а по садржају не завређују да им се у имену нађе реч „академија”, као што се звала прва из Платоновог доба, чије се значење злоупотребом обесмишљава.