уторак, 10.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 15:14

Све наше академије које то нису

Не стиче се академско звање у свакој школи која се академијом зове, макар се бавила безбедношћу, лепим уметностима, фудбалом, банкама или фризурама
Аутор: Миленија Симић-Миладиновићнедеља, 15.10.2017. у 22:00
Војномедицинска академија у Београду (Фото Д. Јевремовић)

Све наше академије, у ствари то нису, ако се посматрају кроз законски оквир. Прописи у образовању, додуше предвиђају да може да постоји Академија струковних студија, што би била самостална високошколска установа чија делатност обједињује образовни, истраживачки, стручни и уметнички рад. Таквих кућа знања, које остварују основне, мастер и специјалистичке струковне студије и завређују статус академије зато што реализују најмање пет акредитованих студијских програма у најмање три научна или уметника поља – у Србији за сада нема.

Да је тако, сведочи и „Извештај о самовредновању Комисије за акредитацију и проверу квалитета (КАПК) 2012–2017”, објављен крајем јула ове године. А председник КАПК-а проф. др Ћемал Долићанин за наш лист прецизира да „код нас нема акредитованих академија струковних студија, зато што до сада није поднет ниједан такав захтев за акредитацију истих”. Истовремено, „академија” се среће у називима школа на свим нивоима формалног и неформалног образовања, и не значи да ће се у свакој школи која се академијом зове стећи академско звање.

Највише академија у којима је академско звање круна школовања имамо међу акредитованим државним и приватним високим школама, факултетима и универзитетима. Укупно их је десет.

Бисер предуниверзитетског школства је Ваздухопловна академија, средња школа у којој стасавају будући зналци војне и цивилне авијације, али којој многи замерају што се академијом зове, па је неупућени сврставају међу факултете Универзитета одбране. Оба факултета Универзитета одбране јесу академије – Војна и Војномедицинска.

Још један државни универзитет – Универзитет у Новом Саду, има Академију уметности, која је такође факултет. „Привредна академија” једини је универзитет у Србији са академијом у називу. На приватним универзитетима укупно је пет акредитованих академија. „Унион”, на пример, има две: „Академију лепих уметности”, како се зове њихов Факултет сценских и примењених уметности, и „Београдску банкарску академију”, односно Факултет за банкарство, осигурање и финансије. Бивша, али и даље препознатљива по имену, „Академија за дипломатију и безбедност” Универзитета „Унион – Никола Тесла” прерасла је у Факултет за дипломатију и безбедност.

Проф. др Ћемал Долићанин за наш лист прецизира да код нас нема акредитованих академија струковних студија, зато што до сада није поднет ниједан такав захтев за њихову акредитацију

Од укупно пет акредитованих високих школа академских студија, међу којима су једна државна и четири приватне, три су академије, и то Академија за пословну економију, Академија Српске православне цркве за уметности и конзервацију и Криминалистичко-полицијска академија (КПА) – у овој групи једина основана одлуком Владе Републике Србије. Спајањем некадашње Више школе унутрашњих послова и Полицијске академије пре једанаест година настала је КПА, као самостална високошколска установа која нуди студијске програме свих нивоа образовања и усавршавања полицијског кадра. Да би уписали основне студије криминалистике, форензичког инжењерства или информатике на овој академији, кандидати пре пријемног морају да испуне законом утврђене безбедносне услове за пријем у радни однос у Министарству унутрашњих послова. Имају обавезу и да прођу лекарски преглед, тест психолошких способности и тестирање на употребу психоактивних супстанци, а онда и проверу склоности и знања, која се састоји из три испита: опште информисаности, математике и информатике.

Процедура је слична за пријем на основне студије Академије за националну безбедност Безбедносно-информативне агенције, у којој стасавају дипломирани менаџери безбедности. Бруцоши академије националног безбедносно-обавештајног система не могу бити старији од 20 година, а осим здравствених, психофизичких и безбедносних провера, треба да покажу одлично знање српског језика и књижевности, историје и адекватан ниво физичке спремности. Академија за националну безбедност у рангу је високих школа струковних студија. Међу укупно 65 акредитованих високошколских установа тог типа, још две су академије: „Спортска академија” и Академија фудбала Београд, у којима се школују тренери и спортски менаџери.

Ван просветног система можда је најпознатија Дипломатска академија Министарства спољних послова. Утемељена је да унапреди особена знања и вештине већ факултетски образованих професионалаца који граде дипломатске каријере. Кандидат у клупе ове академије не седа без знања енглеског језика и препоруке институције у којој је запослен. Јавност, ипак, полемише да међу критеријумима за одабир полазника нису занемарљиви – партијска опредељеност, личне и родбинске везе, као и да естрадно звање „старлета”, није препрека за бављење спољном политиком и међународним односима.

 

Криминалисти манекени

На студијске програме криминалистике КПА не примају младиће ниже од 173 центиметра, уз услов да им телесна тежина варира до десет килограма више или мање у односу на телесну висину умањену за 100 центиметара. Даме морају бити високе бар 165 центиметара, а кад се од тога одузме метар добије се тражена тежина од које може да се одступи до три килограма више или до 12 килограма мање. Дакле, матуранти који желе да у КПА стекну звање дипломираног или струковног криминалисте морају, између осталог, да буду манекенске грађе. Али на академију, чак ни на упис, не могу да дођу у бермудама, краткој сукњи, мајици на бретеле или у папучама.

 

Злоупотреба Платона

Разне академије за фризерај, улепшавање, пи-ар менаџере, информатику... позивају будуће ђаке да баш на курсевима које оне нуде начине прве кораке успешне каријере. Кључна реч је курс, а не академија, у називу свакојаких неформалних течајева који се на тржишту пробијају маркетингом, а по садржају не завређују да им се у имену нађе реч „академија”, као што се звала прва из Платоновог доба, чије се значење злоупотребом обесмишљава.


Коментари10
02814
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Ljubisa
Slazem se sa osnovnom porukom iz teksta i, posebno, sa ocenama komentatora. Zavrsiti neke "strukovne" skole ili ' bolonjske' trogodisnje studije u 40-tim, 50-tim ili 60-tim godinama zivota, po meni, nistavno je. Inflacija amaterizma u strukama potvrdjuje ovu ocenu.
Bocko2
U stara vremena, kada je visoko školstvo ličilo na sebe, jedva je bila popunjena trećina mesta u tom istom amfiteatru. Dakle nema kvaliteta već samo kvantiteta ili prostije, štancovcanje akademskih diploma, bilo master ili doktorskih. Raspitajte se kod ljudi koji znaju, na šta sada liči Elektrotehnički fakultet u Beogradu, Mašinski i slični tehnički fakulteti. O ostalima i da se ne govori. Dotakli smo dno i sa ovako organizovanim visokim obrazovanjem nismo džaba "proglašeni" za tržište jeftine radne snage. Tamo gde je bitan kvantitet (kao ovde gde će svako imati diplomu visokoškolske ustanove, i svako će biti visoko obrazovan) nema kvaliteta. O privatnim "fakultetima" i "univerziteima" je već neozbiljno govoriti.
Vlatko Branković
I Kinezi su bili jeftina radna snaga, ali sa druge strane umeju da štede, a takođe su racionalni i pragmatični. Kupovna moć im se uvišestručila poslednjih godina.
Препоручујем 2
Bocko1
U Srbiji je visoko obrazovanje upropašćeno. Pretvoreno je u biznis! Posebno nakon uvođenja tzv. "Bolonjske deklaracije". Ovo Vam piše onaj koji je diploirao na Mašinskom fakultetu po oba programa. Na žalost, sada je i on kao i svi drugi pretvoren u instituciju za štancovanje diploma. Otvoreno je mnogo smerova koji privlače studente. Privlačni su jer nema "velike muke" da se završe, a Bolonjska deklaracija se pobrinula da skoro svaki upisani student završi studije. To sve dovodi do toga, da su fakulteti "prebukirani" studentima i da sa tolikom velikim brojem, isti dosta dobro prihoduju, mnogo bolje nego pre uvođenja "Bolonje". Studentima su uvedeni mnogi nameti (potvrdem prijave, takse, kazne...) koji nekada nisu postojali, jer se sve pretvorilo u biznis, i to je primarna delatnost, a ne obrazovanje i nauka! Tako se dešava da na fakultetima (ja sam svedok) kada je proglašavanje diplomaca i dodela diploma, bude nedovoljan jedan amfiteatar kako bi primio sve diplomce!
Petar
Od 2000 godine su pocele da se masovno otvaraju privatne skole, fakulteti i akademije a sve u cilju uzimanja para od onih koji imaju da plate ili da bi se politicarima obezbedila fakultetska diploma. Nije sala kada se svi sprdaju sa ljudima koji svoju diplomu steku na nekoj od tih akademija ili skola. Tamo je dovoljno da platis godisnju upisninu i ispit i da si ga vec polozio, a ako znas i naslov nekog udzebnika dobijes 7, a ako josh znas i pisca udzebika e onda si dobio najmanj 8.
Драган
Како год да је звали у болници ВМА (на слици) још увек раде врхунски стручњаци и још увек имају врхунски однос према пацијентима, што у многим другим сличним установама није баш увек тако.
Zoran
U drugim bolnicama je isto ili mnogo bolje nego na VMA.
Препоручујем 10

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља