субота, 19.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 19:20
ДО­СИ­ЈЕ „ПО­ЛИ­ТИ­КЕ” ПО­НЕ­ДЕЉ­КОМ: ЗА­БО­РА­ВЉЕ­НЕ ЖЕ­НЕ СР­БИ­ЈЕ (2) – ДРА­ГА ЉО­ЧИЋ (1855–1926)

Прва Српкиња са титулом др

Осим што је ле­чи­ла ра­ње­ни­ке, ова до­бро­твор­ка је би­ла по­све­ће­на и из­јед­на­ча­ва­њу рад­них пра­ва му­шка­ра­ца и же­на
Аутор: Димитрије Буквићнедеља, 15.10.2017. у 22:00
Драга Љочић (Фото Википедија)

Док је за рат­не за­слу­ге до­би­ла чин пу­ков­ни­ка, у мир­но­доп­ском пе­ри­о­ду је усред сво­је отаџ­би­не во­ди­ла лич­ну бор­бу да јој се уоп­ште при­зна пра­во на рад. Ни­је јој по­мо­гло ни то што је би­ла пр­ва же­на ле­кар у Ср­би­ји, ко­ја је при­том за­вр­ши­ла сту­ди­је у Швај­цар­ској. Због то­га ће чи­тав жи­вот др Дра­ге Љо­чић обе­ле­жи­ти зду­шно за­ла­га­ње за из­јед­на­ча­ва­ње рад­них пра­ва му­шка­ра­ца и же­на. 

Овој док­тор­ки, ак­ти­вист­ки­њи и до­бро­твор­ки не­дав­но је от­кри­ве­на би­ста у Бе­о­гра­ду – рад про­фе­со­ра др Вла­ди­ми­ра Јо­ка­но­ви­ћа, ва­ја­ра, хи­рур­га и по­ча­сног чла­на Ака­де­ми­је ме­ди­цин­ских на­у­ка Срп­ског ле­кар­ског дру­штва. Он за „По­ли­ти­ку” ка­же да је ова Шап­чан­ка, ро­ђе­на у тр­го­вач­кој по­ро­ди­ци, ра­но по­ка­зи­ва­ла ин­те­лек­ту­ал­ни не­мир. „По­сле за­вр­ше­не гим­на­зи­је у род­ном гра­ду, упи­са­ла се на ли­цеј у Бе­о­гра­ду. У струк­ту­ри ње­не лич­но­сти до­ми­нант­но је са­ма­ри­ћан­ство ко­је ју је ве­ро­ват­но опре­де­ли­ло да по­том сту­ди­ра ме­ди­ци­ну. У то до­ба, би­ла је по­треб­на ве­ли­ка хра­брост, ам­би­ци­ја и мо­тив да се јед­на же­на упу­ти на сту­ди­је у Ци­рих, чи­ји је уни­вер­зи­тет пр­ви у Евро­пи омо­гу­ћио же­на­ма да сту­ди­ра­ју ме­ди­ци­ну. 

На пу­ту до та­мо, Дра­га Љо­чић је од Зе­му­на до Пе­ште ишла ла­ђом, па да­ље во­зом пре­ко Бе­ча”, на­по­ми­ње др Јо­ка­но­вић.

У то вре­ме, до­да­је он, Швај­цар­ска је би­ла сте­ци­ште анар­хи­ста, со­ци­ја­ли­ста и фе­ми­нист­ки­ња. Кон­так­ти с њи­ма ће од­ре­ди­ти жи­вот­не ста­во­ве Дра­ге Љо­чић и ње­ну бор­бу по по­врат­ку у отаџ­би­ну за про­фе­си­о­нал­но из­јед­на­ча­ва­ње пра­ва му­шка­ра­ца и же­на, као и уво­ђе­ње пра­ва гла­са за же­не. Исто­вре­ме­но, пр­ва срп­ска ле­кар­ка по­ка­за­ће се и као хе­ро­и­на јер ће нај­пре при­вре­ме­но пре­ки­ну­ти сту­ди­је ка­ко би као ле­кар­ски по­моћ­ник уче­ство­ва­ла у Срп­ско-тур­ском ра­ту (1876–1878). За­тим ће, сад већ с ди­пло­мом, сво­је зна­ње ста­ви­ти на рас­по­ла­га­ње и у срп­ско-бу­гар­ском ору­жа­ном су­ко­бу у на­ред­ној де­це­ни­ји. А у на­ред­ном ве­ку, ле­чи­ће ра­ње­ни­ке из оба бал­кан­ска и Пр­вог свет­ског ра­та. На­су­прот рат­ним вре­ме­ни­ма, пра­ву бор­бу во­ди­ће у мир­но­доп­ским пе­ри­о­ди­ма, где ће је он­да­шњи за­ко­ни спу­та­ва­ти да се про­фе­си­о­нал­но оства­ри.

„По­сле за­вр­шет­ка сту­ди­ја, др Дра­га Љо­чић се вра­ти­ла у Ср­би­ју, у ко­јој је та­да би­ло ма­ло ле­ка­ра, нај­ви­ше стра­на­ца. Ни са ди­пло­мом док­то­ра ме­ди­ци­не као же­на ни­је мо­гла да до­би­је др­жав­ни по­сао. Чак је мо­ра­ла да но­стри­фи­ку­је ци­ри­шку ди­пло­му у Ср­би­ји, ко­ја та­да ни­је има­ла ме­ди­цин­ски фа­кул­тет”, опи­су­је др Јо­ка­но­вић.

У ту свр­ху је од­ре­ђе­на ко­ми­си­ја пред ко­јом је по­ла­га­ла „др­жав­ни ис­пит”, пред­во­ђе­на Вла­да­ном Ђор­ђе­ви­ћем, ко­ји је за­кљу­чио да је ме­ди­цин­ско зна­ње др Дра­ге Љо­чић из­вр­сно. Тек по­том је на­шла по­сао у Др­жав­ној бол­ни­ци у Бе­о­гра­ду, али са знат­но ма­њом пла­том у од­но­су на му­шке ко­ле­ге. Би­ла је при­ну­ђе­на да пре­ђе у при­ват­ну прак­су. Ме­ђу­тим, на­ста­ви­ла је да се бо­ри за из­јед­на­ча­ва­ње рад­них пра­ва ле­ка­ра и ле­кар­ки. Би­ла је је­дан од осни­ва­ча и пр­ва пред­сед­ни­ца Ма­те­рин­ског удру­же­ња (1904) и Дру­штва бе­о­град­ских же­на ле­ка­ра (1919), ко­је је ску­пља­ло сред­ства за из­град­њу пр­ве бол­ни­це за же­не и де­цу. 

„Ус­пе­ла је у то­ме, али ни­је до­че­ка­ла отва­ра­ње те бол­ни­це на Де­ди­њу 1929. го­ди­не, ко­ја је до­би­ла име по по­зна­тој шкот­ској ле­кар­ки и до­бро­твор­ки из Пр­вог свет­ског ра­та Ел­зи Ин­глис”, ис­ти­че др Јо­ка­но­вић.

За жи­во­та је до­жи­вља­ва­ла и лич­не не­да­ће.

„Би­ла је уда­та за Ра­шу Ми­ло­ше­ви­ћа, пр­ва­ка Ра­ди­кал­не стран­ке, ко­га је краљ Ми­лан Обре­но­вић осу­дио на смрт због оп­ту­жбе да је уче­ство­вао у Ти­моч­кој бу­ни 1883. го­ди­не. Ње­не ко­ле­ги­ни­це Ма­ри­ја Фјо­до­ров­на и Ра­и­са Све­тлов­ска ску­пи­ле су 3.000 пот­пи­са да се Ми­ло­ше­вић по­ми­лу­је. На­вод­но је и кра­љи­ца На­та­ли­ја ути­ца­ла на по­ми­ло­ва­ње, због при­ја­тељ­ства са др Љо­чић. Ми­ло­ше­вић је на кра­ју од­ро­би­јао три го­ди­не, али је краљ про­те­рао Фјо­до­ров­ну и Све­тлов­ску из Ср­би­је, иако су би­ле до­бро­вољ­не ле­кар­ке у Срп­ско-тур­ском ра­ту”, на­по­ми­ње др Јо­ка­но­вић, до­да­ју­ћи да је Дра­га Љо­чић има­ла пе­то­ро де­це.

 


Коментари4
bef1c
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Vladimir
Bravo za serijal, bravo za tekst!
belen
@Sandra Slažem se sa Vama, uz napomenu da jedini i opredeljujući kriterijum za nečiji doprinos društvu treba da bude konkretan rezultat, a ne pol, rodne ili manjinske kvote i sl. Neka ženama budu otvorena sva vrata za uspeh u društvu, ali neka to bude samo po kriterijumu sposobnosti; svi opet treba da znaju da je interes zajednice iznad ženskih i muških prava ili prava LGBT populacije npr.
Sanja
Pa zar nisu u interesu zajednice zenska i LGBT prava? Ne mozemo da izolujemo jednu grupu ljudi pod izgovorom da to nije 'u interesu zajednice' - sa takvim izgovorom su Hitler, Staljin i Mao Ce Tung operisali. Kao strejt muskarac verovatno ne razumete kroz sta svi ostali prolaze.... niti se trudite.
Препоручујем 4
Sandra
Steta sto nasu decu ne uce o znamenitim Srpkinjama u skolama. Svaki put kad otvorim neku knjigu o znameniti Srbima nema nijedne Srpkinje, kao mi nismo vazne, a ustvari smo puno doprinele Srbiji. Izgleda da smo mi idalje gradjani drugog reda, bas ono protiv cega se borila doticna dr. Ljotic.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља