субота, 18.11.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:32
„ПОЛИТИКА” САЗНАЈЕ

Откривена гробница четника на Јелици

Раку без обележја отворили су чланови Комисије за проналажење и обележавање свих тaјних гробница на подручју Чачка
Аутор: Гвозден Оташевићнедеља, 15.10.2017. у 22:00
Историчар Горан Давидовић, председник Комисије за проналажење тајних гробница у Чачку, с екипом у Придворици (Фото: Г. Оташевић)

Придворица на Јелици – На источном осенку Јелице којем се без трактора не може прићи, два километра иза последњих сеоских кућа, јуче је откопана гробница несрећника који су страдали у претпоследњем српско-српском рату. Раку без обележја отворили су чланови Комисије за проналажење и обележавање свих тајних гробница на подручју Чачка, и забелели су се људски остаци. После откривања моштију, бутних костију, делова кичменог стуба и лобање, повукли су се с гробнице јер је одмах позвана полиција из Чачка а затим су се на том месту, у 15 сати, појавили и криминалистички техничари ПУ у овом граду, да би обавили увиђај.

На шумовитој косини, где се човек једва одржи на ногама да не би полетео у бездно, гробница је откривена уз помоћ скенера и ту је све време дежурао Горан Давидовић, историчар Архива у Чачку, и председник речене комисије.

– Одлуком Владе Србије из 2009. образована је Државна комисија за проналажење и обележавање свих тајних гробница у којима се налазе посмртни остаци стрељаних после ослобођења 1944. и по закону следе утврђивање порекла посмртних остатака и налази обдуцената – казао је Давидовић за „Политику” на месту ископавања.

Он нам је уручио и примерак захтева за сондирање, ископавање и ексхумацију, поднетог државним властима, где се наводи:

„Обраћамо вам се с молбом да на поседу Придворички поток – Горња Липа у Придворици извршите сондирање терена, пробно ископавање и ексхумацију тела мештана убијених од стране КНОЈ-а почетком новембра 1945, и то Јарослава Милутиновића и Радослава Радоњића из Јездине.”

У том документу наводи се да је Радосав Радоњић Лукинац рехабилитован решењем Окружног суда у Чачку јуна 2008. а Јарослав Милутиновић фебруара 2010. године „јер су лишени живота без пресуда, као жртве прогона и насиља из политичких и идеолошких разлога”.

Изнад шумске гробнице све време ископавања бдео је Милисав Милутиновић (77) из Јездине, син Јарослављев.

– Хвала богу што сам сазнао где ми је очев гроб – казао је старац на овом подушју у шуми, које је држао стари чачански свештеник Мирољуб Јовановић.

Неколико слова прозборио је и педијатар из Краљева, др Милош Гостиљац, сестрић покојног Радослава Радоњића:

– Сви од предака наслеђујемо не само боју гласа или очију, већ и оно што су учинили и све што нису.

Иначе, у књизи „Затамњена прошлост – историја Равногорског краја – 3” чији је један од аутора Горан Давидовић, на страни 207. у фусноти с позивањем на „Хронику села Јездина у рукопису” Недељка Јешића наводи се:

„Једне вечери почетком новембра 1945. четници Мића Стефановић и Јарослав Милутиновић, као и војни дезертер Милојко Стефановић, сачекали су у заседи под Јелицом Витомира Савковића и претукли га. Неколико дана касније, 9. новембра, Велимир Цветић је открио у кући Косте Јовановића Ајдаче у Придворици бункер у коме су се скривали Драгослав Вучићевић Црњак, Радослав Радоњић Лукинац и Јарослав Милутиновић. У бункер је убачена бомба од које је погинуо Драгослав Вучићевић док су се друга двојица предала, али они су истог дана на Јелици стрељани. Убрзо после ликвидације ове тројице четника властима се предао и Милојко Стефановић који је осуђен на краћу временску казну. Патроле КНОЈ-а су у новембру такође убиле Мићу Стефановића у потери.”

Милисав Милутиновић јуче је дао подушје оцу. Као петогодишњи дечак, био је заједно с мајком Павом 14 дана у затвору КНОЈ-а у Чачку („Да би тако намамили тату који се крио”) и верује, ако обдуценти потврде коме припадају кости, да ће његов родитељ бити сахрањен у крипти Цркве Св. Успења у Чачку.


Коментари45
085cf
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Marko Miletić
Bilo bi dobro ,kad se govori o ubijanu bez presude-kao formalnoj povredi prava,reći i šta su ti ubujeni činili u toku rata.Da li su zaslužili,po meri čovek,takvu sudbinu?
Goran
Pravno rehabilitovani i dokazano da nisu nikakav zlocin uradili tokom Drugog svetskog i gradjansko rata. Ubijeni su svirepo, zaklani, sto je sudski patolog i potvrdio. Na kraju i metak u potiljak, mucki, kukavicki.
Препоручујем 6
Sreten Bozic -Wongar
Pri zadnjoj poseti zavicaju oko 1980g. video sam se sa mestaninom iz sela Jarmenovci kod Topole , u penziji. Nekada je bio major UDB-e u specionalnoj jedinici pod komandom Slobodana Penezica. Potom je stampao knjigu HVATAO SAM DRAZU.Rekao sam da njegovo dinamicno iskustvo moze biti tema za citavu seriju knjiga.Nije vise pisao ali se povukao u svoje selo Jarmenovci, i organizovao mestane da podingu veliku crkvu.Narod je zove Crkva pokajnica, druga u Sumadiji.
Патас
Тешко да ће се икад сазнати права и потпуна истина о ономе што се дешавало на овим просторима за вријеме Другог свјетског рата. Обавјештајне службе, наше и стране су руководиле оваквим стварима. Многи важни људи који су знали праву истину су умрли. Архиве се сигурно неће отварати за јавност. Ликвидација, убијања и шуровања са Швабама је било на обадвије стране. Нико ту није 100% чист. Али мени је једна ствар лично занимљива - највише пљују по бившој држави и систему они који су дошли из неке недођије, гладни и боси, па завршили бесплатно државне факултете, бесплатно здравствено и захваљујући том систему створили себи бољи живот. Какви лицемјери!
radmila
Moj otac je bio partizan, iz rata izašao sa telesnim oštećenjima. Neću govoriti o tome koliko je bio razočaran posle rata kada je nastupila grabež od strane partizana i kako su se nameštali na dobre položaje zbog svojih zasluga , neću govoriti niti o tome koliko je naših rođaka bilo zaklano od strane četnika ali sam kao čovek humanista za to da se kaže cela istina. Pobednici ne mogu biti abolirani od odgovornosti da su isto tako počinili grube zločine i da za to niko nikada nije odgovarao. Bratoubilački rat je strašna stvar i zato smatram da je poželjno da konačno sva istina izađe na videlo i da se zaradi nas i budućnosti naše dece, prestanemo deliti, probamo oprostiti i jedni druge razumeti u svom bolu. Želim da budemo bolji ljudi i da nikada nijedna majka ne doživi ono što su naše preživljavale. Sve dok se mi delimo naši neprijatelji likuju i lakše sprovode svoje ciljeve a mi stalno samo gubimo i ginemo.
Jovan Petrovic
Cacak je poznat kao cetnicki kraj A cije su to zrtve pronadjene polako ne zalecite se neka strucne ekipe donesu neki zakljucak

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља