среда, 16.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 13:20

Још два парка природе на мапи Србије

Уредбом Владе Србије делови територије Златибора и Радан планине ове јесени проглашени су за заштићена подручја од изузетног значаја
Аутор: Славица Ступарушићпонедељак, 16.10.2017. у 14:45
Стопића планина на Златибору (Фото Танју/Р. Прелић)
Планина Радан (Фото Б. Ђоковић)

Уредбом Владе Србије делови територије Златибора и Радан планине ове јесени су проглашени за заштићено подручје од изузетног значаја. Шта заштита значи за мештане који живе у оквиру територије паркова природе, које су њихове обавезе, али и бенефити, како ће се убудуће газдовати, нека су од питања која су се ових дана могла чути у јавности.

– Становништво неће имати посебних обавеза због проглашења парка природе. Као и до сада, за све планиране радове и активности мештани ће услове за заштиту природе прибављати од Завода за заштиту природе Србије – одговара Драгана Петраш, координатор студије Парк природе „Златибор”, уз напомену да су користи од проглашења заштићеног природног добра вишеструке.

– Ту је рецимо, обједињавање културолошког идентитета Златибора (манифестације, обичаји) са природним вредностима у јединствени појам (бренд) за промоцију заштите. Брендирање традиционалних пољопривредних производа, по којима је Златибор познат са предзнаком заштићеног подручја. Могућност за развој органске пољопривреде и производњу здраве хране. Унапређење и проширење туристичке понуде, односно еко-туризма. Приступ различитим развојним фондовима, као и реализација међународних пројеката заштите природе – тумачи наш саговорник.

Према структури површина катастарских општина, у Парку природе „Златибор” у приватном власништву је око 56 одсто поседа. Од већих насеља ту су Семегњево, Јабланица, Стубло, Доброселица, Љубиш и Гостиље. Важно је рећи да се она налазе у режиму заштите трећег степена, који ограничава нарушавање околине: изградњом индустријских и енергетских постројења, асфалтних база, објеката туристичког смештаја и јавних скијалишта, складишта индустријске робе и грађевинског материјала, викендица, експлоатацију и примарну прераду минералних сировина...

Планирана гондола, чија је изградња у току, само се једним делом налази у границама новопроглашеног Парка природе, и то у у трећем режиму заштите, у којем су овакве развојне активности дозвољене.

У првој зони режим подразумева строгу заштиту, којом се омогућавају процеси очувања станишта и животних заједница у условима дивљине.

– На овим локалитетима забрањено је коришћење природних ресурса и изградња објеката, као и слободна и неконтролисана посета и обилазак, кретање ван постојећих путева и специјално утврђених стаза – подсећа Петраш, додајући да на Златибору подручја под режимом заштите првог степена заузимају укупну површину од 1.968,89 хектара (4,69 одсто укупно заштићене површине), и да су у државном власништву. Налазе се на четири изоловане локације унутар природног добра: „Виогор”, „Црни Рзав”, „Клисура Увца” и „Клисура Гриже”.

На простору Парка природе „Златибор” налазе се и претходно заштићена природна добра. Ту је Строги природни резерват „Парк шума”, на површини од око 12,54 хектара. Затим Споменик природе „Црни бор Лира” у атару Нове Вароши. Споменик природе „Три стабла црног бора – Доброселица” у општини Чајетина.

Заштићено подручје на Златибору станиште је многобројних ретких и угрожених биљних врста, њих укупно 1.044. На подручју Парка природе доминирају аутохтоне шуме црног бора и мешовите шуме црног и белог бора, које су сврстане у приоритетна Натура 2000 станишта.

Забележено је и присуство 18 врста водоземаца и гмизаваца, 154 врсте птица (што чини 42 одсто од укупног броја врста у Србији) и 38 врста сисара, или 40 одсто од укупног броја врста у Србији. На заштићеном подручју налазе се три утврђена непокретна културноисторијска добра, као и велики број објеката градитељског наслеђа.

Поступак заштите овог подручја покренут је у јануару 2016. Тада је ЗЗПС доставио студију заштите Министарству пољопривреде и заштите животне средине, као надлежном органу. Парк природе „Златибор” сврстан је у прву категорију – заштићено подручје међународног, националног, односно изузетног значаја, као и Парк природе „Радан”.

Што се тиче газдовања, Парком природе „Златибор”, као и „Раданом”, управљаће ЈП „Србијашуме”, док ће грађевинске дозволе издавати надлежни органи локалне самоуправе и Републике Србије.

Ретко које место у Србији крије таква природна и историјска богатства, али и мистерије, као Радан планина, која је стављена под заштиту ради очувања геолошке, биолошке и предеоне разноврсности.

Радан планина простире се у атарима општина Бојник, Медвеђа, Прокупље и Куршумлија. Под заштиту као Парк природе „Радан” стављена је површина од 41.312,66 хектара. На заштићеном подручју успостављена су три режима заштите, први се односи на 2,61 одсто укупне површине, тачније 1077,52 хектара, појаснила нам је Драгана Недељковић, биолог-ботаничар из Завода.

О плану је да се у оквиру Парка природе „Радан” нађе и геопарк „Ђавоља варош”. Срђан Маринчић, инжењер геологије-палеонтолог, рекао нам је да је ову иницијативу покренуо управљач Споменика природе „Ђавоља варош”, које се налази у непосредној близини Парка природе.


Коментари3
57ee3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Dr.Sreten Bozic -Wongar
Najdragoceniji brend koga treba zastititi je Zlatiborski KAJMAK,pakovan u male camove cabrice sa drvenim obrucima - prodavan sirom sveta. Nestao je iz prodaje oko 1948. Dolazio sam iz Australije 1982 da bi kupio takav cabric kajmaka . Rekli su mi u Novoj Varosi da drveni cabrici vise nisu u uotrebi vec se prave od plastike. Udbio sam da kupim kajmak zbom " modernog " pakovanja. Izgubljen je dragoceni brend. ( Bugarski seoski sir prodaje se u samoposlugama u Australiji i uspesno kunkurise domacim proizvodima ).
Putnik
@Jeremija Kao neko ko je bio u pećini dok rasvete nije postojalo, slobodno mogu da kažem da je rasveta sjajna stvar. Ono na šta treba obratiti pažnju je turistička signalizacija na engleskom jeziku. Sreo sam grupu turista iz Izraela koji su obilazili Zlatibor i Uvac, a nisu mogli da nađu sve što su hteli jer signalizacije ili nije bilo uopšte ili je bila na ćirilici!
Jeremija
Koliko vidim na fotografiji, rasveta naprosto zagađuje ovaj prirodni fenomen i ambijent. Kao pod šatrom?!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља