субота, 18.11.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:32
УОЧИ 72. ИЗДАЊА АМЕРИЧКЕ ПРОФЕСИОНАЛНЕ КОШАРКАШКЕ ЛИГЕ

У ери супертимова фаворит је само један

Почиње нова сезона америчке професионалне кошаркашке лиге, у којој ће се догодити „рат звезда” окупљених у неколико тимова: Голден Стејтови изазивачи Кливленд, Бостон, Оклахома, Хјустон и Сан Антонио – Џордан незадовољан, али посета и профит расту
Аутор: Горан Ковачевићпонедељак, 16.10.2017. у 22:02
Сви у потери за „Ратницима”, тешко да ће их неко свргнути са трона (Фото Ројтерс)

Америчка професионална кошаркашка лига обично не почиње утакмицама између екипа које важе за главне претенденте на титулу, али 72. издање ће стартовати управо таквим блокбастерима. Отвара га реприза прошлог финала Истока Кливленд – Бостон (2 ч), а  након што прими шампионско прстење, Голден Стејт ће дочекати Хјустон (4.30 ч) који летос није стигао до завршне серије Запада.

Благо редизајнирани лого, први пут за 48 година (НБА исписано новим фонтом, нешто јачи интензитет боја), уводи у свет који је доживео доста пре свега играчких промена, укључујући трансфере десетак „Ол стар” кошаркаша, одводећи Лигу ка концентрацији квалитета која отприлике четвртину клубова одваја од осталих. У Лас Вегасу, „букмејкери” ипак немају дилему и кажу да никада нико, ни у једном тимском спорту, није био већи фаворит за шампионски пехар него што је то овога пута Голден Стејт.

Поред рекордних скорова у регуларном делу 2016. и плеј-офу 2017. о „Ратницима” можда највише говори то што су њихове две шампионске поставе, из 2015. и ове године, међу само четири за последњих 40 сезона које су биле у две најбоље екипе у НБА и у нападу и у одбрани (Чикаго из 1996. једини са оба прва места и Орландо 2010.). Лане су опет оборили лигашки максимум у ефективном проценту шута „из игре” (56,4 %, комбинује два и три поена тако што „тројку” вреднује упола више). Од тима који је препознатљив по „тројкама”, сада може да их се очекује још више, јер је арсенал на „клупи” (била претпоследња у лиги по броју погодака за три поена, отишли Барнс и Кларк), појачао ангажовањем Ника Јанга (прошле сезоне реализација 40,4 %) и Омрија Каспија (у каријери 37,6 %).

Да се не би четвртину годину заредом у великом финалу срели Голден Стејт и Кливленд, који доласком Дерика Роуза у „коњанике” имају све МВП играче лиге од 2009. до 2016. (Кари, Дурант, Џејмс, у Охајо стигао и најбољи актер финала 2006. Вејд), тзв. супертимове су почели да стварају и Оклахома, Хјустон, Бостон итд. Оклахома је новом МВП-ију Раселу Вестбруку прикључила Пола Џорџа и Кармела Ентонија, Хјустон је Џејмсу Хардену додао Криса Пола, а Бостон је Кајријем Ирвингом заменио Ајзеју Томаса и довео Гордона Хејворда, за ударни трио са Алом Хорфордом. Сан Антонио је Ленарду, Олдриџу, Паркеру, уз продужење уговора са Ђинобилијем и Пау Гасолом, придружио искусног Рудија Геја, међу њима другог по кошгетерском просеку у каријери.

Ипак, главно питање око америчке профи кошарке и даље је: „Да ли супертимови `убијају` НБА?”

„Имаћете један или два велика тима и 28 који ће бити ђубре”, рекао је пре неки дан Мајкл Џордан, најбољи кошаркаш свих времена и власник Шарлота.

Вести са „фронта” сугеришу да НБА никада није била живља. Откако је почело ривалство Голден Стејта и Кливленда, лига руши рекорде у посети (скоро 22 милиона гледалаца). Незванично је девет клубова, углавном са „малих тржишта”, прошле сезоне изгубило новац, али неки пословни магазини тврде да би рачуноводство у НБА понекад требало схватити релативно (Синдикат играча ће према колективном уговору ове сезоне имати увид у књиге дупло више, десет клубова). Да се новац слива, говори то што Лига улази у другу од девет година телевизијског уговора (потписан 2014. са скоком вредности од 180%) по којем годишње приходује близу 2,7 милијарди долара. Са 89.000.000 долара по клубу од тв права, покривен је највећи део трошкова за огромне плате играча – тимови у просеку за њих издвајају 111.400.000.

Истраживања показују да новац у НБА само са 11% утиче на резултате, а не успевају да пронађу везу између конкурентности екипа и популарности такмичења. И пре ере супертимова, НБА лига је била слабије избалансирана квалитетом него амерички фудбал (НФЛ), бејзбол (МЛБ) и хокеј на леду (НХЛ), према Нол-Скали параметру за мерење компетитивности у спорту, који узима у обзир број тимова, утакмица и просек победа по екипи.

Под супертимовима се обично подразумевају екипе са бар два-три играча калибра за „Кућу славних” (ограничење зарада такво да клубови имају до четири гигантска уговора с којима остатак селекције функционише), где нису све звезде дошле преко драфта и трампи, него и као „слободни агенти” у прелазном року. Џорданов Чикаго деведесетих, као и Бостон и Лејкерси пре њега, нуклеус шампионског тима је стварао драфтом и разменама.

У време доминације „Летећег Мајкла”, шампионски прстен је био недостижан за Карла Мелоуна и Герија Пејтона, који су у потери за њим као слободни играчи 2003. отишли у „Лејкерсе” Кобија Брајанта и Шакила О`Нила. Више среће имали су Леброн Џејмс и Крис Бош који су се обрели код Двејна Вејда у Мајамију 2010. Кевин Дурант се у Голден Стејту 2016. удружио са Стефоном Каријем, Клејом Томпсоном и Дрејмондом Грином. Супертимови по том моделу могући су од 1988. када је уведен статус „незаштићених слободних агената”, с тим што су играчи испрва могли да бирају ако су у НБА већ били седам сезона и одрадили два уговора.

Супертимовима у данашњем смислу пре 1988. могли би се евентуално назвати Лејкерси од 1968. јер је Вилт Чембрлен натерао Филаделфију да га пусти у други клуб (у Лос Анђелесу је заиграо уз Елџина Бејлора и Џерија Веста, касније и Гејла Гудриха), те Филаделфија из 1982. када се Мозес Мелоун као „заштићени слободни агент” (категорија уведена 1976.) придружио Џулијусу Ирвингу, Морису Чиксу, Ендрјуу Тoнију и Бобију Џонсу.

Филаделфија данас има потенцијал да постане супертим, са по два прва и трећа „пика” претходних драфтова, Ембидом, Џ. Окафором, Симонсом и Фулцом, и убедљиво најскупљим на платном списку ове сезоне Редиком који је стигао са тржишта за 23 милиона долара. Исто важи за Њу Орлеанс, којег слабо спомињу због одступања од тренда селекцијом око високих играча, Дејвиса и Казинса, као и темперамента овог другог, али и на јаком Западу је „скривена претња” када тим има четири „ол стар” играча, што су и Холидеј и главно појачање Рондо.


Коментари0
6b80c
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Спорт / Кошарка

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља