понедељак, 22.07.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 15:51

ЕК против дискриминације при продаји земље странцима

Као једну од забрањених мера напомињу и праксу да се од страних држављана тражи пријава боравка као предуслов за преузимање земље чему је прибегла и Србија
Аутор: И. Албуновићуторак, 17.10.2017. у 21:51
Србија мирна до уласка у ЕУ (Фо­то Танјуг/Ј. Пап)

Само два месеца од када је Србија пронашла модел како да дозволи али ипак и делимично ограничи продају земље странцима из ЕУ стиже упозорење због кога су се већ пронеле гласине да ћемо можда морати да мењамо прописе о земљишту.

Европска комисија пре неколико дана објавила је смернице, односно званичан списак шта се сме а шта не када је у питању заштита пољопривредног земљишта. Упозорила је да постоји низ прихватљивих механизама али да они морају да буду усклађени са европским прописима, преноси портал „Еурoактив”. Као једна од забрањених мера истиче се честа пракса да се од страних држављана захтева пријава боравка као предуслов за преузимање земље.

Комисија је подсетила да је 2015. покренула процедуре против чланица које су дискриминисале инвеститоре из других земаља и уводиле непропорционална ограничења за прекогранична улагања. Неким о тих рестриктивних мера прибегле су Бугарска, Мађарска, Летонија, Литванија и Словачка па је од њих и званично затражено да прописе ускладе са европским.

Србија се такође приликом либерализације тржишта одлучила на слично. Странцима је од 1. септембра омогућено да постану власници државне земље али један од услова сада би могао да буде споран. Наиме, по домаћим прописима од страних држављана захтева се да најмање десет година имају пријављено пребивалиште на нашој територији. Да ли се најновије упозорење Брисела може односити и на нас? Бранислав Недимовић, министар пољопривреде, тврди да за Србију не могу да важе та правила. Он је за „Политику” рекао да можемо да будемо мирни и да се смернице Европске комисије не могу односити на Србију све до тренутка уласка у Европску унију.

– У сталној смо комуникацији са ЕК и они су задовољни прописима који су сада на снази. Никада нам нико није указао на неправилност нити да је нека од мера дискриминаторска – тврди Недимовић.

На основу праксе европског Суда правде Европска комисија сада државама даје јасан путоказ шта могу да ураде да би регулисале продају пољопривредног земљишта. Под прихватљивим ограничењем сматра се, рецимо, захтев да се потенцијалном купцу тражи дозвола националних власти за аквизицију или да му се ограничи површина коју купује. Државе такође могу да интервенишу и око цене земље. Међу прихватљивим је и право на „првенство  куповине” чиме се одређеним категоријама купаца омогућава да конкуришу за оранице пре него што се оне понуде неком другом. То право, како се напомиње, могли би да имају купци из редова фармера који рентирају земљу коју обрађују, суседи, сувласници и држава. Са друге стране, противзаконитим се сматрају и наметања обавеза да купац сам обрађује земљу, као и забране куповина компанијама…

Комисија је подсетила да је новим смерницама одговорила на позив Европског парламента који је од Брисела тражио да донесе јасан сет критеријума за регулисање тржишта земљишта и тако обезбеди једнаке услове за све.

– Пољопривредно земљиште је оскудно и представља посебну имовину која захтева исто тако посебну заштиту. Стога неке чланице ЕУ заводе ограничења на куповину. Истовремено су стране инвестиције значајан извор капитала, технологије и знања и могу да унапреде продуктивност у пољопривреди и приступ финансирању локалном бизнису – образложила је ЕК и истакла да су прописи ЕУ о слободном кретању капитала кључни за прекогранична улагања.


Коментари23
58796
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Јован К.
Држава Србија може и МОРА да научи да цени своје земљиште и да коренито промени политику власништва над земљиштем. Неконтролисани откуп великог броја хектара обрадивог земљишта чак и домаћим купцима мора да буде ограничен увођењем одређених разумних максимума земљишног поседа, а продаја странцима долази као "последња рупа на свирали" и ту треба бити врло рестриктиван. Србија није чланица ЕУ-е и не мора да се повинује њиховој политици. Странци би могли да закупљују земљиште само на одређен број година и то по ценама (по хектару) које пропише држава Србија, а у складу са ценама земљишта у развијеним земљама ЕУ-е. У таквим уговорима мора да буде наглашено за шта ће моћи то земљиште да се користи и које технологије су дозвољене, а које строго забрањене (ГМО и сл.).
Mika Mis
Vrlo je interesantno da uvek kad dodje vreme da oni koji pokrecu konce lutaka koje treba za njih da obave neki posao sve se zgodno namesti da posao bude efikasno i bez mnogo talasanja zavrsen a kad se Vlasi dosete stvar je gotova.Tako eto sada je cena zemlje u Srbiji taman nedostizna nasim poljoprivrednicima a vrlo povoljna za strance posto hektar zemlje u Holandiji kosta oko 150.000 Eu, u Francuskoj oko 120.000 itd.
marko
Заборављају се неке битне ствари. Код нас је Закон и раније био јасан, а то је да странци не могу бити власници земљишта. Међутим, када су кренуле приватизације онда је криминалним актом простог потписа једног министра све то дозвољено, и онда је гомила земљишта отишло у руке страним фирмама и фондовима. Пре свега сви наши бизМисмени су са офшор острва куповали овде, па затим комшије и даље комшије, па разни фондови. Други проблем је што наша држава неће намерно да донесе ваљани Закон о пољопривредном земљишту, и тако је немогуће почети размишљати о било каквој стратегији развоја пољопривреде. Треће, држава је изашла у сусрет бизМисменима тако што им је друштвену својину како се водило пољопривредно земљиште у књигама, после приватизације дозволила да књиже као сопствену и тако им је земља дошла џабе. Затим је лако било напумпати цену земље и сада су они сви постали милионери, који би радо да уновче тај мртви капитал.
Selja Uzicki
Okupirase nas bez ispaljenog metka ,sve po sistemu nije demokratski braniti svoju zemlju
Miloš
Srbija bi trebala da se ugleda na Mađarsku i Indiju kada je u pitanju prodaja zemlje strancima da se ne bi svela na Beogradski pašaluk.
Маја М.
Орбан је забрану уградио у устав. Нама то не би дозволили...
Препоручујем 9

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља