петак, 24.11.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 17:29

Власти у Сарајеву протерују БХС језик из школа

Поједини медији извештавају да је одлука донесена да би се удовољило жељи Бошњачке академије наука и уметности (БАНУ), која тражи да се осигура употреба босанског језика
Аутор: Душанка Станишићуторак, 17.10.2017. у 22:00
(Фото: Д. Мучибабић)

Од нашег дописника
Сарајево – Министарство за образовање, науку и младе Кантона Сарајево (КС) дало је инструкцију управама свих основних школа у том кантону да заувек избаце   назив БХС (скраћеница од босанско-хрватско-српски) за матерњи језик и да наставу морају изводити на једном од три званична језика конститутивних народа у БиХ, дакле – или српски, или хрватски или босански. БХС је, иначе, био четврти језик у сарајевским основним школама.

У одлуци министарства, која се у једном делу јавности већ доживљава као покушај „креирања” три школе под једним кровом, наведено је да ће о називу језика  одлучивати родитељи/старатељи ученика.

 И до сада је у ђачке књижице сарајевских школараца, без обзира на то што су учили из истих књига и што им је предавао један те исти наставник, уписиван назив језика који су на почетку године одабрали њихови родитељи.

Кантонални министар за образовање, науку и младе Елвир Казазовић каже да је одлука, која је већ подигла тензије у „мултиетничком” Сарајеву, донесена да би се образовање ускладило са недавно усвојеним Законом о основном одгоју и образовању и Уставом КС који „третира три службена језика, али не и БХС”. Одлука је, напомиње он, донесена након иницијативе родитеља једног основца, Бошњака.

Међутим, поједини сарајевски медији извештавају да одлука није донесена да би се удовољило жељи једног родитеља, него жељи представника Бошњачке академије наука и уметности (БАНУ), из које је крајем прошлог месеца ресорном министарству поручено да „мора осигурати употребу босанског језика у свим школама и заувек избацити кованицу БХС језик”. Та кованица не допада се ни председнику Синдиката основног одгоја и образовања КС Саудину Сирви јер је он види као „незграпан назив” и „вештачку творевину”.

Иако хвали одлуку министарства, министар Казазовић признаје да не може „ни да претпостави” у шта се све ово може изродити, а не искључује ни могућност да ће се комплетна настава у сарајевским основним школама „морати множити са три”.

„Видећемо докле ће ово отићи, не могу ни ја претпоставити. Кад нам неко укаже на недостатке, ми то морамо кориговати. Устав се мора поштовати. Не смемо ни помислити на то колико ће то буџетских средстава изискивати, колико новозапослених и у коју крајност може отићи”, навео је он за портал „Кликс”.

Сегмедина Срна-Бајрамовић, потпредседница СДП-а и посланик те странке у Скупштини КС, побија наводе Казазовића и тврди да је на делу „искривљено тумачење закона” којим се Сарајево „још једном покушава претворити у затуцану касабу”, те да министар Казазовић и премијер КС Елмедин Конаковић „свесно иду на сегрегацију деце по националном кључу”.

„Министар образовања и Влада КС лажу јавност да је ограничење на само босански, само хрватски или само српски, усклађивање са законом и Уставом”, навела је она уз поруку властима сарајевског кантона да је „доста више да нас уверавате да говоримо различитим језицима, да имамо различите културе од наших комшија, наших суграђана, да делите наше друштво и нашу државу и да ’шавове’ који нас спајају представљате као разделнице”...

У неколико кантона у Федерацији БиХ од пре више од 20 година делују „две школе под једним кровом” у којима се, по различитим програмима, образују хрватска и бошњачка деца. Таквих школа има више од 30.


Коментари41
d9d45
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Petar Amer
Поздрав свим правим Дорћолцима који говоре дорћолским језиком и поносе се његовим дорћолским именом!
Мирослав Јовановић
Четири језика, а сви се савршено овдје разумију ... Небулозе маглуштина из балканских крчми. Енглески језик има толико регионалних варијација и акцената да се често и не разумију добро, па ипак сви га зову енглески.
Леон Давидович
Наравно да је то један језик, а што људи не подносе једни друге и хоће да га зову свако по свом то је нешто сасвим друго то јест политика одређује име језика, а не наука што је сасвим наопако као и много шта друго што је наопако постављено на овим просторима.
Препоручујем 15
MB Beograd
@Tomisav K. Poredjenje sa Hindi i Urdu je na mestu. Kao neko ko ih je ucio u SAD na postdiplomskim mogu da kazem ovo: za 75% casova predavac nam je bio profesor iz hindskog jezika, a 25% je bio profesor za Urdu. Razlike izmedju ta dva jezika na nivou morfologije, recnika i, naravno, ortografije su vrlo uporedive sa srpskim i hrvatskim i sada jezikom koji zovu bosanski. BHS je preuzeto iz inostranstva tj. sa slavistickih katedri gde se nekad predavao srpsko-hrvatski, a gde su ocenili da ne bi imali dovoljno studenata za bilo koji od pojedinacnih jezika, neg su onda napravili kovanicu BHS. U zemljama bivse YU ta kovanica je suvisna, svakako u SRB i HR a BiH to mora resavati po kantonima. Cinjenica da mi ove jezike zovemo rzlicitim imenima je oprvdana istorijskim i politickim realnostima, ali lingvisticki gledano srodnost je neosporna, bas kao i u slucaju Hindi i Urdu, koje sad u Bolivudu, zbog popularnosti filmova i u Indiji i Pakistanu 'filmski jezik' opet zovu Hindustani.
Tomislav K
@MB Beograd- Novoštokavština je ono što je khariboli za hindski i urdski, organska podloga. Ovi južnoslavenski jezici temeljeni na novoštokavštini su praktički isto na razini tipološke i strukturne lingvistike, a razlikuju se sociolingvistički i standardološki, što je posljedica različitih kultura (u navedenom indo-pakistanskom slučaju islamske i hinduističke). Problem s bošnjačkim je što se bosansko ime pokušava nametnuti Hrvatima i Srbima (neka ga Bošnjaci zovu kako hoće), te u slaboj normiranosti koja nema pravoga odraza u stvarnosti.
Препоручујем 8
Твртко
Можда ја не разумем историју, али Босна, Зета и Рашка су РЕКЕ! Људи који су живели око тих река су били Срби (Краљ Твртко каже "Родитељи моји-господа српска") који су-дакле-давали имена својим државама по рекама око којих су настале. То је било. Данас пак свако може да назива свој језик како хоће! Данас живимо у свету у којем је таква појава ЛЕГИТИМНА. Ми живимо у времену великих слобода. Свако има право да зове свој језик како хоће, али, принцип је, да то право не може да намеће другом. Нелогично наметати Србима (који говоре српски) како да зову језик којим говоре Бошњаци јер они не говоре исти језик. На српском се језик Бошњака зове бошњачки. Ја не могу тај језик "босанским" јер то не би било по правилима мог језика где се језик именује по народу, а не по топониму. Ако бисмо по топонимима називали језике могли би да имамо београдски, нишки, сарајевски... Бошњаци свој језик могу звати босански, али -будући да сами тврде да је другачији од српског- не могу терати Србе да га тако зову.
милутин
@Tuzlak - На попису 1948. стварно се око 72.000 њих изјаснило као Србин-муслиман, а око 25.000 као Хрват-муслиман. Међутим и 1921. и 1931. муслимана односно Бошњака је било око 31%.
Препоручујем 1
Tuzlak
Milutine zaboravljas da do 1974 muslimanima je zabranjeno da se izjasnjva ko musliman da se izjasnjavali ko ne oprjedeljen il srbin il hravat pa si u jednoj porodici imao neoprjedeljene srbin i hrvat i tad se musliman pisa malim slovom.Tek promjenom ustava 74 mislimani su priznati ko 6 ti narod i data je jos jedna baklja na grb juge.Nek prica kako god hoce nek nazva svoj jezik kako hoce i da se zna prosla su vremena kad je neko nekom moze nesta zabranit .Svako nek zivi u svojim bana drzavicamai nek se prepucava na drstvenim mrezama .
Препоручујем 1
Прикажи још одговора
Петар,Загреб.
U prvom suvremenom rječniku Hrvatskoga jezika iz 1901,skupili i obradili, dr.F.Ivekovic i dr Ivan Broz, štamparija Karla Albrechta,u predgovoru piše po točkama: 1.da je naslijeđena gragja od umrlog nećaka dr.Ivana Broza,,a odnosi se na gragju iz svijeh književnih djela Karadžića i Daničića...... 2.pa se bacio na posao i u ciglih tri mjeseca je sredio 23.875 ceduljicu gragje od Djure i Vuka... 3.za temelj ovoj radnji postavljen je Srpski Rječnik istumačen Njemačkijem i Latinskijem riječima,izdao zna se tko u Beču,1852g..... 3.gradeći od samih Vukovih i Djurinih djela mislio sam da ga proširim pa sam pocrpao njeka djela od Njegoša,Gj.Milicevica,a dodao sam i njekoliko riječi iz okoline Zagrebačke 7.na latinska slova je reformirao po Vukovom principu..... 10.Kraj je blistav.Ovo djelo moglo bi se zvati i rječnik Srpskog jezika,ali kako su ga izdali Hrvati ime je rječnik Hrvatskoga jezika.Pa zadnji biser.Braca ka i braća. Ova gospoda nisu bili lingvisti nego katolički svećenici. Ovaj jezik ne može imati nekoliko imena kao zmaj glava.Lingvisti i kulturna javnost trebala se držati sklopljenih dogovora,a ne biti prirepak politika. Nažalost,strana koja je poštivala sve povijesne dogovore platila je sve račune,a stalno pristižu novi računi.
Tomislav K
Ovo što ste naveli samo je dijelom točno. 1) to nije prvi hrvatski moderni rječnik. Taj bi naziv zavrijedio Mažuranić- Užarevićev rječnik iz 1842., s oko 70.000 hrvatskih i 40.000 njemačkih natuknica. 2) Broz-Ivekovićev rječnik, s oko 56.000 natuknica nešto je proširen Karadžićev rječnik , s dodatcima iz Stullija i još nekih. No, to je bio posve neupotrebljiv rječnik još kad je izašao, što su kritikom pokazali A.Radić i V. Jagić. Naime, evo nekih riječi iz tog rječnika: debeljaš, dekalica, dekati, dekika, deklić, deliluk, deliustavci, delkušica.. dok nema npr.: brodolom, brzojav, cigareta, čarobnost, dobroćudan, dražestan, gorostas, grižnja, imendan, iskrenost, izvadak, izlet, izlika, izrabljivati, izraz, ..kipar, kućanstvo, liječništvo, malodoban, maloljetan, metar, mlitavac, naklada, naseobina, nastradati, neprohodan, ..., parod, patnik, pilana, pobjednik, poboljšati, poduzeće, podvornik, postojati, postotak, zlokoban, zvuk.. To djelo nije imalo nikakvu ulogu u hrv. jeziku.
Препоручујем 6

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља