среда, 22.11.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 08:28

Пала престоница Исламске државе

Сиријски град Раку под контролу ставиле курдско-арапске трупе, уз подршку САД, наставља се њихова трка са Асадом, Русима и Иранцима за последња упоришта џихадиста у Деир ел Зору
Аутор: Владимир Вукасовићуторак, 17.10.2017. у 22:00
Улазак Си­риј­ско-де­мо­крат­ских сна­га у Раку (Фото Ројтерс)

Након што су избачени из „раја”, борци Исламске државе (ИД) нису више имали чему да се надају у Раки, сиријском граду који су прогласили за своју престоницу. У ноћи између понедељка и уторка курдско-арапске трупе, уз подршку САД, потиснуле су џихадисте са упоришта које је било међу њиховим последњим у Раки – са трга који носи назив по једном од нивоа исламског раја, одакле су они, претворивши га у губилиште, невернике и крсташе покушавали да пошаљу у пакао. После тога, ујутру је остало само да се на градском стадиону сломи отпор последње групе ИД, да би затим Сиријско-демократске снаге (СДФ) објавиле да је Рака ослобођена.

Пад престонице самозваног „калифата” није тек симболична победа, јер у њој су џихадистички стратези, како се верује, ковали планове за нападе у иностранству, укључујући и оне на западу, који су, уз масе избеглица што су се склањале од рата, заокренули европску политику надесно и страхом заразили овдашња друштва.

За терористичке нападе, нарочито оне мање, у међувремену се закључило да им није нужно да буду оркестрирани са врха и да ће их многе самоорганизоване ћелије и „усамљени вукови”, инспирисани екстремистима с којима никад нису контактирали, изводити и без помоћи ИД. Губитак пространстава које је ИД некад држала у Сирији и Ираку такође је умањио значај Раке. „Престоница” је и пре пада остала без државе.

У Сирији ИД, осим неких пустињских предела, још контролише делове нафтоносног Деир ел Зора, али кључно питање није када ће из њега бити истерана. Отимање ирачке армије и шиитских милиција и, с друге стране, Курда, за ирачки град Киркук, такође богат нафтом, а одавно очишћен од терориста, потврдило је да је сада важно једино то ко ће од гомиле ривалских милиција у Сирији и Ираку зграбити који део некадашњег „калифата”. Чак и више него у Ираку, ослобађање Сирије, где је међусобно супротстављене снаге које се противе ИД тешко и пребројати, одавно се преобразило у трку за територијама и фактичко комадање земље.

Само за Раку, неко време су се и Турци и Руси са Башаром ел Асадом „нудили” да се за њу боре уместо СДФ-а и Американаца, али су ови били бржи. Ситуација у Деир ел Зору још је илустративнија за непосредну будућност Сирије као распарчане земље: неки делови те области из којих је ИД протерана у рукама су Асадових, руских и проиранских снага, док су друге заузели СДФ и амерички војници.

Преживелим припадницима ИД остаје за утеху да њихова идеја није умрла, да су им се на верност заклеле разне милитантне групе и по Африци и Азији, све до Пацифика, те да амерички војници и даље гину у њихово име – једна од тих формација убила је почетком месеца четворо специјалаца из САД у Нигеру. Ако су Европу заразили страхом, екстремистима широм света удахнули су нову идеју водиљу о поновном уздизању средњовековног калифата као заједничке државе свих „правоверних”.

Мосулу је припала та сумњива част да у њему буде проглашена „обнова калифата”, што је и природно, јер је ИД поникла у Ираку, као тамошњи огранак Ал Каиде. У Сирију се проширила користећи грађански рат, савлађујући локалне милиције исцрпљене у међусобним сукобима. Рака је пала у лето 2014. у првом великом налету ИД, кад је освојила подручје наводно величине Велике Британије.

Чак и у седишту „калифата” становници су убрзо осетили да су их џихадисти лагали када су обећавали социјалну и здравствену заштиту и све одлике истинске, јаке и праведне државе. Заведена је страховлада најригиднијег морала са класним јазом: страни борци на врху пирамиде, домаћи испод њих, на дну цивили принуђени на ропску послушност у тешкој оскудици.

Житељи Раке сигурно су одахнули, али не могу да не упамте да су ослободиоци током четворомесечне офанзиве, према подацима Сиријске опсерваторије за људска права, тешким бомбардовањем у смрт отерали 1.130 цивила. То би им нарочито могло бити замерено ако Курди из СДФ-а, упркос обећањима, одлуче да доминантно арапску Раку припоје својим кантонима: и стога је Киркук опомињући пример, јер тамо се десило нешто слично. Такав потез Курда не би прихватили, за почетак, ни Асад ни Турци. Трвења те врсте вратила су поражену ирачку Ал Каиду у живот пре три године. Њихов продужетак може ускрснути и „калифат”.


Коментари8
bc481
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Milutin
Jadni džihadisti gde li će sada kovati planove kad su izgubili "prestonicu" Raku "јер у њој су џихадистички стратези, како се верује, ковали планове за нападе у иностранству, укључујући и оне на западу". Niko ne pominje preko 3.200 ljudi izginulih tokom divljačkog američkog bombardovanja koje je trajalo 4 meseca. Poređenja radi Rusi su to završili u Alepu za nedelju dana uz 250 civilnih žrtava, a ceo zapad je pokrenuo "humanitarnu" kampanju zaštite nevinih civila. Čak su kreteli iz Nemačke propagandni karavani pomoći Alepu, ali nisu ni stigli do Srbije, a Alep je očišćen od terorista.
Zoran Popovic
Posle ovog poraza ID, gde ce oni nego u Srbiju.
Само ћирилицом
Као да читам неки текст који је писао лично Трамп. Једно зло је збачено из Раке,друго дошло,и треба га што пре прегазити гусеницама. Каубоји,надам се да добијате чизму у позадину
Zlatko S P
Pre par sati, slusam Americki Radio NPR,kako su Americke Snage i snage , anti Asada oslobodili Raku? Mozda I jedni I drugi? Sada su Rusija i SAD ;Oci u Oci,pa videcemo ko je oslobodijo Raku ,i pobednik u Siriji!
Prika
Podsetio sam se na "trku" između Amerikanaca i Rusa u osvajanju Berlina 1945. i nepotrebnih žrtva radi takvih trkanja. Na stazi gde se Amerikanci i Rusi trkaju ostaje pustoš.
flamantes
Prika, misliš li da je i Srbija danas jedno takvo mjesto?
Препоручујем 12
Леон Давидович
За Берлин није постојала никаква трка између Совјета и Американаца. На Јалти је договорено докле којке снаге долазе. Американцима није падало на памет да заузимају велике градове и на крају рата у Европи трпе губитке. Има их данас који сматрају како Црвена армија није морала јуришати на Берлин и имати толике губитке ? То је резултат непознавања тадашње ситуације. Совјети су се плашили реалне опасности да дође до компромиса између западних савезника и Немаца и да заједно крену у сукоб са Совјетима. То су били реални закључци ако знамо да је у априлу 1945. Черчил издао наредбу да се уради план за напад на Совјетски Савез где се рачунало и на учешће најмање десет елитиних немачких дивизија. Напад је требао почети 1. 7. 1945. али су од њега одустали због односа снага 11 милиона совјетских војника наспрам 4 милиона западних савезника. Због свега тога Стаљин је желео да проблем пораза Немачке реши што пре и зато је извршен такав свеобухватан напад на Берлин који су Немци бранили.
Препоручујем 37
Прикажи још одговора

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља