понедељак, 22.07.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 15:37

Гимназије зреле за реформе

Новообјављена брошура „Шта је добро у нашим гимназијама, а шта треба мењати” потврђује да већина професора сматра да је овај вид образовања квалитетан, али га треба унапредити
Аутор: Миленија Симић-Миладиновићуторак, 17.10.2017. у 22:00
Сремски Карловци: најстарија српска гимназија (Фото Анђелко Васиљевић)

Гимназијско образовање дуго је волшебно измицало реформским процесима који им сада громко куцају на врата. Да се под гимназијским кровом задржи оно што је добро, а промени и унапреди оно што не ваља неодложна је намера надлежних у просветној власти. А који су то неспорни квалитети, али и проблематичне тачке и мањкавости садашње концепције школовања у гимназијским клупама, врх образовног система питао је наставнике, директоре и стручне сараднике свих школа овог типа у Србији.

Пристигли одговори 872 запослена у 84 гимназије послужили су као грађа за нову брошуру под називом „Шта је добро у нашим гимназијама, а шта треба мењати”. Приказ ставова гимназијских радника, као део детаљне анализе тренутног стања у гимназијама на којој ће се темељити будуће промене, ових дана објавили су Министарство просвете, науке и технолошког развоја и Завод за вредновање квалитета образовања и васпитања.

Цитат Душана Радовића: „Морамо се потрудити да нам школе не остаре, да нам се пре времена не уморе и да не остаре просветни радници, да нам деца долазе у школу своје, а не наше младости”, који је један наставник навео одговарајући на питање шта би у у гимназијском образовању најпре требало променити, издвојио се као мисао водиља брошуре, али и предстојеће реформе.

Носиоци образовно-васпитног рада у гимназијама овај вид школовања углавном описују као квалитетно, холистичко, темељно, свеобухватно, свестрано, амбициозно, озбиљно, колевку будуће академске елите… Међутим, није занемарљив проценат запослених који сматрају да је гимназијско образовање застарело, претешко, нефлексибилно, неиновативно, преобимно, превише захтевно, сувише традиционално и слично. Најчешће, и као најважнији квалитет гимназије, истичу да оне најбоље припремају ученике за даље школовање на факултетима, али убедљива већина, чак 86 одсто професора, препознаје да би се одређеним променама ове школе морале унапредити.

Међу најупечатљивијим недостацима запослени увиђају да нема довољно гимназијалаца, да је настава доминантно предавачког типа, да би преобимне програме требало скратити и осавременити у знатној мери. Као добродошлим променама професори се надају бољој сарадњи са ресорним министарством и већој подршци просветне власти. Прижељкују да им плате буду веће, да се мање баве административним пословима и да имају већу аутономију у погледу реализације наставних планова и програма. Њихов је став и да би ваљало унапредити начин провере знања и оцењивања гимназијалаца, и то увођењем иницијалних и стандардизованих тестова. Гимназијски предавачи желе квалитетније уџбенике и да дигиталне верзије школске литературе буду доступније.

Предности школовања у гимназијским клупама су достизање високог нивоа општег образовања, одлагање одлуке о будућем занимању, постављање образовних темеља подмлатку факултетски образоване друштвене елите са развијеним радним навикама и жељом за целоживотним учењем и усавршавањем, како закључују професори.

Из њиховог угла, потребно је унапредити матурски испит, изменити досадашњи концепт превере знања за крај гимназијског образовања, увести националну матуру као услов за упис на факултете. Ако надлежни за реформу гимназијског школовања уваже сугестије наставничког кадра, гимназијалци ће добити више простора за самостални истраживачки рад, градиво ће бити сажето, број предмета смањен, модерне технологије користиће се обилато, кабинети ће бити опремљени савременим наставним средствима, а настава ће прерасти у електронску.

Васпитна улога није занемарена

Насупрот увреженом мишљењу да школе, па и гимназије, слабо остварују васпитну улогу, резултати анализе ставова запослених у гимназијама сведоче да у овим кућама знања васпитавање ученика није занемарена функција школовања. Већина професора уверена је да се најзначајнији васпитни утицај школе на ученике заснива на личном примеру понашања наставника. Најмање је предавача који сматрају да су „рад, ред и дисциплина” основ школског васпитавања, а уместо тога радије прибегавају подстицању солидарности, сарадње, толеранције, уважавања различитости, тимског рада и преузимања одговорности за сопствене поступке. Као важно за васпитни утицај наставници препознају и јасно дефинисање правила и доследну примену награда и казни, а као погодне активности за унапређење васпитног рада наводе: часове одељенског старешине, школске секције, додатну наставу, припреме за такмичења, посете установама културе, студијска путовања, екскурзије, учествовање у хуманитарним акцијама…


Коментари18
628fb
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Raca Milosavljevic
... pripadam pretposlednjoj generaciji stare predratne gimnazije,daleke1975-te,onda je krenuo sunovrat sa Suvaricama,a vrh tog zla je danas Bolonja na fakuktetima ... a evo opet nas neko uci kako nam treba dualno obrazovanje ... a sve smo to imali lepo rasporedjeno ali ...prokletstvo drzave koja nema svoje ja,nego dozvoli da neko kalemi bezvredne i lose ideje uvezene iz neke strane politicke kuhinje ...
Nina
Gimnazije su vazne i takve skole moraju da postoje. Predlazem da se sprovede istrazivanje medju svrsenim gimnazijalcima (a ne samo medju profesorima) koji su maturirali pre najmanje 10 godina i mogu sa dovoljne vremenske distance da kazu sta od naucenog u gimnaziji smatraju korisnim za opste obrazovanje, studiranje, posao... Evo ja, na primer, mogu da izdvojim tri predmeta iz kojih sam stekla trajno znanje: matematika, srpski i engleski. Sto se ostalih predmeta tice, sve sam pozaboravljala, iako sam bez problema mogla da naucim za 5 za svako odgovaranje, pismeni, kontrolni. Najvecu "rupu" imam iz umetnosti... Ukratko, znanje mi je ostalo iz predmeta gde su ucenici redovno ucestvovali na casu, a "izvetrilo" sve sto se svodilo na predavanje i reprodukciju gradiva. Vazne su, naravno, licne sklonosti i interesovanja u okviru porodice, ali i sama nastava. Dakle, smanjiti obim gradiva, a ono najvaznije ponavljati i naci nacin da ucenici aktivno ucestvuju i sto vise rade prakticno.
Dragan
Tako su najavili informatiku kao obavezan predmet pa ispade vracena samo za 5 razred.Sta to znaci nekima je vazna i obavezna a ovi sto nisu imali srece da se tada rode ko im kriv.Kad ce se uvesti jedinstveni udzbenici a ne svaki zaseok ima svoj program i udzbenike koje im je prodao izdavac Pera.Sta je sa ocenjivanjem nastavnika i kvaliteta rada ? I poslednje ali sigurno ne najmanje vazno - u kojoj skoli ce deca uciti prakticne stvari koje im trebaju za svakodnevni zivot - higijenu licnu i zivotnog prostora, pravilnu ishranu i pripremu hrane, brigu o svom zdravlju i pruzanju prve pomoci kada se nadju u takvoj situaciji ? Mi smo sve to nekada ucili kroz domacinstvo i prvu pomoc i zastitu vrlo vazne predmete od kojih je danas jedan izborni / zasto?/ a drugi se ne uopste ne uci kroz opste obrazovanje?
Aleksa Petrović
Колико знам наш школски систем је регулисан и Законом о основама система образовања и васпитања. Али, образовања још и има али васпитања нема нигде. Кад кажем васпитање не мислим само на лепо понашање већ и стицање радних навика и објективног сагледавања личних резултата сваког ученика. Какав ће сутра радник бити тај ученик, кад из школе изостаје , у школу долази кад хоће, какулише када ће професор да га испитује и шта ће да га испитује, захтева позитивну оцену за тотално незнање и сл. Па наравно, долазиће на посао са закашњењем, калкулисаће са боловањима, тражиће плату за нерад и то вам је наш пробле.
Vitez
Da li ima smisla da se reformiše gimnazija, dok istovremeno ostavljamo školski sistem u temelju nereformisanim? Deca u osnovnim školama osam predugih i dragocenih godina uče mnogo toga od čega im 95% neće trebati. Nefunkcionalnost školstva se ogleda i u tome što se do desete godine ne vrši usmerenje dece, nego sva idu u isti razed premda su na različitom nivou. Kasnije još idu četiri godine srednje. I? Ništa, i dalje su nespremna za život ali i za posao. Pa na sve to još četiri godine fakulteta! KOLIKO se treba školovati i ZA ŠTA?! A o vaspitanju da i ne govorim. Krajnje nefunkcionalan sistem u temelju.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља