среда, 22.11.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 08:28

За регистрацију стамбене заједнице и до 3.500 динара

Новац одлази на разне таксе, уговоре, овере образаца и израду печата што је највећи издатак и стаје између 1.200 и 2.000 динара – Да би испунио очекивања грађана који су га ангажовали, један управник може да се брине о максимално 30 стамбених заједница
Аутор: Д. Мучибабић / А. Вуковићуторак, 17.10.2017. у 21:44
Процена Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре је да ће Србији бити потребно најмање 15.000 професионалних управника како би грађани имали могућност избора и за што мање новца добили што бољу услугу (Фото Р. Крстинић)

За регистрацију стамбене зграде у стамбену заједницу, што је законска обавеза станара без обзира на то да ли управника бирају из својих редова или ангажују професионалца, потребно је између 2.500 и 3.500 динарa. Тај новац одлази на разне таксе, уговоре, овере образаца, израду печата... Мањи трошак имаће зграде са више станова и оне чији станари одлуче да руковођење објектом препусте првом комшији, а не професионалном управнику.

Када формирају стамбене заједнице, власници станова који су бирали професионалну управу месечно ће издвајати 250 дo 350 динара, колико у Београду сада коштају услуге управника.

У Новом Саду оне се крећу између 200 и 350 динара.

Представници фирми који се у тржишној утакмици увелико боре за већи колач сматрају да је 300 динара реална цена и да она не би требало да пада. Душан Јакшић, власник фирме „Кућепазитељ”, објашњава зашто: – Да бих покрио трошкове горива, канцеларијског материјала, кол центра, скривених издатака попут такса, испод те цене плашим се не би нам се исплатило да радимо.

Шта управник улаже?

Живце, време и патике, као из топа шаљиво одговара Марко Арсенијевић, члан Управног одбора „Иницијативе за квалитетније становање” – удружења организатора професионалног управљања, које броји више од 30 највећих фирми из Србије.

– Професионални управник мора да буде доступан 24 сата, редовно обилази зграду и комуницира са станарима, сазива скупштину станара, подноси им извештаје о томе како је потрошен њихов новац, било за текуће или инвестиционо одржавање, да им предочи, на пример, да једном годишње морају да обаве технички преглед лифта, на три године провере громобранске инсталације, да се у сезони грејања месечно ради сервис гасних котларница... све то је изузетно одговоран посао који не може да се обавља без познавања неколико закона – истиче Арсенијевић.

Да би испунио очекивања грађана који су га ангажовали, један управник може да се брине о максимално 30 стамбених заједница, под условом да има тим људи и логистику. То је за десетак фирми које се засад у Београду баве управљањем и одржавањем зграда још далеки сан, али није недостижан, каже Дејан Туркаљ, директор предузећа „Мој управник”, кћерке фирме највеће словеначке компаније у области управљања и одржавања некретнина „СПЛ Љубљана”, која има више од 130 запослених.

– Без софтвера са „личним картама” сваке зграде и кол центра који ради 24 часа, један човек тешко да може да води рачуна о тако великом броју зграда. Ми управљамо са око 100 објеката. Дневно сада закључујемо пет до десет уговора са скупштинама зграда јер се приближава рок до када морају да буду регистроване стамбене заједнице – каже Туркаљ.

Његова фирма има шест запослених, три професионална управника и услуге наплаћује између 300 и 350 динара по стану, али има и оне који су ради да месечно издвоје чак 1.000 динара.

– Реч је о власницима станова у мањим зградама у елитним деловима града, који су често на путу и не желе да размишљају о томе да ли је код куће све у реду. Од нас захтевају да два до три пута седмично обилазимо зграду, проверавамо да ли је обијена, косимо траву, чистимо базен... – каже Туркаљ.

Процена Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре је да ће Србији бити потребно најмање 15.000 професионалних управника како би грађани имали могућност избора и за што мање новца добили што бољу услугу. Обуку у Привредној комори Србије досад је прошло око 700 кандидата, а лиценце и звање професионалног управника стекло њих 183.

Новом занимању и пре него што се доказало у пракси најбољи пи-ар урадила је држава, односно ресорно министарство, тврдећи да ће управник моћи да заради плату од око 55.000 динара. Они који су већ „у седлу” демантују их и тврде да рачунају на око 40.000 динара.

Печаторесци профитирају

За разлику од већине грађана који од новог Закона о становању очекује само веће намете и обавезе, печаторесци ће, ипак, профитирати. По нашој рачуници, београдске печаторезачке радње до сада су зарадиле најмање милион и триста хиљада динара. Према прописима, свака стамбена заједница – а досад их је регистровано 1.156 што је само кап у будућем мору – мора да има свој печат. Израда штамбиља креће се од око 1.200 динара, колико кошта најјефтинији – округли дрвени, па до 2.000, што је цена аутоматских печата.

– Управници зграда из општине доносе решење о регистрацији стамбене заједнице, а готов печат могу преузети само уз личну карту. Ми смо овлашћена печаторезачка радња за израду штамбиља са државним грбом, али пошто печат зграде тај грб нема, они се могу израдити и на местима која нису овлашћена. У последње време долази нам доста људи – кажу у фирми „Гравекс”.

Пуне руке посла имају и код конкуренције, где се такође већ увелико израђује „алат” нових управника.

– Нама је свеједно јер и до сада смо правили печате за кућне савете и скупштине зграда. Променило се само то да сада радимо за управнике стамбених заједница. У сваком случају, има доста посла, а посебно у претходних месец дана – кажу у печаторезачкој радњи „Перић”.


Коментари5
b99d1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Marko Boltužić
Ovo se kosi sa zdravim razumom. Ako sam poslovno sposoban, zašto mi se nameće staratelj nad mojom imovinom??? Užas
Dejan Čejović
Zato što većina poslovno sposobnih ne želi da se bavi svojom zajedničkom imovinom.
Препоручујем 3
Боривоје Банковић
Жути су покушали са грађевинским дозволама за кречење и замену клозетских шоља, па су морали брже - боље да повуку такав закон. Ови су суптилнији, па су зато успешнији у пљачкању народа. Да ми је неко пре двадесет година рекао да ћу се са сетом присећати брачног пара Милошевић - Марковић, одговорио бих му да је луд. Поред свих киоска на травњацима и картонским кутијама по тротоарима, њихова Србија је била појам уређене, моралне и поштене државе у односу на овај провизоријум у коме данас живимо.
Radovanka
Primitivni oblici pljackanja osiromasenog naroda i prebacivanja svega i svacega na ledja tog istog naroda. To vam je i EU i tranzicija i pljackalizacija...na jednom mestu.
Dragoslav
Sve smo to uradili pre 2 godine i na sastanku sa predsednikom opstine Palilula koji je odrzan u Junu mesecu nisu nam konkretno odgovorili zasto ponovo taksa za no sto je uradjeno. Na sastanku je bilo prisutno preko 300 predsednika Skupstine stanara. Posle 30 minuta ostala je pravnica u sali a predsedniku i jos jednom saradniku se zurilo negde i napustili su sastanak. To je nasa opstinska vlast na Paliluli. naj vecoj opstini Srbiji.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља