субота, 18.11.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:32

Чекање на граници враћа мигранте из Србије у Грчку

Удружени подаци хуманитарних организација у грчким и српским прихватним камповима говоре да се на овај корак одлучило више од 600 избеглих, а у Комесаријату за избеглице и миграције кажу да се доласком у земље ЕУ лакше спајају са породицама
Аутор: Драгана Јокић-Стаменковићуторак, 17.10.2017. у 21:55
Крњача, Центар за заштиту и помоћ тражиоцима азила (Фото Анђелко Васиљевић)

Обесхрабрени дугим чекањем да из Србије легално пређу мађарску границу и конкуришу за азил у овој чланици Европске уније, мигранти су се у току целог лета враћали са наше територије у Грчку, показује најновије истраживање које је објавио Центар за заштиту и оснаживање избеглица у Београду Инфо-парк. Они наводе да се, према удруженим подацима хуманитарних организација у грчким и српским прихватним камповима, више од 600 избеглица и миграната последњих месеци од нас вратило у Грчку.

Међу мигрантима који су се на својој европској рути окренули ка Грчкој налазе се и 94 особе које су помоћ и информације о том путу затражиле од Инфо-парка.

То је и био повод да ова организација обави истраживање над избегличком популацијом у Београду, а резултат говори да је већина миграната рекла да су њихове „шансе да дођу до крајњих дестинација у ЕУ веће уколико покушају из Грчке”.

– Прећи границу било које од суседних, европских земаља без новца и помоћи кријумчара готово је немогуће, чекање се за неке од њих протегло и на дуже од годину дана. Стрпљење им је на измаку, а томе доприноси и податак о свега три одобрена захтева за азил у 2017. години – наводе представници Центра за заштиту и оснаживање избеглица у Београду и додају да су мигранти критиковали услове живота у неким од наших кампова, изостанак финансијске помоћи и економске перспективе.

Представници републичког Комесаријата за избеглице и миграције потврђују да је тачно да се у току лета део миграната из Србије вратио у Грчку, како наглашавају, искључиво због тога што верују да ће се из земаља ЕУ лакше пробити пут западне Европе.

– Пракса је показала да се из земаља ЕУ лакше спајају са члановима породица који су већ стигли до Немачке, на пример, где и они желе да заврше. Помоћ при тим породичним спајањима миграната нуди им УНХЦР. Поред тога, око 170 миграната вратило се из Србије у матичне земље, преко програма асистираног добровољног повратка који спроводи Међународна организација за миграције – истиче Иван Мишковић, пи-ар комесаријата, и напомиње да Србија није изузетак, већ да су поједина истраживања показала да се известан број миграната из Норвешке и Немачке вратио у Ирак и Сирију јер у тим земљама нису добили оно што су очекивали.

Нема података да се било који мигрант из региона вратио у Србију, што потврђује став комесаријата да је наша земља само транзитна кућа „за предах” на миграторном путу са Блиског истока ка западу Европе.

– Једино се из Хрватске понекад привремено врате у Србију, одакле чекају прву прилику да продуже ка Румунији и Мађарској. Ниједна критика на рачун квалитета смештаја не стоји, јер су капацитети у Србији знатно унапређени од почетка мигрантске кризе, како у 13 привремених, тако и у пет сталних центара за азил. На свим локацијама при збрињавању миграната примењујемо стандарде Европске канцеларије за подршку азилу, који су строжи од просечних међународних мерила за смештај избеглих. То су наше обавезе у процесу придруживања ЕУ. Србија је за мигранте обезбедила 6.000 кревета, како је и обећала 2015. на Самиту земаља западног Балкана – истиче Мишковић и додаје да тренутно код нас борави 3.800 миграната, али да због зиме очекују благи прилив избеглих за који су спремни.


Коментари1
510f8
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

joy
Pametno

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља