У српским енклавама на Косову пријављена је епидемија малих богиња, а на територији целе Србије предузете су мере појачаног надзора, каже епидемиолог Института „Батут” Горанка Лончаревић.
Она објашњава да је из Завода за јавно здравље у Косовској Митровици пријављено да четири особе имају мале богиње у српским енклавама на КиМ, док је из Завода за јавно здравље Врање стигло да постоји сумња да је једна особа са територије Бујановца заражена вирусом морбила.
„Сви пријављени случајеви оболевања у последњих недељу дана били су на болничком лечењу. Сви су са блажом клиничком сликом и тренутно у добром општем стању. Од њих петоро двоје је враћено кући на кућно лечење” рекла је Лончаревић за Танјуг.
Медији су данас пренели да у Приштини око 100 људи заражено вирусом малих богиња, а да су морбиле до сада однеле и један дечји живот.
Лончаревић каже да Батут има податке само о српским енклавама, а да за остатак Косова не постоји механизам за размену података од 1999. године.
Она је додала да је у целој Србији појачан надзор који подразумева да се надлежном заводу за јавно здравље пријави свака сумња на мале богине, затим лабораторијско испитивање сваке сумње на заразу, болничко збрињавање, примену свих мера превенције, вакцинацију деце.
„Посебно је важно да се прати ситуација у маргинализованим групама- ромској популацији, да се уради ревизија вакциналних картотека, да се позивају невакцинисана деца на вакцинацију”, појаснила је она.
Први симптоми који указују да је реч о малим богињама су: осип по телу, температура изнад 38,5 степени, кашаљ, кијање, коњуктивитрис.
Институту Батут у новембру прошле године пријављена је епидемија малих богиња у Крушевцу и у јуну у Сремској Митровици.
„Здравствени систем упознат је последњих годину дана са мерама које су неопходне да се спроводе. Осим ревизије картотека из жаришта епидемија постоји обавеза дневног извештавања када је реч о свакој сумњи”, појашњава она.
Мале богиње код деце млађе од пет година могу да изазову компликације као што је пролив, запаљење плућа или запаљење мозга који захтевају и болничко лечење.
Најефикасније решење у борби против малих богиња је вакцинација ММР вакцином, а Лончаревић каже да је обухват деце вакцинацијом у паду и да је прошле године вакцину примило 81 одсто малишана.
Посебно низак обухват је у Београду, Нишу, Новом Саду, а да би се створио јак колективни имунитет, који спречава ширење заразе, неопходно је да 95 одсто малишана буде вакцинисано.
ММР вакцина прима се са навршених годину дана живота детета, док се ревакцинација даје са навршених седам година.
Епидемија малих богиња и даље букти у Румунији, где је до сада умрло 34 малишана, затим у Бугарској, Аустрији, Македонији. (Танјуг)
