недеља, 23.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:40

„Дворине” крију српску историју

Црква под Венчацом српско-византијског стила из доба Немањића једина је у Србији северно од Косова и Метохије подигнута уз саму границу са Угарском
Аутор: Љиљана Стојановићсреда, 18.10.2017. у 22:00
Фраг­мен­ти фре­са­ка са ли­ко­ви­ма све­та­ца (Фо­то На­род­ни му­зеј Аран­ђе­лов­ца)

Аранђеловац – Сада више нема неизвесности, али за научну јавност, историчаре, археологе, историчаре уметности, отворена је нова сонда за истраживање, преиспитивање познатог и утврђеног градива о граничним дометима немањићког доба и стилу неимара и сликара у монументалној цркви на падинама Венчаца, откривеној прошле године. Локалитет „Дворине” представља потпуно нови моменат у историји српског народа, јер се потврдила прошлогодишња опрезна назнака археолога да је неко у неком критичном историјском моменту средином 14. века имао потребу и храбрости да на најсевернијој српској граници подигне цркву достојну владара.

Све је кренуло још пре неколико година са сасвим другим мотивом, да се пронађу „Бакићеви двори”, станиште последњег српског деспота Павла Бакића, да би прошлог лета археолошка екипа Народног музеја у Аранђеловцу и Филозофског факултета у Београду, предвођена др Дејаном Радичевићем, била немало изненађена открићем велике цркве, грађене половином 14. века, која је убрзо потим и осликана.

Овогодишња двомесечна кампања, у којој су учествовали и студенти археологије, била је усмерена на потпуно откривање олтарског простора и приближно утврђивање димензије цркве.

Према садашњим сазнањима, она је била широка 14 метара, а са припратом, која је једновремено грађена кад и црква, вероватно је дуга више од 22 метра, објашњава кустос Народног музеја у Аранђеловцу Владан Миливојевић. Он наглашава да је то била троапсидална грађевина, са централном петоугаоном апсидом, док су ђаконикон и проскомидија највероватније тространи, али се то не може тачно утврдити, јер су у веома лошем стању.

– Поред тога што је олтарски простор нарушен укопавањем познијих гробова, констатовали смо да су јужни и северни зид цркве извађени, а почупани су и темељи. Они не постоје и ту су само темељни ровови где су зидови некада стајали. Црква је систематски разнета, вероватно од Турака, јер је материјал од кога је грађена веома драгоцен. То су лепи тесаници од кречњака и сиге, а има и мермера. Занимљиво је да јужни зид уопште није био утемељен, а темељ северног зида је плитак у односу на величину грађевине, што је за нас археологе веома необично. Има цркава које нису утемељене и то су мале грађевине, али зидати тако монументалну цркву и осликати је тако квалитетно, а са несигурним темељима, крајње је занимљиво. Претпостављамо да је из неког разлога морала на брзину да буде изграђена, али због чега се неко одлучио да је направи баш на Венчацу близу Београда, који током средњег века није био све време у нашим рукама, отворено је питање – наводи Миливојевић.

Он сматра да је црква подигнута на Венчацу можда због тога што је ту веома дуго била северна граница са Угарском и што је неком од владара било стало да овде има упориште, да на неки начин означи ову територију као гранични део. Уколико је реч о властели, зна се да су овде владали Војислав Војиновић и Никола Алтомановић у седмој деценији 14. века, али не може се рећи да је то задужбина неког од њих.

– Ипак, свакако је реч о веома моћној личности која је била у могућности да направи овако монументалну цркву и да доведе врхунске мајсторе сликаре да ураде живопис који је у рангу са онима у Дечанима и Светим архангелима код Призрена. Само ове године у олтарском простору сакупљено је из шута 230 гајби фрагмената фресака изузетног квалитета са ликовима светитеља, доста бордура, драперија, одежди. Предстоји њихова конзервација, а могуће је да се од појединих фрагмената могу саставити и веће целине. Дакле, реч је о фрескама које су настале негде у периоду царства. То је време цара Душана, можда при крају његове владавине или цара Уроша, а и сама црква по архитектури одговара том периоду. То је грађевина развијеног уписаног крста српско-византијског стила и једина таква не само у Шумадији, него уопште у Србији северно од Косова и Метохије, што је и за нас прилично изненађење – потврдио нам је Миливојевић.

Загонетка је, међутим, шта ће донети откопавање наоса, који није детаљно отворен и добрим делом је прекривен некрополом, као што је био случај и са олтарским простором, где су укопавањем покојника у 18. и првој половини 19. века оштећени не само зидови већ и остаци поднице цркве, која је била веома квалитетно урађена. Вероватно је и у наосу испод куполе, коју носе четири видљива ступца, постојали розета и под од камена, што заједно са осталим квалитетно урађеним надгробним плочама указује да је овде негде била озбиљна клесарска радионица, одакле су надгробни споменици и други материјал дистрибуирани широм Шумадије за цркве и манастире. Пронађена је и средњовековна керамика, типична за рудничку керамику 14. века, где је постојала грнчарска радионица, тако да су у то време биле успостављене веома развијене комуникације и размена добара између Венчаца и Рудника, објашњава Миливојевић.

– Ми још нисмо истражили средњовековне гробове. Они се налазе у околини цркве и вероватно више у наосу. Ако нам се посрећи, тај материјал би могао да нам открије више о самом времену када су укопавани покојници око цркве, односно када је црква изграђена и докле је трајала – рекао је за наш лист Миливојевић. Он примећује, међутим, да ни ових резултата не би било да иза свега нису стали Министарство културе са 700.000 динара, Музеј у Аранђеловцу, „Бекамент”, „Фортуна”, „Омија Венчац”, Црквена општина Бања и бројни појединци који су схватили да су за велика открића потребни многи хероји.


Коментари8
02afc
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Radomir Istoricar i Geograf
Interesantno je da ovi komentatori mnogo izmisljaju i lazu. Slusajte vi, komentatori, Srbija je nastala 1878 godine na Berlinskom Kongresu, kada i Romanija, Crna Gora i Grcka. Pre toga nije postojala nikakva drzava na Balkanu sem osvajaca. Zato ne treba lagati narod Srbije.
Баштинар
Одг.Ј.Скерлићу. За израду родослова користио сам алат my heritage. Поседујем преписе турских дефтера за Смедеревски санџак, Пожешку и Рудничку нахију од 1476. год до Аустријских освајања. Неке сам добио из Сарајева, Земаљског музеја а неке из Међуопштинског архива у Чачку. Из Архива Србије преузео сам потребне Аустријске пописе. Српске пописе такође из Архива у Чачку и Београду. Пописе насељених баштинара на напуштени рано (старо) хришћански манастир Светог Николе добио сам из Сплита. Живим у "крштеној Србији", римској деспотији, додељене жупану Страцимиру на управљање. Налази се северно од друге римске деспотије, Рашке, додељене жупану Немањи. Иначе сво време власт династије Османа, крштена Србија је била султанов хас (санџак) и била под његовом директном управом, изузета из финансијске власт паше Смедеревског санџака. Данак се није плаћао. Родоначелник породице је пописан у дефтеру из 1528/29 године. Успут, Страцимиров манастир је старији и од Ђурђевих ступова, Хиландара и Студенице.
Препоручујем 9
Јован Скерлић
Одг. Баштинар. Свака вам част на родослову. Из којих сте књига пронашли родослов из времена турске окупације? У ком граду или области Балкана живи ваша фамилија? Што се тиче речи „Словен" она потиче од речи „словити", што значи говорити или комуницирати. Словени су народи који слове истим језиком. Руси слово „о" често изговарају као „а", а Срби читају како је написано, отуда та мала разлика у изговору. Иначе, чак и данас неки Руси слово „о" читају као „о", а не „а".
Препоручујем 5
Прикажи још одговора
Драган БГ
Велика је историја Срба,много тога је запад сакрио, уништио, фалсификовао, избрисао.. Реч је о неколико хиљада година брисане прошлости. Убедише нас да нисмо одавде. Доста је било лажи.
Петар БГ
велика је историја коју смо ми пре свих занемарили.какав бре запад?од комуњара до ових данас не можемо да станемо на прави пут.следеће године ће 100 година од победе у првом рату у коме је наша улога била огромна.ниједне серије,филма,документарца на ту тему.тај запад је за своје улоге у сличним догађајима направио чудо.не само што би смо едуковали омладину таквим пројектима (не знају ни кад је почео 1.св рат), него би смо промовисали државу,зарадили...али не, ми ћемо да поставимо 2,3 венца одржимо говор и крај.успут ћемо гледати америчке филмове и турске серије о њиховој историји. и ко нам је после крив?!
Препоручујем 46
Dr.Sreten Bozic -Wongar
Dobar poznavalac ovog kraja kao i cele gornje Jasenice je lokalni pripovedac Vladeta Kolarevic iz Brezovca pod Vencacom. Izdavao je casopis Zmaj i sakupljao umne tvorevine lokalnog naroda decenijama.Vuk Karadzic nije boravio u ovom kraju tako da su mnoga narodna predanja ostala nezabelezena. Sve ono sto se vremenom dogadja ostavilo je trag u narodnom secanju. Kolarevic je izdao broj knjiga o svome trosku koje govore o nezapisanoj proslosti ovoga kraja. Veran svojoj seoskoj sredini i narodu mimoidjen je od Beogradske akademske elite kao i Vuk u svoje vreme. Njegov rad zbija se u kriticno vreme kada su sela u ovm kraju u izumiranju . Sa odlaskom naroda gubi se i drevno bogastvo koje je vekovima usmeno prenoseno sa kolena na koleno. Bogastvo koje treba sacuvati. Nadlezne institucije u Beogradu treba doprineti da se to narodno blago sacuva.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља