Краљево – Поред ранијих донација за изградњу моста преко Ибра, куповину магнетне резонанце и дефибрилатора за краљевачку болницу познати хуманиста из Канаде упутио је Краљеву још једну помоћ од 200.000 евра. Тај новац ће бити утрошен за изградњу новог вртића у насељу Берановац.

Са представницима града потписан је и уговор о донацији, изабран је и извођач радова а реч је о краљевачком предузећу „Техномаг” па ће радови почети до краја ове недеље. Представници поменутог извођача обећали су да ће модеран објекат од око 800 квадрата бити завршен за 90 радних дана па се рачуна да ће до половине наредне године бити и усељен.

Приликом потписивања уговора градоначелник Краљева Предраг Терзић, подсетио је на све раније помоћи Миломира Главчића Краљеву и Рашки која укупно износи око седам милиона евра и додао:

– Будуће обданиште користиће деца са Берановце, али и из Кованлука, Метикоша, Драгосињаца, Јовца и Каменице, који му гравитирају. Тамо је, пре две године отворена мешовита група Предшколске установе „Олга Јовичић Рита” коју похађа тридесеторо деце, а у међувремену још једна. Но, ни изблиза нису задовољене потребе мештана тог краја, па смо проценили да је вртић неопходан – нагласио је градоначелник Терзић.

Уз захвалност донатору он је напоменуо да ће град финансирати недостајућу суму за изградњу овог објекта, а онда уложити своја средства и у његово опремање.

Објекат ће носити име „Вртић Миломир”, а Главчић нам је, у телефонском разговору, објаснио и зашто тако често помаже Краљево, које није његово родно место већ је то село Попе код Јошаничке Бање.

– Знате када је почетком Другог светског рата бомбардован Београд ја сам тамо шегртовао па сам због ратне опасности морао назад у село. Кренуо сам возом за Рашку, осим за карту нисам имао новца за храну. Док сам тако гладан седео на београдској железничкој станици чекајући воз, неки човек је сео поред мене и узео из торбе нешто хране да презалогаји. Упитао ме да ли сам гладан, а ја сам му из учтивости одговорио да нисам. Он, ипак, извади једно јаје и хлеб па ми рече: „Узми мало, заварај ту глад.” У возу смо се мало боље упознали, а када се испоставило да су током ноћи партизани минирали пругу и да се даље од Краљева не може ја сам одлучио да преспавам у чекаоници на станици. Но, он ме је одвео код свог пријатеља у краљевачко насеље Рибницу, где сам преспавао и био почашћен храном. Тог човека, који ми је те ноћи помогао никада више нисам видео, али га никада нисам заборавио, ни њега ни његов град. Видите, у тешкоћама, ко год да је у питању увек се јави неко да помогне. Тако и ја Краљеву... – нагласио је Миломир Главчић.