недеља, 28.02.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
четвртак, 19.10.2017. у 22:00 Јасна Петровић-Стојановић

Еколошки киловати скупи за државу

Струју из обновљивих извора ЕПС мора да откупљује у наредних 12 година, по цени од 9,2 евроцента

Да ли Србија заиста постаје земља зелене енергије, како се пре два дана запитао Александар Антић, министар енергетике. Да би добио потврдан одговор било је довољно да погледа своју агенду и схвати да је у последња 24 часа отворио два ветропарка – „Малибунар”, који ће снабдевати 7.200 домаћинстава, и „Чибук”.

До краја следеће године Србија би требало да добије још око 250 мегавата струје из ветра, чиме ће се приближити циљу да до 2020. има 27 одсто укупне потрошње енергије из обновљивих извора. У овом тренутку ради на обезбеђивању још око 500 мегавата, махом из ветра.

Да ли је реч о енергетском буму зелених киловата у Србији?

Маја Маћић, једна од првих заговорника производње струје из обновљивих извора енергије у Србији, каже, за „Политику” да је изградња већег броја ветропаркова, која је дошла после скоро деценије, последица повољне и уређене законске регулативе

Подаци показују да је зелена енергија готово више од два пута скупља од најјефтиније струје ЕПС-а. Јер се цена киловата добијених из угља или воде креће од 4,38 до 17,52 евроцента зависно од тога у које доба дана и у којој зони се троши. Осим тога, зелених киловата из ветра у Србији нема у продаји на отвореном тржишту.

ЕПС има обавезу да све киловате из ветра откупљује од произвођача у наредних 12 година по цени од 9,2 евроцента, што између осталог улази у и рачун за струју па сваки потрошач плаћа накнаду од 0,093 динара по киловату.

Маћићева потврђује да је цена струје из ветра скупља од струје ЕПС-а, јер се електрична енергија у Србији производи у термоелектранама на лигнит и хидроелектранама које су давно изграђене и амортизоване. Тако да је цена једног киловата на прагу ових електрана прилично ниска.

– Електране на угаљ представљаће базне изворе електричне енергије у Србији све док има угља, јер се у том случају произведе онолико струје колико је потребно. То, међутим, није случај с струјом из ветропаркова, јер се она производи само онда када има ветра – објашњава она.

Професор др Слободан Ружић, бивши помоћник министра енергетике, каже да је мало земаља које нуде струју из ветра на отвореном тржишту, јер већина има прописане подстицајне откупне цене фи-дин тарифе, као и ми. С тим што се последњих месеци припремају прописи који би требало да регулишу и питање продаје ове струје на отвореном тржишту.

Маћићева још додаје да се механизми подстицаја мењају у последње време па се и произвођачи зелене електричне енергије полако обавезују да учествују на тржишту струје са осталим конвенционалним изворима, док им држава гарантује разлику или тзв. премију. Државе исто тако организују и аукције на којима будући произвођачи учествују – и они са најмањом понуђеном ценом освајају тендере, каже наша саговорница.

Загарантована цена једног киловат-часа из зелене енергије у Србији и некој другој развијеној држави, попут Немачке, није упоредива.

Србија производњом зелених киловата испуњава услове које је пред нас поставила ЕУ у погледу смањења емисије угљен-диоксида. Међутим, нико не каже да је емисија штетних гасова 60 пута мања код нас него у Немачкој, а ми морамо да испунимо исте квоте за зеленом енергијом, а да их при томе ЕПС откупљује по вишој цени него што производи своју струју.

Управо је проблем на такозваном балансирању електричне енергије, односно делу који регулише преузимање струје, а који потпуно иде на терет ЕПС-а. Рецимо, онај ко производи струју из ветра не мора ЕПС-у да најави колико ће му зелених киловата испоручити наредних дана како би наше јавно предузеће могло да планира своју производњу. Тако да сва струја која се произведе из ветра мора да се откупи по дупло већој цени (око 92,5 евра по мегавату) и да се заустави или смањи производња домаће струје из угља или воде чија је цена на берзи око 48 евра.

Коментари14
29b7d
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Nesa
Ja upravo instaliram sistem od 5 kilovata na selu , vetrenjaca ...kostace me 5 hiljada evra. Bolje drzava da subvencionise ovako male sisteme i skine dosta potrosaca sa mreze, onda mozemo da povecamo cenu na 10 evrocenti po kw i izvozimo struju.
Mile
Novinar je u pravu.Elektricna energija (iz vetra) je jako skupa nepotrebna , stetna za gradjane i energetski sistem . Isplativa samo za investitora. Obrazlozenja u korist vetro/energije su neodrziva i netacna .Argumentacija po pitanju termoelektrana /stetni gasovi /, i hidroroelektrana /da su stare / , pa mora da s e grade nove centrale i to - vertoparkovi , je potpuno netacna .Ako moraju da s egrade nove centrale /proizvodni pogoni , opravdano je sagraditi hidroelektrane ili vise hidroelektrana (kao na primer Djerdap III , Bistrica itd ) cime ce se dobiti , cista, kvalitetna-sigurna i jeftina energija , a ispunice i propisane norme za povecanej proizvodnje iz cistih izvora .
Predrag
"Politikin" novinar očigledno ne zna razliku između energije (kWh) i snage (kW), iako bi to morao da zna pošto se bavi energetikom. Međutim, to bi svakako morao da zna bilo ko drugi ko odobrava tekst u novinama koje pretenduju da budu ugledne. Da li je moguće da je "Politika" zaboravila da novine imaju i obrazovni karakter? A razlika između energije i snage je vrlo jednostavna, samo je treba znati.
zarije bulatović
nisu samo "prijatelji" omastili brk, sva oprema mora biti kupljena od nemačkih firmi. a ako je oni ne proizvode onda od njihovih posredničkih firmi. a direktiva eu o distribuiranoj proizvodnji energije, visi o istom repu onog mačka gde i demokratska pravila evrope.
Bogdan
Otkriva se topla voda - da je direktiva EU o obaveznim kvotama proizvodnje "zelene energije" računica za mafijske muljaže zna se već niz godina, Ali novinari i političari umesto da predstave računicu narodu, guraju glavu u pesak i kao papagaji ponavljaju kako je to nešto što će nas spasiti. Razliku izmedju cene kilovata proizvedenog u hidroelektranama, termoelektranama, nuklearkama i ovih "zelenih" MORA da isplati država iz PRORAČUNA, dakle svi mi, a ta razlika će u džepove vrlih tajkuna i njihovih prijatelja na vlasti. Zato se to ovih dana potpisuje kao po tekućem traku - čik pogodite ko će da se "omasti"?
Vasa
Prema podacima EPSa za 2016. u Srbiji 1,6 miliona domaćinstava mesečno troši oko 500 kilovata. električne energij, koja se odnosi na obračunski period od 30 dana. E sad izračunajmo koliko plaćamo naknadu /taksu/ povlašćenim proizvođačima električna energije ili koliko nas koštaju ovi OIE. Cena po jedinici o,o93din/kwh x 500Kw x 1.600000 potrošača = 74.400000 din. mesečno podatci EPSa, da su u prošloj godini od proizvođača iz OIE kupili struju u vrednosti od 3,9 milijardi dinara,a da su na osnovu toga od potrošača naplatili 2,5 milijardi dinara. Iz istog izvora različiti rezultati Pitanje je gde ide taj novac već 12 godina i ko ga kontroliše?

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља