субота, 22.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 13:27

НИС најбољи, „Железара” најгора

На листи најпрофитабилнијих су и јавна предузећа – ЕПС, „Београдске електране”, „Југоимпорт СДПР” и „Поште Србије”
Аутор: Аница Телесковићчетвртак, 19.10.2017. у 22:00

Нафтна индустрија Србије (НИС) прворангирана је на листи најпрофитабилнијих компанија, коју је јуче објавила Агенција за привредне регистре (АПР). Нето добит те компаније износила је 16,1 милијарду динара. Иако су пословни приходи ове фирме на крају 2016. за 11 одсто мањи у односу на претходну годину, НИС је смањењем трошкова успео да заузме прво место на листи најпрофитабилнијих компанија. Више од 55 одсто имовине та компанија финансира из сопственог капитала, па повериоци, кредитори, добављачи немају проблема са наплатом потраживања.

Отварање понуда за „Галенику” следеће недеље
Јуче је истекао рок за допуну квалификационе документације за учешће у поступку продаје „Галенике”. Ово је изјавио Драган Стевановић, државни секретар Министарства привреде, на представљању извештаја „Сто нај” у Агенцији за привредне регистре. Уколико комисија утврди да је достављена одговарајућа документација, стећи ће се услови да се отворе пристигле понуде.– Финансијске понуде биће отворене следеће недеље. Све до сада тече у складу са плановима и нема изненађења и разлога за бригу у овој фази поступка – рекао је Стевановић.Рок за достављање пријава за учешће у продаји „Галенике” истекао је 2. октобра, а пријаве су доставиле две компаније – компанија „Амикус СРБ” из Београда, и „Аелиус” из Луксембурга, који је повезано лице ЕМС СА из Бразила.Непознато је чија је понуда била непотпуна. Претходни покушај приватизације „Галенике” пропао је почетком ове године, пошто са потенцијалним стратешким партнером, руско-британским конзорцијумом „Фронтијер-Петровакс”, није постигнут договор о преузимању дуговања које та фармацеутска компанија има према комерцијалним банкама.

Одмах иза НИС-а, на другом месту је „Телеком”, затим „Теленор”, ЕПС и „Београдске електране”. Посматрано према пословним приходима, највећа компанија на крају 2016. била је „Електропривреда Србије” (ЕПС), док је „Србијагас” фирма са највећим историјским губитком. Осим што је остварио највеће пословне приходе у земљи, ЕПС има највећу пословну имовину, највећи капитал и највећи број запослених. По нето добитку, ЕПС се налази на четвртом месту на листи, али је, с друге стране, и на другом месту по укупним историјским губицима.

Како је истакла Ружица Стаменковић, регистратор у регистру финансијских извештаја, ЕПС има проблем са краткорочном ликвидношћу, јер терет кредитирања пребацује на добављаче.

– Своја потраживања наплаћује за 79 дана, а обавезе плаћа за 128 дана – рекла је Стаменковићева.

На листи најпрофитабилнијих је и седам јавних предузећа. Осим ЕПС-а, то су „Београдске електране”, „Југоимпорт СДПР” и „Поште Србије”.

Највећи нето губиташ прошле године била је „Железара Смедерево”, односно љуштура од фирме која је остала држави након што су Кинези преузели имовину ове челичане.

– Треба имати у виду да је продата одређена имовина тог друштва, када је издвојен његов здрав део, који је наставио да послује у оквиру новооснованог друштва „Хестил Србија” – појаснила је Стаменковићева.

Драган Стевановић, државни секретар из Министарства привреде, најавио је да ће ова компанија, након што измири све своје обавезе, сасвим сигурно отићи у стечај. Оно што је добро јесте да су сви запослени из ове фирме прешли на платни списак „Хестила”.

Јуче се чуло и да је фирма са најбољим рејтингом „Бамби” из Пожаревца, која своје пословање финансира углавном из сопствених извора. Компанија није презадужена код банака. Напротив, има доста готовине на рачуну, па је, према оцени Ружице Стаменковић, ова фирма један од најпожељнијих банкарских клијената.

Јавна предузећа у надлежности државе остварила су бољи резултат од планираног. Закључно са јуном, ове компаније су оствариле нето добит од 16,3 милијарде динара. То је за 3,3 милијарде динара више од плана. Од укупно 36 предузећа, 23 компаније су у првих шест месеци оствариле бољи резултат.

– Успели смо да направимо озбиљан искорак и да успоставимо тренд рада који је резултирао позитивним ефектима. Реч је о великим предузећима која имају много коопераната, па се све аномалије које имају у пословању пресликавају на мала и средња предузећа – рекао је Драган Стевановић, државни секретар у Министарству привреде.

Он је подсетио да су 2014. државна јавна предузећа завршила са минусом од 64 милијарде динара, да би 2015. остварила добит од укупно 2,5 милијарди динара. И крај 2016. дочекали су у плусу од 4,6 милијарди динара.

– Најбоље резултате међу јавним предузећима остварили су „Србијагас”, са 7,8 милијарди динара нето добити, „Југоимпорт СДПР”, са 3,2 милијарде динара, „Електромреже Србије”, са 2,2 милијарде динара, и „Поште Србије”, са 1,4 милијарде динара – истакао је Стевановић и додао да држава тренутно у сарадњи са Светском банком ради студију на основу које ће се увести смернице за увођење корпоративног управљања у јавним предузећима.

 

Тодорићеве фирме у Србији су здраве

Бројке не указују на погоршање пословних резултата компанија које у Србији послују у оквиру хрватског концерна „Агрокор”, оценила је јуче Ружица Стаменковић из АПР-а.

– Уколико се заштите са аспекта државе и владе овде нема места за бојазан – додала је она.

У нашој земљи у оквиру овог система послује осам компанија: „Дијамант”, „Фриком”, „Супер картица”, „Нова слога”, „Меркатор С”, „Идеа некретнине”, „Мг мивела” и „Кикиндски млин”.

Како показују подаци АПР-а, четири компаније из групе су у 2016. години позитивно пословале. То су „Дијамант”, „Фриком”, „Супер картица” и „Нова слога”. „Меркатор С” је први пут ове године пословао негативно, као и „Мг мивела”.

– „Дијамант”, „Фриком” и „Нова слога” су врло стабилне компаније. Треба имати у виду да, у односу на све компаније које су под кровом „Агрокора”, „Меркатор” има највећи број запослених, то је 8.830 – рекла је она.

„Меркатор С” је, иначе, на четвртом месту у Србији по пословним приходима у 2016. години.

Да ће Влада Србије искористити све државне механизме да би заштитила српски део привреде који на било који начин има везе са „Агрокором”, изјавио је Драган Стевановић, државни секретар из Министарства привреде.

– У сталном сам контакту са људима који управљају компанијама у Србији које су у систему концерна. Од њих сам добио уверавања да у овом тренутку нема разлога за било какву бригу – рекао је Стевановић новинарима у Београду.


Коментари7
a06cd
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Uroš
Javno preduzeće osnovano parama građana koje funkcioniše bez konkurencije trebalo bi da ima cene usluga takve da nema dobit, na primer preduzeće za centralno grejanje u beogradu (Beogadske elektrane) ima dobit kao cela elektro privreda Srbije, a dan danas nije poznata kako se obračunava cena kilovata koji se prodaje građanima bila je neka obaveza da se bar u podstanice postave kalorimetri pa da postoji cena potrošnje objekta, ali od toga ništa, u novim zgradama koje imaju kalorimetre od tog posla očitavanje potrošnje napravljen je ogroman biznis mada je to automatizovano posao se obavlja wi-fi kompjuter , nešto ko i sa brojilima u epsu....Neznam koji je bio smisao tranzicije iz starog jednopartizma i opšteg vlasništva kad danas većinu privrede čine državna preduzeća i jedna partija od nekoliko.
goran
pa nije baš to sve tako jednostavno....pogledajte šta su pričali ekonomisti Katić i Dušanić na Youtube-u, "Naša Priča - Zablude Neoliberalizma"
Kole SO
Uspeli su tako što su skinuli natpis Naftagas i stavili NIS. Vojvođansko preduzeće, osnovano od Vlade Vojvodine i izgrađeno od vojvođanskih para danas je formalno srbijansko, praktično rusko, a Srbija je u to preduzeće donela nekoliko praznih magacina i pomenuti natpis, što je svakako daaaaleko više od onoga što su Rusi doneli. Braća u krađi i otimanju, svaka čast...
marko
Пошто видим да је суштина твог коментара на војвођанско и србијанско и да су у маркетингу онда то и не треба дирати. А што се тиче ове остале правно економске приче онда треба саопштити неку истину. Никаква влада војводине није оснивач НИС и пре тога свега што му је претходило. На страну што од тог НИС-а управо највећу корист и има тзв војводина. Изграђено од опреме и кредита добијених после светског рата, монополистичко предузеће од кога је крао како је стигао, највише локални директори и по неки политичар. Предузеће које је једино које се бави нафтом било у минусу годинама са једно 10 хиљада радника вишка, и једно 1000 директора вишка, врло вероватно из Лесковца и Владиничиног Хана и околине. Кад су дошли руси убрзо је било 500 милиона профита. После пар година реформи и инвестиција профит видимо око 130 милиона еура, а на плате радника се некад издвајало и 200 милиона еура, а данас једва 100 милиона еура. Хвала им свима, од Русије, Србије, и наравно покрајине, за све ове године.
Препоручујем 15
Glisa
A da damo acinim kinezima otkaz? Od kada ne mogu da dampiraju EZ, ... nema para?
Лука Лабан
Не мешајте бабе и жабе - Железара није исто сто и ХБИС. Железару никада нису водили кинези, а било би интересантно видети листу највећих извозника Србије, ако није први (испред ФИАТа), ХБИС је сигурно други!
Препоручујем 4
Sokol Kostic
Gubitak u milijardama dinara ne znaci nista ako se ne vidu koliki je promet neka firma ostvarila. Veliki gubitak u dinarima je mozda beznacajan u broju procenata od prodaje.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља