понедељак, 20.11.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 12:56
После 10 година отворен Музеј савремене уметности

Чак и сузе у реду за улазак

Испред Музеја савремене уметности и пре десет сати, када су отворена његова врата, створила се гужва. Изложба „Секвенце” биће доступна посетиоцима седам дана, и дању и ноћу
Аутор: Милица Димитријевићпетак, 20.10.2017. у 13:03
(Фото Д. Жарковић)

Нема више корова, прашине, дасака, отпалог мермера, поломљених прозора, авети тишине. Од данас су на Ушћу само уметност и њена публика. И жамор – али онај дугожељени. Зграда Музеја савремене уметности, реновирана након предугих десет година, блеснула је на михољском сунцу. Тачно у 10 сати врата су отворена – изложба „Секвенце”. Уметност Југославије и Србије из збирки Музеја савремене уметности пред оком је јавности. Од јуче је доступна не само дању, већ и ноћу. Непрекидно 24 сата. И тако ће бити све до 27. октобра у десет сати. И то бесплатно.  Ред који се створио и пре самог отварања дао је свему посебан шмек. У њему је било свих генерација, од тинејџера до дама и господе у дубоким годинама. И сви су причали о двема стварима – здању у које ће ући и делима која ће видети. И чињеници да је срећа да је, уз то, још и леп дан. Неки су и заплакали.

О чему пре писати била је дилема. Да ли о здању из 1965. које су пројектовали Иван Антић и Иванка Распоповић, а које је дискретно али ефектно „довео у ред” њихов колега Дејан Тодоровић? Или о поставци од више од 300 дела, која плене свако за себе, у готово филмским сегментима који их групишу, радовима великана који су стварали на нашим просторима од почетка 20. века па до данашњих дана.

Милета Продановић: Кад сам долазио осетио сам жмарце, то је јако добар знак. Дугоочекивана катарза.

У гужви, на самом улазу, док размишља да ли да остави ствари у гардероби или да то занемари, иако га на то опомињу, и похрли ка сликама, посетилац прво разазнаје Надежду Петровић и њен „Погреб у Сићеву” из 1905. То је, уједно и најстарије дело које музеј има. У истој таквој гужви, овога пута на последњем спрату, завршавајући обилазак, посматрач поглед баца на дело „Србија, 2004, Зрењанин, Југоремедија”, ауторке Милице Ружичић, једно од најмлађих у колекцији. Истовремено, ако има вешто око и добро памћење, љубитељ уметности примећује и промену у самој таваници у односу на оригинално решење.

Милан Циле Маринковић: Овде сам провео младост, простор је предиван  ...

 

(Фото Бета/М. Обрадовић)

Изложене слике и скулптуре, само део од преко 8.000 артефаката колико их музеј поседује у збирци која се брижљиво стварала још од 1958, од времена оснивања Модерне галерије, из различитих су праваца. Грађански модернизам, социјална уметност у приземљу. На првом нивоу су надреализам, зенитизам, словеначки конструктивизам, Егзакт, Горгона, концептуална уметност, ретроавангарда, а на другом високи и позни модернизам. Четврти је угостио нову предметност, док је на петом уметност деведесетих и савремено стваралаштво. Ту су Сава Шумановић, Милена Павловић Барили, Васа Поморишац, Ђорђе Андрејевић Кун, Лојзе Долинар, Сретен Стојановић, Марко Ристић, Ване Живадиновић Бор, Леонид Шејка, Вјенцеслав Рихтер, Димитрије Башичевић Мангелос, Јулије Книфер, Олга Јеврић, Олга Јанчић, Милан Б. Протић, Владимир Величковић, Петар Лубарда, Душан Џамоња, Крсто Хегедушић, Петар Омчикус, Мића Поповић, Милорад Бата Михајловић, Душан Оташевић, Милета Продановић, Здравко Јоксимовић, Мрђан Бајић, Горанка Матић, Томислав Петернек, Срђан Ђиле Марковић, Биљана Ђурђевић… Како је то објаснио др Дејан Сретеновић, аутор концепције (кустоси изложбе су и мр Мишела Блануша и др Зоран Ерић) – срж је историјска оса, али је оспољеност нелинеарна. Речено језиком струке, основни циљ изложбе јесте да реафирмише збирке ове куће и понуди нов оквир за њихово упознавање и разумевање.

Утисци се могу сажети у једну реч – импресивно. Младима је занимљиво, старији евоцирају успомене. Урош Ђурић је на степеницама прокоментарисао: „Сјајно. Драго ми је да је уређен и парк и да је прилаз музеју онакав какав би и требало да буде”. Милан Циле Маринковић је додао: „Овде сам провео младост, простор је предиван, с пажњом пролазим кроз поставку”. Милета Продановић се прикључио: „Када сам долазио осетио сам жмарце, то је јако добар знак. Не може човек да не уђе у ово здање, а да се не подсети свега што је овде било, што сам овде и као човек и као уметник доживео. Дугоочекивана катарза.”

(Фото Бета/М. Обрадовић)

Програм отварања употпунио је наступ компаније „Дрезден Франкфурт денс”, и то у Сали „Миодраг Б. Протић”, у кореографији познатог Јакопа Годанија. Иза арматурне мреже неколико сати трајао је посебно осмишљен наступ играча под благо пригушеним светлом. У вечерњим сатима музички програм извео је диригент Хајнц Карл Грубер. За вечерас је планиран музички програм испред музеја, џез и ди-џеј наступи, који почиње  у 19 сати, док ће у недељу бити организован и дечији клуб, са почетком у 10 сати.

Премијерка Брнабић: Враћамо културу у центар пажње

Вршилац дужности директора Музеја савремене уметности Слободан Накарада, након што је лично замолио публику да прва уђе у зграду, дочекивао је званице заједно са министром културе и информисања Владаном Вукосављевићем, да би сви заједно са премијерком Аном Брнабић, председницом Скупштине Србије Мајом Гојковић и градоначелником Београда Синишом Малим обишли изложбу. Премијерка се потом обратила медијима:

– Ово је један од најлепших дана од када сам ушла у Владу Републике Србије. Због оваквих дана желите да се бавите послом који може да донесе корист свим нашим грађанима. После десет година музеј враћамо публици широм Србије. Не стајемо на овоме, од сутра ћемо се у потпуности посветити завршетку радова на Народном музеју, чиме ћемо конкретно показати колико нам је култура важна и колико је враћамо у фокус. Без културе и образовања нема динамичног и одрживог развоја. Захваљујем председнику Вучићу, свима у садашњој влади и претходним њеним саставима, свима који су инсистирали да се овај пројекат заврши, као и Слободану Накаради и целом његовом тиму, Београдском фестивалу игре и Београдској филхармонији. Ово је можда и први пут да смо се око једне овако важне идеје окупили сви заједно, оставивши сујету са стране.


Коментари4
8a21a
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Томислав Османли
Савремено уметничко памћење Србије вратило се у матични простор на Ушћу. Волео сам посећивати раније, и волео бих да у најскорије време посетим Музеј савремене уметности. Честитке уметничкој Србији.
Ana
Razočaraćete se. Izložena dela su odraz sasvim ličnog stava autora postavke, odnosno postavka nije objektivan i na dokumentima zasnovan vrednosni presek naše umetnosti XX i s početka XXI veka, što bi morala biti, jer su za to plaćeni iz budžeta, odnosno od strane građana - da budu objektivni a pre svega da izbegnu estradizaciju koja je primetna u svakom segmentu izložbe. Nedopustivo i nadam se da će biti onih koji će imati hrabrosti da to kažu.
Препоручујем 2
Sasa Trajkovic
Pogledajte samo te političare kao eksponati u muzeju savremenih umetnosti... da li posle 10 godina NE kulture i primitivizma sponzorisanog sa svih medija i državnih institucija je razlog NE za sreću već za otržnjnje jer 10 godina je najmanje jedna generacja koja je stasala u ambijentu primitivizma i kriminalizovanog društva. Za kulturu je minut posle 12h, koliko će vremena proći dok otvorimo narodni muzej koliko generacija će odasti na Pinku i komercijalnim televizijama , folkotekama na splavovima i političkim mitinzima.
Мирослав Јовановић
"... од сутра ћемо се у потпуности посветити завршетку радова на Народном музеју, чиме ћемо ..." - фалим те Боже на небесима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља