недеља, 20.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 21:55

И српски студенти „добили” Нобела за мир

Студенти Факултета политичких наука били део регионалне кампање „I can”, која је ове године добила Нобелову награду за мир
Аутор: Катарина Ђорђевићпетак, 20.10.2017. у 11:17
Кон­фе­рен­ци­ја за по­др­шку пре­го­во­ри­ма о за­бра­ни ну­кле­ар­ног оруж­ја (Фото ФПН)

Александар Бојић, студент дипломатије на Факултету политичких наука и учесник регионалне кампање „I can”, која је ове године добила Нобелову награду за мир због свог рада на потпуној примени уговора о забрани нуклеарног оружја, не крије изненађење због чињенице да велики број студената Универзитета у Београду и даље верује да нуклеарно оружје служи да би се обезбедио – мир у свету.

– Истраживање које смо радили на репрезентативном узорку студената београдског универзитета показало је да је знање академаца о атомском оружју на завидном нивоу, али је обесхрабрујуће што млади верују да је нуклеарно ’дугме’ најбољи преговарач. Истина је да нас атомско оружје не штити ни од терориста, беде или климатских промена, а један од највећих митова гласи да је нуклеарно оружје само једном искоришћено, када је бачена бомба на Хирошиму и Нагасаки. Наиме, нуклеарна тестирања дешавају се стално, а те пробе имају катастрофалне последице по здравље људи и животну средину – објашњава Александар Бојић.

Овај млади студент дипломатије учествовао је у регионалној кампањи „I can”, чији је циљ био да се подигне свест о потреби да наше државе потпишу уговор о нуклеарном разоружању, примећује да је највише отпора кампањи било у Србији, а потом у Бугарској и Румунији, које су део НАТО ’кишобрана’. Од свих земаља у региону, само је Македонија подржала ову кампању за нуклеарно разоружање.

Александар је био и један од иницијатора прве међународне конференције студената дипломатије, под називом „Ја могу да генеришем промене”, за подршку преговорима о закључивању уговора о забрани нуклеарног оружја, која је одржана на Факултету политичких наука.

– Јула ове године 122 државе света потписале су споразум Уједињених нација о забрани нуклеарног оружја. Да би он ступио на снагу потребно је да барем педесет држава ратификује овај уговор, а 20. септембра почело је потписивање уговора од стране шефова држава. У међувремену, организација „I can” добила је Нобелову награду за мир и верујемо да је то веома снажан импулс за уверавање јавности о потреби атомског разоружања – истиче Александар Бојић.

Он подсећа да је кампања „I can” покренута 2007. године, данас је реализује 468 партнерских организација у 101 држави света, а у нашој земљи постоје три невладине организације које су део ове регионалне кампање. У Србији су петнаест младих људи били активни носиоци кампање, а кроз трибине и предавања прошло је око хиљаду људи.

Александров колега и студент дипломатије Ђорђе Стијовић, каже да је са прве међународне конференције студената дипломатије послат апел политичарима и цивилном друштву да Србија крене у правцу нуклеарног разоружања.

– Сматрам да је веома важно што је ова иницијатива кренула са Факултета политичких наука, на коме се образују будући политичари и лидери земље. Ово је јединствен позив човечанству да изабере другачију будућност и да се нуклеарно оружје избрише са лица земље. Важно је рећи да покрет за нуклеарно разоружање данас предводе физичари који су учествовали у креирању атомске бомбе. Нажалост, истраживања показују да су ставови младих у Европској унији у вези са нуклеарним разоружањем веома различити – у земљама НАТО-а мање је младих који су заговорници разоружања, а највећи борци против атомских бомби су млади у Француској, Великој Британији, Аустралији, Новом Зеланду, Холандији и Скандинавији. У тим земљама и раније су вођене антиратне кампање – наглашава Ђорђе Стијовић.

Др Јелица Стефановић Штамбук, професорка дипломатије на Факултету политичких наука, истиче да човечанство дуже од 60 година живи у илузији да је нуклеарно оружје у служби одржавања мира и равнотеже моћи и верује да се застрашивањем обезбеђује – мир. Ни НАТО се никада није одрекао могућности да у случају претње некој земљи чланици употреби нуклеарно оружје.

– Мислим да Србија не процењује добро да је њена највећа безбедност – нуклеарно разоружање. Осим тога, ми смо једина земља у региону која је била засута осиромашеним уранијумом. Ако то није аргумент за нуклеарно разоружање, ја не знам шта је – закључује наша саговорница.


Коментари0
2615b
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља