среда, 22.11.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 08:09

Брисел неће уцењивати Србију Русијом

ЕУ је научила украјинску лекцију и неће пред Београд стављати пред избор „или-или”, потврђују дипломатски извори
Аутор: Жељко Пантелићпетак, 20.10.2017. у 22:00
И Париз и Берлин желе да промене перцепцију ЕУ као економског џина и геополитичког патуљка (Фото: Ројтерс/Ив Ерман)

Специјално за „Политику”
Рим – Европска унија неће стављати Србију пред избор „или-или” када је у питању Русија, напротив биће крајње конструктивна у прилагођавању српске спољне политике са Правним тековинама ЕУ (Аки комунитер) које ће постати обавезне тек са чланством у ЕУ – потврдили су извори у неколико кључних држава чланица уније потписнику  ових редова. „Ми смо научили украјинску лекцију. На примеру Украјине смо видели где може да нас одведе таква политика. Наравно, биће чланица ЕУ које ће из својих разлога покушавати да врше притисак на Србију у погледу односа са Русијом. То није ништа ново. 

Сваки пут кад је Русија на дневном реду у Бриселу државе чланице ЕУ се поделе јер имају веома различите ставове према Москви. Али, сви смо уверени да је много боље имати Србију у нашој сфери него је гурати ка Русији непромишљеним захтевима. Тако да ЕУ неће тражити од Србије више од онога што предвиђа преговарачки оквир. Уосталом, да ли су Немачка, или ваше комшије Мађари, Грци и Хрвати прекинули или заоштрили односе са Русијом због санкција? Некад се стиче утисак да у Београду превише драматизују и понекад дижу непотребно прашину око неких питања”, каже наш саговорник директно упућен у српски досије у ЕУ.

У Бриселу кажу да је питање односа Србије и Русије преувеличано и да се заборавља да санкције ЕУ према Москви нису ни изблиза сличне онима под којима је била Србија због политике Слободана Милошевића. Реч је о веома селективним санкцијама које погађају поједине особе и поједине секторе. Примера ради, Немачка је повећала за више од 50 одсто своју размену са Руском Федерацијом у овој години и наставља да ради на стратешки важном гасоводу „Северни ток 2” упркос противљењу источних чланица ЕУ и САД. И друге чланице, као Италија, Мађарска, Аустрија, Француска не само да настављају посао као и до сада него и појачавају економску сарадњу са Москвом.

После избора у Немачкој и Аустрији, и вероватног уласка либерала у владу у Берлину и слободара у Бечу, европске санкције према Русији ће бити укинуте или „испражњене” од свог садржаја

Ако разговарате са пољским, британским или дипломатама из прибалтичких република сигурно ћете чути тврде ставове о неопходности да Србија заузме јасну позицију према Русији, међутим, добар део чланица, попут квартета Немачка, Француска, Италија, Шпанија, затим Аустрија, Мађарска, Грчка имају, еуфемистички речено, неразговетан став према Москви. Односно, док потврђују на сваких шест месеци санкције Русији, истовремено побољшавају и повећавају сарадњу са Москвом. После избора у Немачкој и Аустрији, и вероватног уласка либерала у владу у Берлину и слободара у Бечу, санкције према Русији ће бити укинуте или „испражњене” од свог садржаја. Немачки либерали, као својеврсни политички портпароли немачке велике индустрије, апсолутно су за укидање санкција Москви, а слободари Хајнца Кристијана Штрахеа су у сестринским односима са Јединственом Русијом Владимира Путина.

Често се заборавља да Србија не преговара са Европском комисијом, већ са чланицама ЕУ и да све одлуке морају да буду донете консензусом, тако да не треба потцењивати ставове ниједне чланице, али је јасно да у преговарачком процесу неке престонице имају много већу специфичну тежину од других. „Немачка постаје све доминантнија у ЕУ, и то се све боље види кроз рад институција ЕУ, укључујући и Европску комисију. У том смислу, за Србију је најважније да усклади ставове са Берлином а затим да ради са осталима, укључујући и питање односа са Русијом”,  објашњава један од искусних дипломатских шерпаса у Бриселу.

За Србију се профилише у овом периоду још једна повољна околност у Бриселу: креација Европе у више брзина. Таква ЕУ ће прилично релаксирати јавна мњења и позиције појединих политичких снага унутар чланица ЕУ према интеграцији Србије и Црне Горе. Другим речима, то би омогућило стварање повољне климе, тзв. моментума, за одређивање временског рока у којем би све заинтересоване стране веслале у истом правцу: чланству Србије и Црне Горе у ЕУ. Подсетимо, помињање 2025. године од стране Жан-Клода Јункера није рок већ само пожељни датум. Да би добили стимулативни рок за преговарачке стране потребно је стварање „моментума”.

Дакле, када Србија буде улазила у ЕУ, већ ће бити консолидовано језгро ЕУ. Осим постојеће Еврозоне, Шенгенског споразума, имаћемо банкарску унију, парламент држава језгра ЕУ, заједничког суперминистра Еврозоне и буџет, енергетику, одбрамбену политику и војску, неку врсту европског ФБИ за борбу против организованог криминала и тероризма, заједничку азилантску политику и још неколико заједничких сектора.

У том најужем кругу ЕУ би требало да буду земље оснивачи (Немачка, Италија, Француска и државе Бенелукса) Шпанија, Словенија, Аустрија и евентуално Португалија. Наравно, ко буде хтео и испуњавао услове, моћи ће да се „укључи” у привилегован клуб. Квалитативна разлика је у томе што ће критеријуми бити другачије постављени: више неће бити могуће блокирати дубље интеграције употребом вета, а улазак у „тврдо језгро” неће бити аутоматски, већ ће заинтересоване државе морати да прихвате сва правила и испуне тражене услове. Београд би са уласком у ЕУ био у друштву Хрватске, Румуније и Бугарске.

Брегзит је показао да је ЕУ много жилавија него што би њени противници то хтели да признају, али је већ сада јасно да неће бити ватрометног убрзања европских интеграција, односно реформи у смеру федерализације ЕУ. Немачка и Француска немају политичку снагу и економску моћ да реформишу читаву ЕУ, али могу да креирају језгро ЕУ које би било хегемон на континенту и озбиљан глобални играч, што је главни циљ Макрона и Меркелове. И Париз и Берлин желе да промене перцепцију ЕУ као економског џина и геополитичког патуљка. Са прибалтичким републикама, Вишеградско групом, скандинавским земљама није могуће формирати снажан блок јер те чланице све израженије дају приоритет националним агендама и интересима у односу на заједничке.

У том контексту Макрон и Меркелова су подржали план председника Европског савета Доналда Туска који игра на карту јачања улога држава чланица у ЕУ на уштрб заједничких европских институција. Таква реформа иде, на први поглед, у корист држава Вишеградске групе и земаља са јаким евроскептичним снагама, али она оставља врата за „дубље интеграције” оних држава које то желе. То значи да ћемо у широј ЕУ имати, као до сада, систем одлучивање који може да се блокира ветом или са малом групом чланица, док ће у, условно речено, ужој ЕУ, бити створен механизам одлучивања сличан оном у НАТО-у. Одлучује се консензусом, али на крају буде како хоће Американци, у случају „Керневропе” биће како се договоре Берлин и Париз. Тако би Француска и Немачка сачувале оклоп ЕУ, односно димензије економског џина по бројевима, а у језгру ЕУ формирали политички субјект који би на геополитичкој панорами био способан да парира САД, Кини, Русији.

Читав процес „раслојавања” ЕУ ће бити мало успоренији него што се мислило пре месец дана. Сама Меркелова има релативно сужен радијус деловања због формирања нове владе, а потом ће морати да буде обазрива до избора у Баварској, где њен традиционални коалициони партнер ЦСУ ризикује да изгуби, први пут, апсолутну већину. Неизвесно је и којим путем ће кренути Аустрија после избора, као и како ће се окончати каталонска криза, док је сасвим извесно да ће Италија врло тешко добити стабилну владу после парламентарних избора у пролеће следеће године. Ипак, у окружењу Меркелове и Макрона су прилични оптимисти да ће до краја њиховог мандата нићи „европски тврди орах”.


Коментари8
6ce21
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Бане
Брисел је добар али за игнорисање. Поред зграде НАТО-а има једна џамија и тамо се производе будући терористи. Толико о Брислу
Јован Скерлић
Неће уцењивати Брисел Србију - до следећег састанка.
Bosko
Naravno, kao sto ni Rusija niti hoce niti moze ucenjivati Srbiju Briselom, jer su nasi ekonomski odnosi skoro beznacajni. Jos samo da Rusi odustanu od spijunskog centra u Nisu i da se zadovolje humanitarnim centrom i nasom vojnom neutralnoscu i sve su kockice slozene. Sah, mat, pobeda Srbije!
Јован К.
Bosko (можда Немањићу), да ли имате доказе и шта то шпијунира руски хуманитарни центар у Нишу? Ако немате доказе којима бисте поткрепили своју тврдњу, онда је Ваш коментар лишен смисла.
Препоручујем 4
Sasa Trajkovic
Nešto su naučili ... neverujem jer EU nije funkcionalna država u njoj svaka država ima svoju politiku i svoje interese ali i veliki uticaj SAD a na politiku pojedinih država unutar EU.
Trifun
EU izgleda pocinje uvazavati "realnost na terenu",kad je Srbija u pitanju.Jer,ako bi nas stavila pred dilemu "ili-ili" i terali da uvedemo sankcije Rusiji(secemo granu na kojoj sedimo) NEMA te Vlade Srbije koja bi pristala na tu ucenu i ako bi,eventualno, pristala NE BI se zadrzala na vlasti u Srbiji..U ostalom oni(EU) su sve manje "bezalternativni",a pregovaracki potencijal Srbije prema njima jaca zahvaljujuci strateskom partnerstvu sa Rusijom i Kinom i konstruktivnom saradnjom sa ostatkom "slobodnog sveta"(kome je "pun kufer"USA&NATO dominacije).

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља