уторак, 11.08.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
петак, 20.10.2017. у 22:00 Ј. Рабреновић, Ј. Петровић Стојановић

Пореско растерећење привреде већ готова ствар

Премијерка најавила да ће почетком децембра објавити одлуку о повећању неопорезивог дела дохотка
Србија има убедљиво највеће порезе на зараде (Фото А. Васиљевић)

Није тајна да ће привредници следеће године плаћати мањи порез држави, јер су такве мере већ најављиване. Оно што је непознато је то како ће пакет пореских растерећења изгледати. Пре два дана премијерка Ана Брнабић изјавила је да ће у сарадњи са Фискалним саветом размишљати о „смањењу оптерећења за привреднике које неће угрозити буџетске приходе”. „Надам се да ћемо почетком децембра објавити одлуку о повећању неопорезивог дела дохотка, то ће сигурно ићи, само још не знамо у ком обиму. То смо обећали јер су послодавци пристали на повећање минималне цене рада и ми смо обећали да ће то бити неутрално за државу. То јест, да држава не приходује, а да послодавцима олакшамо нови намет”, рекла је Брнабићева.

Извесно је да држава има пара за ово смањење, јер је чак и конзервативни Фискални савет простор за трошење у буџету за 2018. годину проценио на 80 милијарди динара. Већи део овог буџетског колача ће „усисати” најављено повећање пензија за пет и плата за пет, односно десет одсто, и процењује се да ће се на то потрошити 55 до 60 милијарди динара. Значи, буџетски простор за растерећење привреде, али и повећање јавних инвестиција, јесте око 20 милијарди. Све ово је ипак рачун без крчмара, јер нацрт државне касе за следећу годину још није скројен, а чека се и зелено светло ММФ-а за овакве мере.

Неопорезиви део зараде тренутно износи 11.790 динара, а још није познато колико ће овај „порески цензус” износити после повећања. Према рачуници Фискалног савета, уколико се растерећење привреде проведе кроз повећање неопорезивог цензуса на зараде са 11.790 динара у овој на 18.500 динара у 2018. години, највеће користи би имали запослени са минималним примањима који примају око половине просечне зараде у републици (распон оптерећења на нето зараду од око 56 до 65 одсто).

Никола Алтипармаков, члан Фискалног савета, објаснио је чије би зараде биле највише растерећене.

– Највише би биле растерећене зараде мање од просечних, а нарочито оне око минималца. На тај начин би се повећала прогресивност опорезивања зарада која је у Србији сада нижа него у већини земаља у региону.

Упитан да ли има шансе да после повећања неопорезивог дела зараде и приватни послодавци повећају плате, Небојша Атанацковић, председник Уније послодаваца Србије, каже да има.

– Било које растерећење привреде оставља простор за повећање зарада. Било да је реч о повећању неопорезивог дела плате или смањењу пореза на зараде за два или три и по одсто, о чему се такође спекулише последњих дана – каже Атанацковић.

Он не може да се сети када је реалном сектору последњи пут повећана плата, док се с друге стране држава показала као најбољи послодавац, јер из буџета сваке године почасти своје раднике с повећањем и то од пара које за њих заради управо реалан сектор где је просек плата око 305 евра.

– Буџет мора да се пуни кроз реално већу привредну активност, а не кроз повећање намета на оног ко једино нешто ради и ствара у земљи. Док се тај проблем не реши, простора за повећање плата радницима у реалном сектору неће ни бити – каже Атанацковић.

С њим се слаже и Драгољуб Рајић, из Мреже за пословну подршку, који подсећа да су порези на зараде у Србији убедљиво највећи у источној и централној Европи. И да све док држава на сваких 100 динара буде себи узимала између 64 и 67 динара у зависности од висине плате, бољитка зa раднике нема.

Повећање плата у реалном сектору, истиче, биће могуће тек када се порески намети смање за трећину, а не за неколико процената, што се такође најављује за следећу годину.

То би значило право растерећење. Само би у том смислу били конкурентни с Словачком, Чешком, или Мађарском. У Бугарској су намети на зараде најнижи – 20 одсто, у Албанији 25 одсто, што је главни разлог и што домаћи производи не могу да буду конкурентни на страном тржишту, истиче Рајић.

Коментари5
d4bf1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Mirko
Sve dok država daje podsticaje i subvencije preduzetnicima imaćemo uticaj politike na privredjivanje. Država bi morala da ukine porez na minimalac a onda progresivno postavi poreske stope u odnosu na visinu plate kao što radi većina civilizovanih i razvijenih zemalja. Neznam zašto bi država punila budžet a onda po sopsvenoj volji podsticala preduzetnike osim da na njih vrši politički uticaj. Takoodje je mnogo korupcije u dodeljibanju tih podsticaja od strane državnih činovnika. Zna se ko će im napraviti biznis plan koji će da prodje kod državnih službenika. Takoodje se zna koliko će kome pripasti od pravljenja takvih planova. Treba napraviti striknu kontrolu trošenja para iz penzionog i zdravstvenog fonda jer se i u tim fondovima izdvajaju velika sredstva koja se nenamenski troše i predmet su korupcije medju činovnicima tih fondova.
Ilic Momcilo
Ovo nije rasterecenje privrede,nego rasterecenje "sirotih" poslodavaca.Da li treba da smo zahvalni,zbog toga sto ce "uvecanje"primanja zaposlenih biti manje nego poskupljenja koja su vec tiho pocela.!?"Glavni" cesto govori kako moramo vise da radimo.Penzioner sam, ali gledam decu kako se ubise radeci po ceo dan i sta? i cemu?.Nema promene.
dejan tomo
Nesto ne vidim da se mladi ubise od posla,ubise se od kafica i ulica...
Aleksandar
I radnicke plate rasteretite malo. 50.000 bruto 33 000 neto, od 33 000 sa 15000 platis dazbine drzavnim preduzecima koja se finansiraju iz buzdeta i na kraju u prodavnici platis PDV sa onim sto ti ostane. Znaci raspolazes sa 20-25% od svoje zarade, SAMO DERI KOZU
Milojica Resimic
Neka molim vas,nikakvo rasterecenje,znamo mi sta to znaci,samo nas ne dirajte i ne menjajte nista.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља