четвртак, 20.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 13:44

Из Беча у Фочу па натраг у Салцбург

У родном месту Волфганга Амадеуса Моцарта, где живи око 15.000 Срба, отац Јован Говедарица предаје веронауку и држи службу у храму Покрова Пресвете Богородице
Аутор: Александар Апостоловскисубота, 21.10.2017. у 22:00
Протеклог викенда Срби у Салцбургу прославили су славу Храма Пресвете Богородице. По благослову патријарха Иринеја и епископа аустријско-швајцарског Андреја, архијерејску литургију служио је епископ моравички Антоније, викар патријарха српског (Фото лична архива)

Необичан је животни пут Јована Говедарице. Тридесетогодишњи свештеник СПЦ рођен је у Бечу, потом је као дечак отишао у Фочу да учи богословију, а онда је постао салцбуршки парох. У родном месту Волфганга Амадеуса Моцарта, где живи око 15.000 Срба који махом раде у фабрикама металског комплекса, као занатлије или конобари, отац Јован предаје веронауку и држи службу у храму Покрова Пресвете Богородице.

Јованов отац Ђуро 1973. године, на великом гастарбајтерском таласу, из Зрењанина је стигао у Беч.

– Моја породица је пореклом из Херцеговине. У Банат су стигли 1968. године, на плодну земљу. Мој отац је по завршетку гимназије постао инструктор вожње и тај посао је наставио да ради и у Бечу. Може се рећи да је пола Беча научио вожњи, а нарочито наш бројни народ. Кренуо је у иностранство за бољом будућношћу и пронашао је, али није заборавио наше корене – каже отац Јован, који је још као дечак био редован на богослужењима, са чувеним протом Драгом Говедарицом.

– Кроз долажење у олтар, изродила се љубав за богословију и отишао сам за Фочу. Прота Драго помогао ми је да упишем Богословију Светог Петра Дабробосанског у Фочи, као и Богословски факултет у истоименом граду. Тамо сам имао родбину са мајчине стране и школовање ми је било лакше. Али, мој немачки језик је тада био неупоредиво бољи него српски. У Фочу сам дошао и са немачким менталитетом. Убрзо сам се привикао и упознао садашњу супругу Снежану – прича Јован Говедарица.

По завршетку Богословије и теолошких студија враћа се у Беч, где прво две године предаје православну веронауку. Рукоположен је у ђаконски чин 1. фебруара 2015. године и постављен за ђакона у Светоуспенском храму у 17. округу у Бечу.

Октобра исте године рукоположен је у Салцбургу у свештенички чин и постављен за пароха прве салцбуршке парохије и старешине храма.

– Црквена општина у Салцбургу, која покрива територију савезних покрајина Салцбург, Тирол и Форалберг, основана је 1945. године. По издвајању покрајине Форалберг у самосталну црквену општину и парохију 1976. године, као и покрајине Тирол 1992. године у самосталну црквену општину са седиштем у Инсбруку, територија црквене општине у Салцбургу покрива територију савезне покрајине Салцбург, где сада постоје три парохије. Две са седиштем у Салцбургу и трећа у месту Салфелдену, која је основана 9. марта 2001. године – напомиње отац Јован.

Напором протојереја Србољуба Ђокића и вредних парохијана 2011. године изграђен је први храм за православне Србе у овој покрајини, који је посвећен Покрову Пресвете Богородице. Пре куповине земљишта и градње храма служило се у католичкој цркви Ст. Бласиус у старом граду.

– Протојереј Србољуб био је у то време свештеник у Салцбургу. Он је покренуо идеју да се подигне православни храм за богослужбене потребе. Да није био толико упоран, да није било 450 породица које су помагале својим прилозима, питање је да ли би икада био изграђен. Освећење земљишта обавио је тадашњи средњоевропски епископ Константин (Ђокић) 22. октобра 2006. године – казује млади свештеник, подсећајући да је идеја за оснивање црквене општине у Салцбургу рођена 1945. године у заробљеничко-официрском логору у Санкт Јохану у Понгау, у покрајини Салцбург, приликом посете владике Николаја Велимировића овоме месту.

Прво писано одобрење надлежних власти за оснивање црквене општине стигло је у јулу 1947. године. Као први парох помиње се јереј Радиша Пурић, који је тада био и архијерејски заменик за Аустрију.

Седиште парохије био је град Салцбург, а парохијани су били искључиво политички емигранти тога времена. Али, времена су се променила. Тадашњим политичким противницима Титовог режима придружили су се представници радничке класе из СФРЈ, попут породице Говедарица, а у последње време то су махом становници источне Србије.

Али, отац Јован је један од ретких који је направио  круг – из Беча у Фочу, па онда назад, у Салцбург.


Коментари0
46e1d
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља