понедељак, 24.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 10:34
МЕЂУНАРОДНИ ПРЕГЛЕД

Иби на Блиском истоку

Аутор: Владимир Вукасовићсубота, 21.10.2017. у 22:00

Меланија Трамп је оставила супруга. Председник САД и најпознатији произвођач „лажних вести” заменио ју је лажном Меланијом, двојницом, да га прати у јавности. То је последња бесмислица теоретичара завере али, уместо да је оповргава, Доналду Трампу би било упутније да нешто слично њој обистини на Блиском истоку. Јер, као и Меланија у параноичном заплету, његовој контроли се отима и тај регион. Али, читаве народе ни Краљу Ибију није пошло за руком да замени, па ни Блиском истоку није могуће наћи дублера да послушно иде за шефом Беле куће где год овај одлучи да га поведе.

Још се под Обамом Америка окренула од Блиског истока и посветила се томе да, Кини испред носа, политичко-економски овлада азијским Пацификом. С овако смушеним потезима Вашингтона, пре ће Пекинг претећи ривала на Пацифику и још продрети дубоко на „његов” Блиски исток, ка којем пружа све дуже и чвршће кораке у дипломатији и привреди и наводно је на ивици тога да преузме удео у саудијској нафти. Иран, ма колико Трамп настојао да му сломи кичму, контролише земље у којима су амерички војници. Русија опет стиче пријатеље у региону, и то међу онима који су се највише у САД уздали.

Нешто може Американце утешити. Москва засад јесте избегла војно заглибљивање на Блиском истоку, слање све више и више војника на фронт где никада нема довољно људи за било чију коначну победу. Али, због амбиције да, уместо САД, постане сила која ће посредовати међу локалним играчима, Русија се заглибљава у обећања. Ухваћена је у унакрсну ватру противречних очекивања која од ње имају њени нови пријатељи, срећни када се виде само зато што је то неопходно да би једни другима очи копали.

СТРАХ ОД ИРАНА: Пала је Рака, престоница Исламске државе, али се тог дана дешавало нешто што ће можда и више утицати на будућност Сирије: посета руског министра одбране Сергеја Шојгуа Тел Авиву. Оданде не престају да понављају Москви како неће дозволити њеном савезнику Ирану да своје војне снаге у Сирији спусти на границу са Израелом. Само ове недеље Израелци су трипут разменили ватру са јединицама сиријског председника Башара ел Асада, који је Техерану и ближи него Кремљу. Асадови људи су отворили ватру и на израелски авион над Либаном, одакле је Хезболах претио да ће уништити „ционистичку лажну државу” и пре него што је, уз иранску подршку, ушао и у Сирију. То је опасност по Израел са севера, док је на југу појас Газе, односно Ирану такође близак Хамас, који ни договор са ривалским палестинским покретом Фатах о повратку у заједничку владу није натерао на разоружање нити признање израелске државе.

Годинама Русија окреће главу на другу страну док израелски авиони гађају конвоје Хезболаха у Сирији. Понудили су Руси и да прошире зону у Сирији уз границу са Израелом у коју проиранским милицијама не би био дозвољен приступ, али још не онолико колико то Тел Авив тражи. Балансирање Кремља између Иранаца и Израелаца постаје све напорније.

У Техерану не могу бити задовољни ни тиме што улагањима у нафтна постројења ирачких Курда Русија ојачава њихову владу и њен захтев за сецесију, који је од свих држава, управо зато што би то ослабило Иран, подржао једино Израел. У Вашингтону мора да су подељених осећања гледали како њима најомрзнутија држава региона, Иран, преко ирачке армије и шиитских милиција, остварује америчку жељу да очува јединство Ирака, али тако што је понижавајуће растерала курдске борце, савезнике САД. Амерички војници су то пратили немо, док су америчко оружје користили и Курди и њихови супарници.

ИГРА НА ДВЕ ТАБЛЕ: Никад није било очевидније колико се преко Курда преламају односи глобалних и блискоисточних сила и будућност тог дела света након пораза Исламске државе. Јер, Русија је намигивала сиријским Курдима, настојећи да их одвуче од САД и приближи својим циљевима, али је опет допустила Турској да их угрози. Лане су турске трупе са њима пријатељским групама сиријске опозиције пуштене да заузму простор којим су Курди желели да повежу своје кантоне на северу Сирије. Сад је турско-опозиционим снагама одобрен и упад у Идлиб. Да би мирно ушли у ту сиријску провинцију, био је потребан и пристанак Нусра фронта, који донедавно није ни крио везе са Ал Каидом. Из Идлиба Турци могу да опколе северозападни кантон сиријских Курда и покваре им радост због заузимања Раке.

Ту је Асад у процепу попут оног америчког у Ираку: слабљење Курда му иде у прилог, али не ако ће то ојачати положај Турске и сиријске опозиције. Асадова влада је протестовала због уласка непријатељских трупа, док су Иранци, никад блиски Турској, нападно ћутали иако се Анкара за ту акција позвала на преговоре које води и са Москвом и са Техераном.

Руси су због ширења Иранаца у региону и под притиском Саудијаца, који иначе нису луди ни за Турцима, о Асаду да се не говори. Почетак потенцијално уносног зближавања даје Москви разлоге да покуша да удовољи Ријаду. Ако све ове контрадикторне захтеве буде помирила, неће заслужити само Нобелову награду за мир него и за физику – јер би то било радикално редефинисање основних закона стварности какву досад познајемо.


Коментари10
57478
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Zorka Papadopolos
Iako izgleda da Rusija i USA deluju/ne deluju svako za sebe u Iraku, Siriji... mislim da medju njima postoji dogovor. Sa nama se, na Balkanu velike sile igraju, kako im treba, a mi im se namestamo, u svojoj brljivosti... Sta je onda tek ostalo za bliski/srednji Istok? Hvala autoru na iscrpnim analizama.
Petar Ilic
Ovog puta procitao sam komentare, sto obicno ne cinim. Kad neuki i mentalno lenj Srbin hoce da se pravi da razume svetsku politiku onda za sve nevolje u svetu ima samo jedno objasnjenje: Amerika je za sve kriva. Toliko zna i neuki seljak koji je cuo od popa da sve sto se dogadja u svetu, dogadja se zato sto Bog tako hoce. Samo prosta zamena reci u znanju koje je nauceno pre vise stotina godina i prenoseno uz pomoc crkve sa kolena na koleno. Umesto reci Bog sad se koristi rec Amerika. To je sadasnja moderna srpska pravoslavna religija. Nista vise pravom Srbinu nije potrebno da zna.
aleksandar
"владари из сенке, дубока држава, Билдеберг, Трилатерала, Вол Стрит..." Masala. A Vatikan, Rokfeler, Rotsild, Soros, i Dzingis Kan? Eto, Vol Strit. Cime to Vol Strit upravlja? Eno ih dvojica glavonja iz Goldman Saksa, prave budale od sebe u Trampovoj miki maus administraciji, i nista sta hoce ne mogu da proguraju. Tako je ovde natrag u stvarnosti. A tamo kod vas na nebu, pa pricajte nam...
Препоручујем 5
Радо Мир
И није Вам велики посао да (изузев Вашег) прочитате пет туђих мишљења. Једино сте нам 'бацили коску', кога сте почастили са 'neuki i mentalno lenj Srbin'? Што се Америке тиче (подразумевам онај њен део што се назива САД), ако сте на моју маленкост циљали, наравно да није иста за све крива. Кривицу за сво зло које иста чини диљем планете последњих деценија, највећим делом може да подели са онима који јој вуку конце. Делимично то су они из мрака (владари из сенке, дубока држава, Билдеберг, Трилатерала, Вол Стрит...), а добрим делом и они извана: лондонски Сити, а понајвише она мала 'ненуклеарна' државица (што поседује стотину, можда и двеста нуклеарних бојевих глава) и што покушава да прекроји Блиски Исток а да сама нарасте као тумор на рачун тамошњих држава и народа. Име јој не спомињем, за сваки случај.
Препоручујем 12
Радо Мир
Да ли се то аутор текста домогао 'листе руских обећања', па тако зна да се 'Русија заглављује у обећањима'?! Јел' нас он то извештава са лица места, па је видео кад су: 'Асадови људи су отворили ватру и на израелски авион над Либаном...', или су му то дојавили 'поуздани извор -Бели Шлемови'?! Да ли је исти аутор заборавио чији је окупирани 'на југу појас Газе', па то 'случајно' пропушта да наведе?! П.С. Да ли Админ има довоано слободе да објави овај коментар?!
Пескаревић
А ево шта данас о Курдима пишу "тамо" на Блиском истоку: "Курди су још један пут испустили могућност стварања сопственог Курдистана. Зато што су их по ко зна који пут поново израдили Американци."
Неда
Да ли Ви гледате шта се дешава на Блиском истоку? Да ли Ви читате шта о утицају Русије говоре арапски државници? Очигледно да не. И сви кажу - Русија је преузела утицај над Блиским истоком и истиснула САД. Али то је урађено и ради се филигранстком тачношћу и опрезношћу, јер Москва зна оно што запад не зна и не може да разуме - Блиски исток је тананан, тамо није ништа као што изгледа или се прича. Зар нисте уочили једну закономерност која се види по целом свету - тамо где Русија има утицаја, али због запада не може директно да продре, то ради Кина. Шта мислите да ли je тo "случајност" или договор да се "језуити" не досете? Тако је и са продором кинеског капитала и у Сирији и на целом Блиском истоку. Русија се ни на који начин није заглибила тамо. Напротив, дошла је да остане - политички, економски, војно. Сада контролишу и арапски гас и зато стално праве договоре са Саудитима. И са Курдима није тачно - американци су изиграли Курде. Приметно је руско уздржавање у односима према Курдима.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Погледи / Међународни преглед
Међународни преглед
Међународни преглед
Међународни преглед
Међународни преглед

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља