У буџет Србије прошле године Управа царина уплатила милион евра од продаје заплењене робе. Физичка лица могу да учествују у овим јавним продајама само у случају лицитације аутомобила, док за осталу робу „конкуришу” само фирмеУправа царина је током прошле године у буџет Србије уплатила више од милион евра наплаћених на јавним лицитацијама заплењене робе. Више од 50 одсто овог новца остварено је од продаје возила, а остатак од гардеробе, одеће и друге непрехрамбене робе. А где даље завршава ова роба коју на јавним лицитацијама могу да купују само фирме, односно правна лица, осим у случају аутомобила за које могу да се надмећу и заинтересовани грађани.

Већина завршава у малопродаји у такозваним царинским продавницама које су биле посебно актуелне пре десетак година, а њихова популарност расте и последњих месеци широм Србије. То није за чуђење, будући да се у оваквим продавницама обућа, гардероба, техничка роба, спортска опрема, кућна хемија и све што замислите може купити по багателним ценама. Колико је данас таквих радњи у Србији у Управи царина не знају и објашњавају да ове радње немају никакве везе са њима нити су у њиховој надлежности после јавне продаје. По њиховом мишљењу власници ових радњи називају их царинским искључиво из маркетиншких разлога, како би привукли купце који знају да је ова роба заплењена и на лицитацији продата по нижим ценама.

– Лицитација је јавна продаја робе, која се организује када је нека роба одузета правоснажним решењем у царинско прекршајном поступку. Сва трајно одузета роба може да буде изложена јавној продаји, с тим што одлуку о судбини робе доноси суд. Постоји и роба која се не може продавати због здравствених или сигурносних разлога и уништава се под царинским надзором (нпр. наркотици, дуванске прерађевине без акцизних маркица или фалсификована роба) – кажу за „Политику” у Управи царина.

У случајевима када је одузета специфична роба, попут племенитих метала, у јавним продајама могу да учествују само фирме које су регистроване за уско специјализовану делатност, као што су златаре. Када је реч о аутомобилима, таква прилика је пружена свим грађанима који о терминима када се организују јавне лицитације могу да се информишу у дневним новинама, јер царинарнице имају обавезу да осам дана пре одржавања јавне продаје ту информацију објаве у најмање једном дневном листу који покрива целу територију Републике Србије.

У првој половини 2017. године одржано је укупно 47 јавних продаја, од чега 21 продаја возила, а преостале друга царинска роба. Од ових лицитација у буџет  Србије укупно је уплаћено више од 86 милиона динара.

– Редован сам купац у оваквим радњама. Има их у свим деловима Београда, али су обично неугледне и више личе на складишта. Прошле године сам чак наишла и на кућну теретану коју смо купили за 10.000 динара. Све је јефтиније најмање 50 одсто, продаје се и храна коју се нисам усудила да купим, иако је у фрижидерима. На полицама има и хране којој ускоро истиче рок трајања и она је баш јефтина, и то је увек посебно наглашено – каже наша читатељка која је у ствари редакцију „Потрошача” питала да ли и она може да купује ову робу на царини и добије је још јефтиније.

Права полемика о овим радњама води се на форумима где упућени у лицитације обавештавају о свим детаљима – када су јавне продаје, где може касније да се набави најбоља роба из друге руке и где се налазе „царинске” продавнице. Своје искуство из такозваног потрошачког раја преноси и један купац који се хвали да је купио капут за 850 динара и фирмиране патике за 1.200. Каже да се у радњи у самом центру Београда чекало у редовима, а није ни секондхенд ни кинеска продавница. Према ономе што се може видети на форумима, најактуелније радње у Београду су у Булевару краља Александра, на Карабурми, где је према искуствима купаца, највећи избор, а има их и на Бањици, Сурчину и Земуну.