недеља, 08.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 13:34

„Царинске” продавнице поново актуелне

Заплењена роба коју Управа царина продаје на јавним лицитацијама завршава у малопродаји и нуди се по 50 одсто нижим ценама
Аутор: Ј. Антељ, Ивана Албуновићнедеља, 22.10.2017. у 22:00
У првој половини ове године одржано је 47 јавних продаја (Фото Управа царине)

У буџет Србије прошле године Управа царина уплатила милион евра од продаје заплењене робе. Физичка лица могу да учествују у овим јавним продајама само у случају лицитације аутомобила, док за осталу робу „конкуришу” само фирмеУправа царина је током прошле године у буџет Србије уплатила више од милион евра наплаћених на јавним лицитацијама заплењене робе. Више од 50 одсто овог новца остварено је од продаје возила, а остатак од гардеробе, одеће и друге непрехрамбене робе. А где даље завршава ова роба коју на јавним лицитацијама могу да купују само фирме, односно правна лица, осим у случају аутомобила за које могу да се надмећу и заинтересовани грађани.

Већина завршава у малопродаји у такозваним царинским продавницама које су биле посебно актуелне пре десетак година, а њихова популарност расте и последњих месеци широм Србије. То није за чуђење, будући да се у оваквим продавницама обућа, гардероба, техничка роба, спортска опрема, кућна хемија и све што замислите може купити по багателним ценама. Колико је данас таквих радњи у Србији у Управи царина не знају и објашњавају да ове радње немају никакве везе са њима нити су у њиховој надлежности после јавне продаје. По њиховом мишљењу власници ових радњи називају их царинским искључиво из маркетиншких разлога, како би привукли купце који знају да је ова роба заплењена и на лицитацији продата по нижим ценама.

– Лицитација је јавна продаја робе, која се организује када је нека роба одузета правоснажним решењем у царинско прекршајном поступку. Сва трајно одузета роба може да буде изложена јавној продаји, с тим што одлуку о судбини робе доноси суд. Постоји и роба која се не може продавати због здравствених или сигурносних разлога и уништава се под царинским надзором (нпр. наркотици, дуванске прерађевине без акцизних маркица или фалсификована роба) – кажу за „Политику” у Управи царина.

У случајевима када је одузета специфична роба, попут племенитих метала, у јавним продајама могу да учествују само фирме које су регистроване за уско специјализовану делатност, као што су златаре. Када је реч о аутомобилима, таква прилика је пружена свим грађанима који о терминима када се организују јавне лицитације могу да се информишу у дневним новинама, јер царинарнице имају обавезу да осам дана пре одржавања јавне продаје ту информацију објаве у најмање једном дневном листу који покрива целу територију Републике Србије.

У првој половини 2017. године одржано је укупно 47 јавних продаја, од чега 21 продаја возила, а преостале друга царинска роба. Од ових лицитација у буџет  Србије укупно је уплаћено више од 86 милиона динара.

– Редован сам купац у оваквим радњама. Има их у свим деловима Београда, али су обично неугледне и више личе на складишта. Прошле године сам чак наишла и на кућну теретану коју смо купили за 10.000 динара. Све је јефтиније најмање 50 одсто, продаје се и храна коју се нисам усудила да купим, иако је у фрижидерима. На полицама има и хране којој ускоро истиче рок трајања и она је баш јефтина, и то је увек посебно наглашено – каже наша читатељка која је у ствари редакцију „Потрошача” питала да ли и она може да купује ову робу на царини и добије је још јефтиније.

Права полемика о овим радњама води се на форумима где упућени у лицитације обавештавају о свим детаљима – када су јавне продаје, где може касније да се набави најбоља роба из друге руке и где се налазе „царинске” продавнице. Своје искуство из такозваног потрошачког раја преноси и један купац који се хвали да је купио капут за 850 динара и фирмиране патике за 1.200. Каже да се у радњи у самом центру Београда чекало у редовима, а није ни секондхенд ни кинеска продавница. Према ономе што се може видети на форумима, најактуелније радње у Београду су у Булевару краља Александра, на Карабурми, где је према искуствима купаца, највећи избор, а има их и на Бањици, Сурчину и Земуну.


Коментари3
2b75d
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Radovan
Nema tu filozofije. Narod siromasan pa mora,a drzava da i ovde ubere nesto. Kraj.
djordje
znaci na kraju drzava svercuje...umesto da se unisti roba ili razdeli socijalnim slucajevima,, dovodi se do toga da se podriva domaca proizvodnja opet..sta je razlika izmedju spaljivanja narkotika i spaljivanja zaplenjene kafe?
Pera
A i sto se tice tih socijalnih slucejava 75% i nisu socijalni slucajevi. Za ostalo se slazem....
Препоручујем 20

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља