среда, 26.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 10:17

Форензичари у борби против криминала

Свака полицијска станица у Енглеској има посебан тим за дрогу и алкохол, а жртве сексуалног насиља су збринуте чак и ако не пријаве случај полицији, каже доктор Џесон Пејн-Џејмс
Аутор: Александра Петровићнедеља, 22.10.2017. у 22:00
Џесон Пејн-Џејмс (Фото А. Петровић)

Место злочина и тело жртве на обдукционом столу прве су асоцијације када се говори о форензици и судској медицини. Међутим, форензичари се претежно баве живим људима. Читаве армије стручњака судске медицине свакодневно раде на спречавању криминала, на збрињавању жртава, али и на враћању преступника с погрешних путева.

О томе је ових дана у Београду говорио доктор Џесон Пејн-Џејмс с Факултета за форензичку и правну медицину при Краљевском колеџу лекара у Лондону, један од најугледнијих стручњака из области клиничке судске медицине у свету.

Доктор Пејн-Џејмс је протекле недеље стекао звање гостујућег професора Медицинског факултета у Београду. Одржао је предавања у Институту за судску медицину „Милован Миловановић” и у свечаној сали Скупштине града Београда, на отварању четврте Глобалне конференције студената биомедицинских наука, коју организује Медицински факултет у Београду.

Студенти медицине и представници правосуђа имали су прилике да чују како форензичари у Енглеској воде рачуна о грађанима, посебно о притвореницима и затвореницима, али и како се уз добру организацију у служби науке ефикасно откривају путеви дроге.

Велика Британија, са 60 милиона становника, данас има 90.000 затвореника. Енглеска и Велс имали су седам милиона кривичних дела и 167.000 заплена дроге у 2015. години, а сексуално насиље је у највећем порасту од 2002. године, са скоро 29.000 силовања и 59.000 других сексуалних напада за годину дана, навео је доктор Пејн-Џејмс.

– Трговина дрогом најчешће је повезана и с другим кривичним делима. Велики број разбојништава и крађа се врши како би се дошло до новца за куповину дроге. Већина извршилаца кривичних дела одмах буде пријављена посебним полицијским тимовима који се баве дрогама и алкохолом. Свака полицијска станица има тим за дрогу и алкохол – каже Џесон Пејн-Џејмс у разговору за „Политику”.

Дрога је много чешће узрок саобраћајних несрећа него алкохол, додаје доктор. Зато се у Енглеској рутински раде тестови на дрогу путем пљувачке и зноја.

– Алко-тест је у Србији део рутинске процедуре, али тест на дрогу није – указује проф. др Ђорђе Алемпијевић, шеф Катедре за судску медицину Медицинског факултета у Београду.

За откривања трговаца дрогом, када се сумња да су прогутали пакетиће, Енглези не примењују гастроскопију – преглед желуца. Ова метода није медицински прихватљива, због ризика који носи и опасности да пакети с дрогом пукну, као и због етичке обавезе лекара да не врше овакве какве интервенције без пристанка пацијента.

– Догађало се да се дилери угуше када прогутају дрогу и почну да трче бежећи од полиције, а гастроскопија се показала ризичном јер је у једном броју случајева дошло до пуцања пакета у телу, тровања и смрти. Зато полицијске станице имају посебно опремљене тоалете у којима форензичари „чекају” да осумњичени природним путем избаце дрогу коју су прогутали – каже доктор Пејн-Џејмс.

Тестирање на дрогу у Енглеској има кључан значај не само у откривању него и у спречавању криминала.

– Када се препозна да осумњичени има проблем с алкохолом или дрогом, специјални тим се интересује да ли постоје и здравствени, породични и социјални проблеми. Често су људи жртве разних околности, а привођење у таквим ситуацијама буде прилика да се те околности промене. Тимови за дрогу и алкохол многима су променили живот – каже Пејн-Џејмс.

Тако то раде Енглези. Клиничка судска медицина у Енглеској најпре се бави здрављем ухапшеног грађанина.

– Осумњичени неће нестати у мору бројки о оптуженима и осуђенима. Његово признање и други докази нису релевантни само за полицију и суд, него и за здравствени и социјални систем, који могу да ублаже последице и да га врате с погрешног пута. Затвор није решење, јер затвор најчешће људе направи горим него што су били. Друштвена рехабилитација је најважнија – каже наш саговорник.

Оно што је такође веома занимљиво и другачије него у Србији јесте посебна процедура за жртве сексуалног насиља. Наиме, жртва силовања не мора да пролази кроз истрагу и суђење и уопште не мора да пријави силоватеља полицији, а притом ће добити сву потребну медицинску и психолошку помоћ и негу. Британски форензичари су свакодневно ангажовани на збрињавању жртава сексуалног насиља.

– У 43 области у Великој Британији раде центри за жртве сексуалног насиља. Лекари у овим центрима су посебно обучени за прибављање и обезбеђивање доказа, али и за процену даљег здравственог третмана жртве. Свака жртва се упућује у најближи центар, где се сачињава документација о случају, са свим доказима. Само од жртве зависи да ли ће силоватељ бити кривично гоњен – објашњава доктор Пејн-Џејмс и објашњава да обавеза да пријаве силоватеља полицији може да заустави жртве да потраже помоћ.

– Оне код нас долазе управо због тога што знају да није неопходно да прођу полицијску и судску процедуру. Важно је да одмах буду збринуте и да се одмах обезбеде докази. Ако накнадно одлуче да пријаве полицији, докази ће бити достављени из центра за жртве – каже Џесон Пејн-Џејмс.


Коментари1
bfbaf
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Marko
Engleska i Amerika su zemlje sa najvecom kriminalnom stopom gde zivot cesto ne vredi ni pet para. U okrugu svake policijske stanice dejstvuje bar po jedan serijski ubica, nekolicina pedofila, i ogroman broj prestupnika i povratnika. Da ne pricamo da su to zemlje rizicne za terorizam. Nekad je to bila Irska a danas su islamisti iz njihovih kolonije Indije, Pakistana, Avganistana i sl. Masovna ubistva su takodje u modi i tamo normalno da dete uleti u skolu i sve poubija. Ili ludak, bivsi vojnik ili neki umiseljni spasilac sveta. Srbija je agrarna zemlja u kojoj se skoro do juce u vecini zlocina znao pocinilac. Ubio komsija komsiju, muz zenu, noz, sekira, pistolj sve se znalo i bez istrage. Srbija je najsigurnija zemlja Evrope uprkos Kosovu, uprkos ratovima. Nasi strucnjaci vrede vise nego taj njihov multimilionski sistem jer pola zlocina nikad ne otkriju. Kod nas je mali procenat tkz cold cases a kod njih svaka policija ima biblioteku i tim za njih. Volimo te Srbijo i ponosimo se.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Хроника /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља