среда, 22.05.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 08:41
62. САЈАМ КЊИГА

Час необичне географије

Принц Стефан од Лихтенштајна и амбасадори Немачке, Аустрије и Швајцарске испричали су на трибини низ занимљивих података о својим земљама
Аутор: Марина Вулићевићпонедељак, 23.10.2017. у 22:00
Трибина на Сајму књига (Фото А. Васиљевић)

Буџет за културу у Аустрији већи је од буџета за војску; Лихтенштајн је држава која нема војску и где се последње убиство десило пре 20 година, има најмању стопу криминала у свету и грађани тамо немају навику да закључавају врата; Швајцарска није само земља архитеката времена и прецизних сатова, већ и држава у којој ниједан рачун не остаје неплаћен, а Немци, где год да крену, трагају за изврсним немачким пецивима и разликују Баварце од оних који то нису по начину на који једу белу кобасицу...

Ове занимљиве појединости могле су се чути на 62. Међународном београдском сајму књига, на штанду почасних гостију „Четири земље један језик” и часу необичне географије, који су одржали принц Стефан од Лихтенштајна, Аксел Дитман, амбасадор Савезне Републике Немачке у Србији, Јоханес Ајгнер, амбасадор Републике Аустрије, Филип Ге, амбасадор Швајцарске, такође и заступник интереса Лихтенштајна, и њихов домаћин наш писац Драган Великић, који је занимљивим питањима мотивисао упечатљиве одговоре саговорника. У вези са рачунима који у Швајцарској увек морају да буду плаћени, амбасадор Филип Ге испричао је анегдоту о Наполеону који није платио тону и по швајцарског сира за 50.000 војника, па је део тог рачуна 1988. године платио француски председник Франсоа Митеран.

Принц Стефан од Лихтенштајна слушаоце на штанду почасних гостију заинтересовао је необичним детаљима о својој земљи. У разговору са једним британским дипломатом закључио је да се у лихтенштајнском затвору служе исти оброци као у британској амбасади. На часу необичне географије сазнали смо и то да осуђеници у Лихтенштајну, ако их има, не служе у овој држави казну дужу од две године, па бивају послати у Аустрију. А својевремено се затвор налазио у згради владе, па је једном закључаном преосталом госту затвореник показао како да изађе напоље. Из рата између Аустријског царства и његових поданика и Пруске 1866. године, у Лихтенштајн се вратило више војника него што их је у рат отишло, зато што су и остали имали могућност да чују како је тамо лепо... Иначе, то је био и последњи рат у којем је Лихтенштајн учествовао.

– Од тада немамо војску. То је практично решење за малу земљу каква је наша. Не бих да рекламирам монархију, али у Лихтенштајну становништво директно учествује у креирању политичког живота и културне политике тако што има могућност да о свему организује референдум и да гласа. Народ одлучује о свему, чак и о томе да ли ће бити изграђен још један музеј. Када већина стане иза неке такве одлуке, онда то доприноси стабилности у земљи – рекао је принц Стефан од Лихтенштајна, који после десет година службе у Берлину одлази у Ватикан.

Добро обавештени Драган Великић, који је био амбасадор наше земље у Аустрији, а недавно је провео шест месеци у Швајцарској, са својим гостима разматрао је неке стереотипе који важе за народе германског говорног подручја. Један од тих стереотипа је и тачност, а пошто наш писац сматра да се стање у једној држави може посматрати преко њене железнице, ипак је констатовано да ни немачки возови нису као што су били пре 20 година, и да сада знају да закасне неколико минута.

– У Немачкој се стално дискутује о железници и о времену. А ја сам, ето, купио један швајцарски сат који је стално каснио. Стереотип је и то што свака земља споља изгледа хомогено, док је, посматрана изнутра, препуна различитости у језику, дијалектима, у регионима. Међутим, различитост долази и споља и представља право богатство. Близу 400.000 грађана српског порекла обогаћује немачку културу и спорт – приметио је амбасадор Дитман.

Слично запажање изнео је и амбасадор Ајгнер, који је истакао да немачки није једини језик у Аустрији, и да се у овој земљи поштују и језици словенских мањина, међу којима је близу 220.000 грађана српског порекла, затим словеначког, чешког, хрватског...

По речима Драгана Великића, библиотека у швајцарском граду Сент Галену једна је од најимпресивнијих у свету, са 160.000 књига, међу којима се чува и рукопис „Саге о Нибелунзима”. Филип Ге био је сагласан са овом констатацијом, док је Јоханес Ајгнер објаснио да су најважније аустријске библиотеке оне при манастирима, где се чува и највећи број српских рукописа изван Србије. Амбасадор Аксел Дитман подсетио је на традицију добрих културних веза Србије и Немачке, која је потврђена наступом Србије као почасног госта на Сајму књига у Лајпцигу пре шест година. Сада су четири земље и један језик, немачки, гости наше манифестације књиге.

 


Коментари6
e3a88
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Коста
Замислите -- четири земље и једна језик -- немачки! А народ у све четири земље -- Немци! Чудо једно! И сад ови подучавају Србе како се то ради...а Срби усхићени! Нико, изгледа, не види да би и са српским било исто да су сви новоштокавци -- Срби, а нису.
Ђорђе
Пре 200 година, Доситеј и Вук, путујући кочијама до Трста, Сплита, Загреба, Цетиња, Арада и Београда, приметили су и записали да се свуда говори исти језик.
Darko L.
Идолопоклонство.
Бане
Јесте 4 земље 1 језик, немачки. И овде код нас имамо исто, 1 језик српски, али не. Они њима немачки, а нама би да увале 'нашки'. Како су само паметни
Kоле
Побору, чувари србске књиге, зашто латиница на паноима Сајма књига у земљи ћирило-методијевске и светосавске писмености!!!??? Брука.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља